Viši analitičar Međunarodne krizne grupe Marko Prelec govori kako ne očekuje važne sporazume između Kosova i Srbije u 2022. godini, jer Kurti ne želi ovaj proces da postavi kao prioritet. On dodaje i da bi Kosovo moglo da uspostavi dijalog sa Srbijom sa ravnopravnom interakcijom na regionalnim forumima preko inicijative Otvoreni Balkan, prenosi Radio Evropa.
Prelec govori da se Kosovo kao i sve susjedne zemlje suočava sa posljedicama globalne pandemije.
“U početku je možda bilo gore od zemalja u regionu, zbog spore kampanje vakcinacije, ali Kosovo sada izuzetno uspješno osigurava da vakcine dođu do ljudi”, rekao je on.
On dodaje da bi Pokret Samoopredjeljenja treba da bude razočaran rezultatima na lokalnim izborima, iako to nije neuobičajeno za stranku koja je preuzela vlast u talasu bijesa sa prethodnim političkim vrhom.
“Izazov je organizovati veliki pokret sa ljudima koji će se suprotstaviti prošlosti i istovremeno identifikovati harizmatične lokalne lidere koji će stvoriti političku infrastrukturu da bi potom uspjeli na lokalnim izborima. Nije ni čudo što nisu uspjeli. Šteta”, dodaje Prelec.
Analitičar komentariše Pokret Samoopredjeljenja, govoreći da je Pokret zabilježio i uspjehe, ali i neuspjehe.
“Bilo znakova da se sam Albin Kurti i Pokret koji on vodi ne dive ideologiji, već uspjehu i političkim vještinama nekih drugih lidera u regionu koji imaju punu vlast. Većina njih su populisti poput predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, ili lidera RS (entitet u Bosni i Hercegovini) Milorada Dodika, ili čak mađarskog premijera Viktora Orbana. Pokret Samoopredjeljenja nije ni blizu, nema taj stepen moći. Mislim da je ovo dobra stvar za Kosovo”, rekao je Prelec.
On dodaje da sada postoje mogućnosti za političku odgovornost, što je teško postići kada postoje nekoliko sličnih i malih partija koje su stalno u koalicijama i da je ovo zdrav razvoj za Kosovo.
Prelec govori da je očekivao od premijera Kurtija da se fokusira na konsolidaciju vlasti na Kosovu, odnosno da ima kontrolu nad Vladom Kosova, iako je to izazovno jer dolazi u strukturi u kojoj potpuno dominiraju ljudi koje su postavili njegovi politički neprijatelji.
“Sektor državne službe je takođe politizovan. Znamo da treba da bude nezavisan, ali u stvarnosti nije uvijek tako. Ovo možda ne zvuči dobro, ali ga je potrebno kontrolisati kako bi se svi nivoi snage mogli efikasno pokretati. Očekivao sam da će raditi na nekim pitanjima svakodnevnog života naroda Kosova. Posao, obrazovanje i ostalo. U tom pogledu mislim da nije bilo mnogo efikasnije i manje vizionarski nego što sam se nadao. Postoji mnogo stvari koje Kosovo može da uradi, posebno u pogledu ljudskog kapitala i poboljšanja veoma lošeg obrazovnog sistema”, izjavljuje on.
Prelec kaže da je Kurti pokazao nezainteresovanost za odnose sa Srbijom.
“Nešto što me je impresioniralo u njegovoj prvoj Vladi je to što nikada nije artikulisao strategiju za dijalog sa Srbijom. Sve što je rekao je kritika prošlih vlada. Dakle, stil da mi ne želimo da radimo ono što oni rade. Međutim, on nikada nije rekao više i mislim da je to zato što ne zna ni kako želi da dijalog izgleda. On želi da daje prioritet tom dijalogu”, dodaje Prelec.
Marko Prelec je siguran da neće biti velikog pomaka u dijalogu sa Srbijom.
“Sastaće se, ali se neće dogovoriti ni o čemu bitnom. Oni se mogu složiti oko nekih pitanja kao što je pitanje nestalih osoba. Evropljani mogu da govore o hitnosti postizanja sporazuma, ali to ne znači da je moguće”, rekao je on.
Prelec komentariše i udruživanje opština sa srpskom većinom, govoreći da je pitanje udruživanja veoma čudno i da postoji mnogo dilema i dezinformacija.
