Ukoliko Kosovo zvanično podnese kandidaturu za prijem u Savjet Evrope i Partnerstvo za mir koje je predvorje NATO, Srbija će odgovoriti aktiviranjem kampanje otpriznavanja Kosova, a Srbija ima čvrsta obećanja 14 zemalja koje su spremne da povuku svoje odluke o priznavanju Kosova, pišu Večernje novosti.
Juriš na stolice u međunarodnim organizacijama, koje je prilikom sastanka sa njemačkim kancelarom Olafom Scholzom najavio premijer Kosova Albin Kurti, grubo je kršenje Vašingtonskog sporazuma, što otvara mogućnost srpskoj strani da odstupi od dogovora postignutog u vrijeme mandata Donalda Trumpa.
Vučić je poslije sastanka u Berlinu istakao da će, ukoliko neko ne poštuje Vašingtonski sporazum, i "naše ruke biti odrešene", kako su i ranije isticali srpski zvaničnici, Beograd neće povući prvi potez, "jer bismo bili proglašeni za provokatore".
Da ovo nije samo Kurtijev istup, već da je riječ o sinhornizovanoj operaciji sa Zapadom u koju je Scholz i te kako upućen, smatra diplomata u penziji Zoran Milivojević.
"Ovo je nastojanje da se potvrdi kosovska državnost i da se uključi u međunarodne organizacije koje kontroliše Zapad. Pošto politika priznavanja Kosova ne ide, oni žele da ih na mala vrata uključe u međunarodne organizacije. Mi ćemo se suprotstaviti. Ali, ako se to ipak desi, prestaju sve naše obaveze i ograničenja i odrešene su nam ruke. Za pristupanje Savjetu Evrope neophodan je pun konsenzus, a imajući u vidu da su Rusiju isključili, dominantno je prisustvo Zapada. Ovo pokazuje da ulazimo u fazu pojačanih aktivnosti da uključe u svoju sferu interesa Kosovo i pitanje Bosne i Hercegovine u korist evroatlantskih integracija", kaže Milivojević.
Kosovo i Srbija su u septembru 2020. potpisali u Bijeloj kući Vašingtonski sporazum, kojim je Kosovo prihvatilo jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama. Srpska strana se na isti period obavezala da odustane od kampanje za povlačenje priznavanja, kao i od lobiranja kod drugih zemalja da ne priznaju Kosovo.
Iako je rok istekao, američki zvaničnici su isticali da sporazum ostaje na snazi, s tim što na Kosovu nijednog trenutka nije postojala dobra volja za poštovanje ovog i bilo kog dokumenta, pišu Večernje novosti.
Vučić je poslije sastanka u Berlinu istakao da će, ukoliko neko ne poštuje Vašingtonski sporazum, i "naše ruke biti odrešene", kako su i ranije isticali srpski zvaničnici, Beograd neće povući prvi potez, "jer bismo bili proglašeni za provokatore".
Da ovo nije samo Kurtijev istup, već da je riječ o sinhornizovanoj operaciji sa Zapadom u koju je Scholz i te kako upućen, smatra diplomata u penziji Zoran Milivojević.
"Ovo je nastojanje da se potvrdi kosovska državnost i da se uključi u međunarodne organizacije koje kontroliše Zapad. Pošto politika priznavanja Kosova ne ide, oni žele da ih na mala vrata uključe u međunarodne organizacije. Mi ćemo se suprotstaviti. Ali, ako se to ipak desi, prestaju sve naše obaveze i ograničenja i odrešene su nam ruke. Za pristupanje Savjetu Evrope neophodan je pun konsenzus, a imajući u vidu da su Rusiju isključili, dominantno je prisustvo Zapada. Ovo pokazuje da ulazimo u fazu pojačanih aktivnosti da uključe u svoju sferu interesa Kosovo i pitanje Bosne i Hercegovine u korist evroatlantskih integracija", kaže Milivojević.
Kosovo i Srbija su u septembru 2020. potpisali u Bijeloj kući Vašingtonski sporazum, kojim je Kosovo prihvatilo jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama. Srpska strana se na isti period obavezala da odustane od kampanje za povlačenje priznavanja, kao i od lobiranja kod drugih zemalja da ne priznaju Kosovo.
Iako je rok istekao, američki zvaničnici su isticali da sporazum ostaje na snazi, s tim što na Kosovu nijednog trenutka nije postojala dobra volja za poštovanje ovog i bilo kog dokumenta, pišu Večernje novosti.
