Ekspert za dešavanja na Zapadnom Balkanu Januš Bugajski u nedavno objavljenoj analizi izneo je stav da je "Srbija talac Rusije na Balkanu", prenosi Ekonomia Online.
Bugajski kaže da bi da Rusija mogla da "iskoristi Srbe da započnu novi rat sa svojim susedima".
Prema njegovim rečima, kockanje sa Kosovom moglo bi da bude deo šire ofanzive iz Beograda sa ruskim instrukcijama za proširenje regionalne pozicije Srbije.
"Kao i Rusi, Srbi su prikazani kao žrtve koje neprijateljske sile planiraju da eliminišu. Beograd polaže pravo da štiti Srbe u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, severnoj Makedoniji i Hrvatskoj", rekao je Bugajski.
Po njegovom mišljenju, Bajdenova administracija je svoju spoljnu politiku usmerila na suprotstavljanje usponu Kine, što bi mogla da iskoristi Moskva.
"U stvarnosti, podsticanje nepredvidljivosti i nestabilnosti su dve su ključne strategije Moskve za podrivanje Zapada, i nema razloga da se od njih odustane. Dok je Bela kuća zaokupljena rastućom vojnom moći Kine i njenim pretnjama saveznicima SAD u Dalekom Istočno, Kremlj bi mogao da preokrene druge regione", naveo je Bugajski.
Bugajski ocenjuje nedavni spor između Prištine i Beograda oko registarskih tablica izgleda kao dokaz ozbiljnijih sukoba. Kako je rekao, ruski zvaničnici "ohrabruju vladu predsednika Aleksandra Vučića da Srbiju pretvori u dominantnu silu na Zapadnom Balkanu" i tako poveća uticaj Rusije na Vašington i Brisel.
"Beograd je u septembru organizovao blokadu duž granice sa Kosovom, stavio svoje trupe u pripravnost i zapretio vojnom intervencijom. Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko pratio je ministra odbrane Srbije Nebojšu Stefanovića u inspekciju jedinica srpske vojske. Pošto je Priština poslala policijski odred da sprovede uslove za registarske tablice, Beograd je rasporedio vojna vozila duž granice i leteo borbenim avionima MiG-29 iznad tog područja kako bi pokušao da zastraši svog suseda", naveo je Bugajski.
Prema njegovim rečima, Moskva je takođe rasporedila bateriju protivvazdušnih sistema kratkog dometa Pancir-S u Srbiji i saopštila da je spremna da proda druge PVO sisteme u Beogradu.
"Beograd i Moskva optužuju Vladu Kosova da ugrožava prava i postojanje srpske manjine. Slična priča bi se mogla iskoristiti protiv bosanske vlade da opravda rat. Kremlj je dosledno koristio takve tvrdnje prema ruskom stanovništvu u svojim agresivnim revizionističkim poduhvatima u Ukrajini, Gruziji i baltičkim državama. Rusija sada svom „mlađem bratu“ Srbiji daje uputstva o metodologiji regionalne dominacije i teritorijalne podele", dodao je Bugarski.
U jednom scenariju Bugajski navodi da bi "srpski obaveštajci mogli da izazovu međuetničke sukobe na Kosovu i da iskoriste nasilje koje je usledilo kao izgovor za vojnu intervenciju". Kako je rekao, to bi male snage NATO na Kosovu stavilo u tešku poziciju da se suprotstave srpskoj vojsci.
"Podržavajući bilo kakve upade Srbije i preteći da će pružiti direktnu vojnu pomoć ako se NATO angažuje, Moskva bi testirala Bajdenovu odlučnost da rizikuje rat NATO i Rusije. Putin može da računa na to da će Vašington preferirati pregovore čak i ako to znači predaju severnih opština na Kosovu Beogradu, posebno zato što Kosovo nije članica NATO i ne može se osloniti na svoje obaveze o kolektivnoj odbrani", ocenio je Bugajski.
On je naveo da, pored destabilizacije Kosova, trenutni fokus Beograda je na produbljivanju podela u Bosni i omogućavanju srpskom entitetu da zapreti secesijom. Takođe, po rečima Bugajskog, Beograd sarađuje sa srpskim nacionalistima u crnogorskoj koalicionoj vladi na promeni crnogorske nezavisnosti i prozapadne politike.
"Dok Vučić traži slavu kao ujedinilac 'srpskih zemalja', Putin njime manipuliše da bi mu služio", smatra Bugajski.
Govoreći o geoplitičkim ciljevima Rusije, Bugajski kaže da Vučić ima trajni dug Moskvi zbog blokiranja ulaska Kosova u Ujedinjene nacije, a ekonomska zavisnost Srbije od Rusije se širi, posebno u energetskom sektoru, gde se nedavno priključila novoj ruskoj gasnoj konekciji preko Bugarske i Turske.
"Poslednjih godina je bila naoružana raznim naoružanjem, uključujući borbene avione, tenkove, helikoptere i protivvazdušne sisteme. Rusko-srpski 'humanitarni centar' u blizini granice sa Kosovom služi kao objekat za prikupljanje obaveštajnih podataka i specijalne operacije za Moskvu. Srbija takođe razvija bliske veze sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju kontroliše Rusija, koja je na meti multinacionalnog partnera NATO", rekao je Bugajski.