“Postoje dvije veoma važne stvari koje treba imati na umu. Prvo, Zajednica nije bila nešto što je neko zaista želeo. Nisu to htjeli ni Srbi ni Kosovari. To je nešto što je osmišljeno u Briselu u tipičnom stilu Evropske unije i kao nejasan kompromis koji bi svakoj zemlji omogućio da ide napred. Kad kažem da Srbi to nisu htjeli, kažem zato što su Srbi želeli da ostanu u srpskom sistemu, nisu htjeli da budu dio ovog sistema udruženja. Željeli su nastavak paralelnih institucija, poput Beograda”, navodi on.
Marko Prelec govori i o crvenoj liniji koju je Kosovo postavilo za regionalnu inicijativu Otvoreni Balkan, govoreći da na taj način Kosovo gubi.
“Bilateralni odnosi sa Srbijom su blokirani, ali postoji mogućnost da se uspostavi dijalog sa Srbijom sa ravnopravnom interakcijom na regionalnim forumima. Vredilo bi isprobati to iskustvo. Srbija je rekla da je otvorena za tu inicijativu, kao i dvije druge zemlje, Albanija i Sjeverna Makedonija. Alternativa ovoj inicijativi je Berlinski proces. Ne razumijem zašto idu na pogrešnu stranu. Vjerovatno zato što kroz Otvoreni Balkan neke stvari mogu da se urade brzo i prljavo, pa makar to bila samo obećanja. Berlinski proces, s druge strane, izgleda dugo traje i ne daje mnogo rezultata”, dodaje Prelec.
Prema njegovim riječima to što Kosovo nije došlo do vizne liberalizacije je jedan od najštetnijih promašaja Evropske Unije i država članica. Zemlje koje se protive liberalizaciji viznog režima za Kosovo moraju odmah da promjene svoj stav. Kosovo treba da radi sa parlamentima Francuske, Holandije i svake zemlje koja ima dileme, samo moraju da pitaju kako da vas ubjedimo? Ne znam da li će do liberalizacije doći, ali bi trebalo da se desi”, rekao je on.
On dodaje da je tačno da postoji visok nivo korupcije i kriminala na Kosovu.
“Ovo je pravi problem i dobro je što se Kosovo bori protiv njega. Međutim, postoji opasnost da ova stvar poprimi etnički prizvuk. Sjever Kosova je bio područje sa manje vladavine prava u poređenju sa ostatkom Kosova, zbog neregularnog statusa drugih srpskih institucija. Međutim, tu nije bilo ničeg neobičnog. Kada sam putovao tamo nisam se osjećao ranjivije nego na jugu. Cijelo Kosovo ima problem sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Dakle, ovo ne bi trebalo da bude etničko pitanje. Pitanje vladavine prava ne bi trebalo da bude protiv Srba. Trebalo bi da bude na opštoj osnovi”, naveo je Prelec.
Izvor: Radio Evropa
“U početku je možda bilo gore od zemalja u regionu, zbog spore kampanje vakcinacije, ali Kosovo sada izuzetno uspješno osigurava da vakcine dođu do ljudi”, rekao je on.
On dodaje da bi Pokret Samoopredjeljenja treba da bude razočaran rezultatima na lokalnim izborima, iako to nije neuobičajeno za stranku koja je preuzela vlast u talasu bijesa sa prethodnim političkim vrhom.
“Izazov je organizovati veliki pokret sa ljudima koji će se suprotstaviti prošlosti i istovremeno identifikovati harizmatične lokalne lidere koji će stvoriti političku infrastrukturu da bi potom uspjeli na lokalnim izborima. Nije ni čudo što nisu uspjeli. Šteta”, dodaje Prelec.
Analitičar komentariše Pokret Samoopredjeljenja, govoreći da je Pokret zabilježio i uspjehe, ali i neuspjehe.
“Bilo znakova da se sam Albin Kurti i Pokret koji on vodi ne dive ideologiji, već uspjehu i političkim vještinama nekih drugih lidera u regionu koji imaju punu vlast. Većina njih su populisti poput predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, ili lidera RS (entitet u Bosni i Hercegovini) Milorada Dodika, ili čak mađarskog premijera Viktora Orbana. Pokret Samoopredjeljenja nije ni blizu, nema taj stepen moći. Mislim da je ovo dobra stvar za Kosovo”, rekao je Prelec.
On dodaje da sada postoje mogućnosti za političku odgovornost, što je teško postići kada postoje nekoliko sličnih i malih partija koje su stalno u koalicijama i da je ovo zdrav razvoj za Kosovo.
Prelec govori da je očekivao od premijera Kurtija da se fokusira na konsolidaciju vlasti na Kosovu, odnosno da ima kontrolu nad Vladom Kosova, iako je to izazovno jer dolazi u strukturi u kojoj potpuno dominiraju ljudi koje su postavili njegovi politički neprijatelji.
