Razgovori glavnih pregovarača Kosova i Srbije sa evropskim zvaničnicima završeni su u srijedu u Briselu, ali bez njihovog trojnog sastanka.
Za srpsku stranu trilateralni sastanak nije moguć jer kosovska delegacija odbija da razgovara o temi udruživanja opština sa srpskom većinom, dok je to glavna tema za srpsku delegaciju.
Kosovsku delegaciju je tokom dva dana pregovora predvodio prvi zamjenik premijera Kosova Besnik Bislimi, dok je srpsku delegaciju predvodio šef Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković.
Bislimi je odbacio optužbe Srbije da je za izostanak tripartitnog sastanka kriva kosovska strana.
On je rekao da postoji „načelni dogovor“ po kome se na zajedničkim sastancima razgovara samo o temama o kojima se obe strane dogovore.
Kao konkretan primer naveo je pitanje Preševske doline, koju bi kosovska strana htjela da stavi na dnevni red.
„Za nas je važnije finansiranje Preševske doline od udruživanja srpskih opština. Ako krenemo sa takvim uslovima, onda nas to nikuda ne vodi“, rekao je Bislimi. Ipak, potvrdio je da je bilo riječi o preprekama koje je Srbija napravila Kosovu u transferu 100 hiljada eura, posvećenih Preševu. Vlada Kosova je krajem oktobra usvojila Nacrt zakona o budžetu za 2022. godinu, kojim je za Preševsku dolinu izdvojeno dva miliona evra."
Bislimi je rekao da kosovska strana ne želi sada da razgovara o pitanjima koja se tiču manjinskih zajednica, jer bi ona, prema njegovim riječima, trebalo da budu dio sveobuhvatnog sporazuma.
„Mi smo ranije kazali da nismo spremni u ovoj fazi da se pozabavimo pitanjima manjinskih prava. Ovo bi trebalo da bude dio cjelokupnog paketa postizanja sporazuma za punu i pravno obavezujuću normalizaciju između dvije zemlje. Neće se pokretati pitanja o kojim se ne slažu obe strane. Ako se jedna strana ne slaže o nekoj temi, o tome se ne razgovara na tripartitnom sastanku, a sa druge strane, ne treba uslovljavati razgovore u dijalogu sa određenom temom“, naveo je Bislimi.
„Nije postojao bilateralni dogovor na temu pridruživanja, a samim tim ni srpska strana nije imala pravo da nameće nikakve uslove. Ali ovo pokazuje koja je strana koja blokira u sredini“, rekao je Bislimi, dodajući: „Ne može da insistira na samo jednom sporazumu kao što je sporazum asocijacije. Srbija trenutno ne sprovodi 25 sporazuma i nema kredibilitet da iznese temu na sto koja njih interesuje“.
„Ne kaže nam se da se od vlade Kosova oćčekuje pristuo u tome kako da se primjeni sporazum o Aocijaciji. Kažu samo da je to tema oko koje je postignut dogovor. Za Evropsku uniju ima malu težinu to da li je sporazum o Asocijaciji dobar ili loš, da li su ga potpisali stabilni ili ucenjeni političari. Ali, kažu da je to državna obaveza i da se nađe rješenje za tu državnu obavezu”.
Bislimi je, poslije posljednjeg sastanka sa predstavnikom EU u razgovorima Miroslavom Lajčakom, rekao da je održano nekoliko bilateralnih sastanaka sa evropskim zvaničnicima i da su teme razgovora bile: energetika, nestala lica i predstavljanje u regionalnim inicijativama.
Rekao je da je na sastancima u Briselu bilo riječi i o slobodi kretanja, kao i o slučaju kada je Srbija, prema njegovim riječima, flagrantno prekršila sporazum o slobodnom kretanju, ne dozvoljavajući bokserima sa Kosova da učestvuju na Svjetskom prvenstvu u boksu, koje je održano prije par nedjelja u Beogradu.
Izrazio je i nadu da se može pronaći rješenje koje će građanima na Sjeveru Kosova omogućiti da plaćaju struju. Račune za struju nisu plaćali od kraja rata 1999. godine.
Bislimi je rekao da je razgovarao i sa evropskim zvaničnicima o dozvoli Petkoviću da posjeti Kosovo, i objasnio da su mu kosovske vlasti zabranile posjetu zbog „podsticanja na govor mržnje“ koji je koristio tokom prethodnih poseta.
Lajčak je, kao posrednik u dijalogu, u utorak na Twitteru napisao da je vrijeme za „pravi napredak“ u razgovorima. Ovu izjavu je u sredu podržao američki otpravnik poslova na Kosovu Nicholas J. Giacobbe.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Joseph Borell najavio je ove nedjelje mogućnost sastanka premijera Kosova Albina Kurtija i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića prije kraja godine.
Prvi korak ka uspješnom dijalogu Prištine i Beograda je definisanje elemenata sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, koji bi trebalo da budu definisani na sastanku na nivou šefova država, kaže Bislimi. U ovoj prizmi vidi i Borellovu inicijativu.
