Evropska komisija predstavila je u petak investicioni paket od 3,2 milijarde eura za podršku 21 projekta povezivanja u sektorima transporta, digitalne tehnologije, klime i energije na Zapadnom Balkanu.
Riječ je o prvom paketu projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan koji je Komisija usvojila u oktobru 2020, navodi se i dodaje da ti projekti treba da donesu opipljive koristi za svih šest partnera u regionu.
Paket uključuje 1,1 milijardu EU grantova iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć 2021-2027 (IPA III), dodatne bilateralne doprinose članica EU i Norveške i povoljne zajmove međunarodnih finansijskih institucija.
"Najavljeni paket biće usmjeren kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)", navela je Komisija.
U sektoru održivog transporta predviđa se izgradnja važnih putnih i železničkih veza u regionu uključujući koridore Mediteran, Istok-zapad i Rajna-Dunav, kao i železnički koridor između Skoplja i bugarske granice.
Ti projekti, ističe se, doprineće regionalnoj trgovini, smanjenju vremena putovanja i podstaći održiv ekonomski rast, kao i donijeti velike koristi lokalnim građanima i kompanijama u regionu.
Kao projekat u fokusu navodi se rekonstrukcija 27 kilometara puta od Prištine do Merdara, za šta je odobrena investicija od 205 miliona eura. Reč je dijelu "Auto-puta mira“ koji povezuje Niš, Merdare i Prištinu.
Drugi projekat u fokusu je izgradnja završnog djela željezničkog koridora između Kumanova i Bugarske sa investicijom od 412 miliona eura.
U oblasti čiste energije predviđen je razvoj obnovljivih izvora energije a kao projekti u fokusu navedeni su izgradnja solarne elektrane u Abaniji i Transbalkanskog koridora za prenos struje.
Kod Transbalkanskog koridora za prenos struje predviđeno je da se investicija od 40,8 miliona eura upotrebi za izgradnju linije od 84 kilometra od Bajine bašte do BiH i Crne Gore, navodi se u dokumentu objavljenom uz saopštenje Komisije.
U oblasti životne sredine i borbe protiv promena klime radi se o projektima postrojenja za tretiranje otpadnih voda a navodi se Crna Gora i investicija od 76 miliona za izgradnju takvog kapaciteta u Podgorici.
Kod digitalne sfere radi se o projektima razvoja ruralne širokopojasne infrastrukture kako bi se širom Zapadnog Balkana svima obezbjedio pristup internetu.
U fokusu je projekat u Srbiji pokrenut 2020. gde je programom od 105 miliona eura predviđeno otvaranje puta za brzi pristup internetu u školama i javnim ustanovama u slabo povezanim područjima.
Prvim paketom predviđena je, navodi se u pratećem dokumentu, i izgradnja nove zgrade univerzitetske dječije bolnice u Beogradu zahvaljujući investiciji od 116,5 miliona eura.
Evropska komisija je navela da će sprovođenje početi brzo posle potpisivanja sporazuma sa međunarodnim finansijskim institucijama, što se očekuje tokom 2022. i 2023.
Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji rekao je da će bolje i održivije povezivanje u regionu biti podsticaj za ekonomiju, voditi zelenoj i digitalnoj tranziciji i otvoriti mnoge mogućnosti za građane i kompanije na Zapadnom Balkanu i širom EU.
"Te investicije takođe će ubrzati integraciju regiona, u skladu s njegovom jasnom evropskom perspektivom“, rekao je Varheji.
Paket uključuje 1,1 milijardu EU grantova iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć 2021-2027 (IPA III), dodatne bilateralne doprinose članica EU i Norveške i povoljne zajmove međunarodnih finansijskih institucija.
"Najavljeni paket biće usmjeren kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)", navela je Komisija.
U sektoru održivog transporta predviđa se izgradnja važnih putnih i železničkih veza u regionu uključujući koridore Mediteran, Istok-zapad i Rajna-Dunav, kao i železnički koridor između Skoplja i bugarske granice.
Ti projekti, ističe se, doprineće regionalnoj trgovini, smanjenju vremena putovanja i podstaći održiv ekonomski rast, kao i donijeti velike koristi lokalnim građanima i kompanijama u regionu.
Kao projekat u fokusu navodi se rekonstrukcija 27 kilometara puta od Prištine do Merdara, za šta je odobrena investicija od 205 miliona eura. Reč je dijelu "Auto-puta mira“ koji povezuje Niš, Merdare i Prištinu.
Drugi projekat u fokusu je izgradnja završnog djela željezničkog koridora između Kumanova i Bugarske sa investicijom od 412 miliona eura.
U oblasti čiste energije predviđen je razvoj obnovljivih izvora energije a kao projekti u fokusu navedeni su izgradnja solarne elektrane u Abaniji i Transbalkanskog koridora za prenos struje.
Kod Transbalkanskog koridora za prenos struje predviđeno je da se investicija od 40,8 miliona eura upotrebi za izgradnju linije od 84 kilometra od Bajine bašte do BiH i Crne Gore, navodi se u dokumentu objavljenom uz saopštenje Komisije.
U oblasti životne sredine i borbe protiv promena klime radi se o projektima postrojenja za tretiranje otpadnih voda a navodi se Crna Gora i investicija od 76 miliona za izgradnju takvog kapaciteta u Podgorici.
Kod digitalne sfere radi se o projektima razvoja ruralne širokopojasne infrastrukture kako bi se širom Zapadnog Balkana svima obezbjedio pristup internetu.
U fokusu je projekat u Srbiji pokrenut 2020. gde je programom od 105 miliona eura predviđeno otvaranje puta za brzi pristup internetu u školama i javnim ustanovama u slabo povezanim područjima.
Prvim paketom predviđena je, navodi se u pratećem dokumentu, i izgradnja nove zgrade univerzitetske dječije bolnice u Beogradu zahvaljujući investiciji od 116,5 miliona eura.
Evropska komisija je navela da će sprovođenje početi brzo posle potpisivanja sporazuma sa međunarodnim finansijskim institucijama, što se očekuje tokom 2022. i 2023.
Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji rekao je da će bolje i održivije povezivanje u regionu biti podsticaj za ekonomiju, voditi zelenoj i digitalnoj tranziciji i otvoriti mnoge mogućnosti za građane i kompanije na Zapadnom Balkanu i širom EU.
"Te investicije takođe će ubrzati integraciju regiona, u skladu s njegovom jasnom evropskom perspektivom“, rekao je Varheji.