“Sektor državne službe je takođe politizovan. Znamo da treba da bude nezavisan, ali u stvarnosti nije uvijek tako. Ovo možda ne zvuči dobro, ali ga je potrebno kontrolisati kako bi se svi nivoi snage mogli efikasno pokretati. Očekivao sam da će raditi na nekim pitanjima svakodnevnog života naroda Kosova. Posao, obrazovanje i ostalo. U tom pogledu mislim da nije bilo mnogo efikasnije i manje vizionarski nego što sam se nadao. Postoji mnogo stvari koje Kosovo može da uradi, posebno u pogledu ljudskog kapitala i poboljšanja veoma lošeg obrazovnog sistema”, izjavljuje on.
Prelec kaže da je Kurti pokazao nezainteresovanost za odnose sa Srbijom.
“Nešto što me je impresioniralo u njegovoj prvoj Vladi je to što nikada nije artikulisao strategiju za dijalog sa Srbijom. Sve što je rekao je kritika prošlih vlada. Dakle, stil da mi ne želimo da radimo ono što oni rade. Međutim, on nikada nije rekao više i mislim da je to zato što ne zna ni kako želi da dijalog izgleda. On želi da daje prioritet tom dijalogu”, dodaje Prelec.
Marko Prelec je siguran da neće biti velikog pomaka u dijalogu sa Srbijom.
“Sastaće se, ali se neće dogovoriti ni o čemu bitnom. Oni se mogu složiti oko nekih pitanja kao što je pitanje nestalih osoba. Evropljani mogu da govore o hitnosti postizanja sporazuma, ali to ne znači da je moguće”, rekao je on.
Prelec komentariše i udruživanje opština sa srpskom većinom, govoreći da je pitanje udruživanja veoma čudno i da postoji mnogo dilema i dezinformacija.
“Postoje dvije veoma važne stvari koje treba imati na umu. Prvo, Zajednica nije bila nešto što je neko zaista želeo. Nisu to htjeli ni Srbi ni Kosovari. To je nešto što je osmišljeno u Briselu u tipičnom stilu Evropske unije i kao nejasan kompromis koji bi svakoj zemlji omogućio da ide napred. Kad kažem da Srbi to nisu htjeli, kažem zato što su Srbi želeli da ostanu u srpskom sistemu, nisu htjeli da budu dio ovog sistema udruženja. Željeli su nastavak paralelnih institucija, poput Beograda”, navodi on.
Marko Prelec govori i o crvenoj liniji koju je Kosovo postavilo za regionalnu inicijativu Otvoreni Balkan, govoreći da na taj način Kosovo gubi.
“Bilateralni odnosi sa Srbijom su blokirani, ali postoji mogućnost da se uspostavi dijalog sa Srbijom sa ravnopravnom interakcijom na regionalnim forumima. Vredilo bi isprobati to iskustvo. Srbija je rekla da je otvorena za tu inicijativu, kao i dvije druge zemlje, Albanija i Sjeverna Makedonija. Alternativa ovoj inicijativi je Berlinski proces. Ne razumijem zašto idu na pogrešnu stranu. Vjerovatno zato što kroz Otvoreni Balkan neke stvari mogu da se urade brzo i prljavo, pa makar to bila samo obećanja. Berlinski proces, s druge strane, izgleda dugo traje i ne daje mnogo rezultata”, dodaje Prelec.
Prema njegovim riječima to što Kosovo nije došlo do vizne liberalizacije je jedan od najštetnijih promašaja Evropske Unije i država članica. Zemlje koje se protive liberalizaciji viznog režima za Kosovo moraju odmah da promjene svoj stav. Kosovo treba da radi sa parlamentima Francuske, Holandije i svake zemlje koja ima dileme, samo moraju da pitaju kako da vas ubjedimo? Ne znam da li će do liberalizacije doći, ali bi trebalo da se desi”, rekao je on.
On dodaje da je tačno da postoji visok nivo korupcije i kriminala na Kosovu.
“Ovo je pravi problem i dobro je što se Kosovo bori protiv njega. Međutim, postoji opasnost da ova stvar poprimi etnički prizvuk. Sjever Kosova je bio područje sa manje vladavine prava u poređenju sa ostatkom Kosova, zbog neregularnog statusa drugih srpskih institucija. Međutim, tu nije bilo ničeg neobičnog. Kada sam putovao tamo nisam se osjećao ranjivije nego na jugu. Cijelo Kosovo ima problem sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Dakle, ovo ne bi trebalo da bude etničko pitanje. Pitanje vladavine prava ne bi trebalo da bude protiv Srba. Trebalo bi da bude na opštoj osnovi”, naveo je Prelec.
Izvor: Radio Evropa