Izvor: Koha/RSE i Ekonomija Onlajn/Kossev
Kosovsku delegaciju je tokom dva dana pregovora predvodio prvi zamjenik premijera Kosova Besnik Bislimi, dok je srpsku delegaciju predvodio šef Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković.
Bislimi je odbacio optužbe Srbije da je za izostanak tripartitnog sastanka kriva kosovska strana.
On je rekao da postoji „načelni dogovor“ po kome se na zajedničkim sastancima razgovara samo o temama o kojima se obe strane dogovore.
Kao konkretan primer naveo je pitanje Preševske doline, koju bi kosovska strana htjela da stavi na dnevni red.
„Za nas je važnije finansiranje Preševske doline od udruživanja srpskih opština. Ako krenemo sa takvim uslovima, onda nas to nikuda ne vodi“, rekao je Bislimi. Ipak, potvrdio je da je bilo riječi o preprekama koje je Srbija napravila Kosovu u transferu 100 hiljada eura, posvećenih Preševu. Vlada Kosova je krajem oktobra usvojila Nacrt zakona o budžetu za 2022. godinu, kojim je za Preševsku dolinu izdvojeno dva miliona evra."
Bislimi je rekao da kosovska strana ne želi sada da razgovara o pitanjima koja se tiču manjinskih zajednica, jer bi ona, prema njegovim riječima, trebalo da budu dio sveobuhvatnog sporazuma.
„Mi smo ranije kazali da nismo spremni u ovoj fazi da se pozabavimo pitanjima manjinskih prava. Ovo bi trebalo da bude dio cjelokupnog paketa postizanja sporazuma za punu i pravno obavezujuću normalizaciju između dvije zemlje. Neće se pokretati pitanja o kojim se ne slažu obe strane. Ako se jedna strana ne slaže o nekoj temi, o tome se ne razgovara na tripartitnom sastanku, a sa druge strane, ne treba uslovljavati razgovore u dijalogu sa određenom temom“, naveo je Bislimi.
„Nije postojao bilateralni dogovor na temu pridruživanja, a samim tim ni srpska strana nije imala pravo da nameće nikakve uslove. Ali ovo pokazuje koja je strana koja blokira u sredini“, rekao je Bislimi, dodajući: „Ne može da insistira na samo jednom sporazumu kao što je sporazum asocijacije. Srbija trenutno ne sprovodi 25 sporazuma i nema kredibilitet da iznese temu na sto koja njih interesuje“.
„Ne kaže nam se da se od vlade Kosova oćčekuje pristuo u tome kako da se primjeni sporazum o Aocijaciji. Kažu samo da je to tema oko koje je postignut dogovor. Za Evropsku uniju ima malu težinu to da li je sporazum o Asocijaciji dobar ili loš, da li su ga potpisali stabilni ili ucenjeni političari. Ali, kažu da je to državna obaveza i da se nađe rješenje za tu državnu obavezu”.
Bislimi je, poslije posljednjeg sastanka sa predstavnikom EU u razgovorima Miroslavom Lajčakom, rekao da je održano nekoliko bilateralnih sastanaka sa evropskim zvaničnicima i da su teme razgovora bile: energetika, nestala lica i predstavljanje u regionalnim inicijativama.
Rekao je da je na sastancima u Briselu bilo riječi i o slobodi kretanja, kao i o slučaju kada je Srbija, prema njegovim riječima, flagrantno prekršila sporazum o slobodnom kretanju, ne dozvoljavajući bokserima sa Kosova da učestvuju na Svjetskom prvenstvu u boksu, koje je održano prije par nedjelja u Beogradu.
Izrazio je i nadu da se može pronaći rješenje koje će građanima na Sjeveru Kosova omogućiti da plaćaju struju. Račune za struju nisu plaćali od kraja rata 1999. godine.
Bislimi je rekao da je razgovarao i sa evropskim zvaničnicima o dozvoli Petkoviću da posjeti Kosovo, i objasnio da su mu kosovske vlasti zabranile posjetu zbog „podsticanja na govor mržnje“ koji je koristio tokom prethodnih poseta.
Lajčak je, kao posrednik u dijalogu, u utorak na Twitteru napisao da je vrijeme za „pravi napredak“ u razgovorima. Ovu izjavu je u sredu podržao američki otpravnik poslova na Kosovu Nicholas J. Giacobbe.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Joseph Borell najavio je ove nedjelje mogućnost sastanka premijera Kosova Albina Kurtija i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića prije kraja godine.
Prvi korak ka uspješnom dijalogu Prištine i Beograda je definisanje elemenata sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, koji bi trebalo da budu definisani na sastanku na nivou šefova država, kaže Bislimi. U ovoj prizmi vidi i Borellovu inicijativu.
Izvor: Koha/RSE i Ekonomija Onlajn/Kossev