Prema njegovim rečima, kockanje sa Kosovom moglo bi da bude deo šire ofanzive iz Beograda sa ruskim instrukcijama za proširenje regionalne pozicije Srbije.
"Kao i Rusi, Srbi su prikazani kao žrtve koje neprijateljske sile planiraju da eliminišu. Beograd polaže pravo da štiti Srbe u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, severnoj Makedoniji i Hrvatskoj", rekao je Bugajski.
Po njegovom mišljenju, Bajdenova administracija je svoju spoljnu politiku usmerila na suprotstavljanje usponu Kine, što bi mogla da iskoristi Moskva.
"U stvarnosti, podsticanje nepredvidljivosti i nestabilnosti su dve su ključne strategije Moskve za podrivanje Zapada, i nema razloga da se od njih odustane. Dok je Bela kuća zaokupljena rastućom vojnom moći Kine i njenim pretnjama saveznicima SAD u Dalekom Istočno, Kremlj bi mogao da preokrene druge regione", naveo je Bugajski.
Bugajski ocenjuje nedavni spor između Prištine i Beograda oko registarskih tablica izgleda kao dokaz ozbiljnijih sukoba. Kako je rekao, ruski zvaničnici "ohrabruju vladu predsednika Aleksandra Vučića da Srbiju pretvori u dominantnu silu na Zapadnom Balkanu" i tako poveća uticaj Rusije na Vašington i Brisel.
"Beograd je u septembru organizovao blokadu duž granice sa Kosovom, stavio svoje trupe u pripravnost i zapretio vojnom intervencijom. Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko pratio je ministra odbrane Srbije Nebojšu Stefanovića u inspekciju jedinica srpske vojske. Pošto je Priština poslala policijski odred da sprovede uslove za registarske tablice, Beograd je rasporedio vojna vozila duž granice i leteo borbenim avionima MiG-29 iznad tog područja kako bi pokušao da zastraši svog suseda", naveo je Bugajski.
Prema njegovim rečima, Moskva je takođe rasporedila bateriju protivvazdušnih sistema kratkog dometa Pancir-S u Srbiji i saopštila da je spremna da proda druge PVO sisteme u Beogradu.
"Beograd i Moskva optužuju Vladu Kosova da ugrožava prava i postojanje srpske manjine. Slična priča bi se mogla iskoristiti protiv bosanske vlade da opravda rat. Kremlj je dosledno koristio takve tvrdnje prema ruskom stanovništvu u svojim agresivnim revizionističkim poduhvatima u Ukrajini, Gruziji i baltičkim državama. Rusija sada svom „mlađem bratu“ Srbiji daje uputstva o metodologiji regionalne dominacije i teritorijalne podele", dodao je Bugarski.
U jednom scenariju Bugajski navodi da bi "srpski obaveštajci mogli da izazovu međuetničke sukobe na Kosovu i da iskoriste nasilje koje je usledilo kao izgovor za vojnu intervenciju". Kako je rekao, to bi male snage NATO na Kosovu stavilo u tešku poziciju da se suprotstave srpskoj vojsci.
"Podržavajući bilo kakve upade Srbije i preteći da će pružiti direktnu vojnu pomoć ako se NATO angažuje, Moskva bi testirala Bajdenovu odlučnost da rizikuje rat NATO i Rusije. Putin može da računa na to da će Vašington preferirati pregovore čak i ako to znači predaju severnih opština na Kosovu Beogradu, posebno zato što Kosovo nije članica NATO i ne može se osloniti na svoje obaveze o kolektivnoj odbrani", ocenio je Bugajski.
On je naveo da, pored destabilizacije Kosova, trenutni fokus Beograda je na produbljivanju podela u Bosni i omogućavanju srpskom entitetu da zapreti secesijom. Takođe, po rečima Bugajskog, Beograd sarađuje sa srpskim nacionalistima u crnogorskoj koalicionoj vladi na promeni crnogorske nezavisnosti i prozapadne politike.
"Dok Vučić traži slavu kao ujedinilac 'srpskih zemalja', Putin njime manipuliše da bi mu služio", smatra Bugajski.
Govoreći o geoplitičkim ciljevima Rusije, Bugajski kaže da Vučić ima trajni dug Moskvi zbog blokiranja ulaska Kosova u Ujedinjene nacije, a ekonomska zavisnost Srbije od Rusije se širi, posebno u energetskom sektoru, gde se nedavno priključila novoj ruskoj gasnoj konekciji preko Bugarske i Turske.
"Poslednjih godina je bila naoružana raznim naoružanjem, uključujući borbene avione, tenkove, helikoptere i protivvazdušne sisteme. Rusko-srpski 'humanitarni centar' u blizini granice sa Kosovom služi kao objekat za prikupljanje obaveštajnih podataka i specijalne operacije za Moskvu. Srbija takođe razvija bliske veze sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju kontroliše Rusija, koja je na meti multinacionalnog partnera NATO", rekao je Bugajski.
