Suočavanje s prošlošću ne smije biti preduslov za razgovore, jer inače do razgovora neće ni doći, kaže za DW Miguel Berger, državni sekretar u njemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Za uspeh su potrebni „bolni kompromisi“.
„Krajnje je vrijeme za završetak konflikta Kosova i Srbije. Nedostatak napretka utiče na razvoj i stabilnost obe zemlje i cijelog regiona“, kaže Miguel Berger, državni sekretar u njemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. On naglašava da specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak i visoki predstavnik Joseph Borell imaju punu podršku Berlina. „Oni rade baš ono što treba: okupljaju dvije strane na razgovor.“
„Na kraju će biti potrebni bolni kompromisi kako bi iz pregovora nikao obuhvatni, održivi i obavezujući sporazum koji obema zemljama omogućava članstvo u EU u perspektivi“, navodi Berger u razgovoru za DW.
Upitan za izjavu premijera Albina Kurtija koji je „suočavanje s prošlošću“ postavio kao uslov za razgovore, Berger kaže da je važna pretpostavka da se sve strane suoče sa svojom odgovornošću, i da je pomirenje samo tako moguće.
„Ali suočavanje sa prošlošću ne treba da bude preduslov dijaloga, inače do razgovora neće ni doći. Iz moje vizure, pre je tako da bi uspešni sporazum Kosova i Srbije olakšao suočavanje sa prošlošću“, dodaje njemački diplomata.
Evropska unija ostaje „najbliži i najpouzdaniji partner“ država Zapadnog Balkana, dodaje državni sekretar Berger. On podsjeća na investicioni paket od devet milijardi eura koje EU planira za razvoj u regionu, posebno u vezi s ekološkom i digitalnom reformom, ali je iz nedavne posjete regionu poneo pomješane utiske:
„Postoji određeno razočaranje, ali sam video i veliku bliskost i interesovanje za EU. Ali mi, dakle EU, moramo jasno da stavimo do znanja da ozbiljno mislimo kad govorimo o putu u EU. Zato je tako važno da pristupni pregovori sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom počnu što prije“, kaže Berger za DW.
Na pitanje da li je možda zgodan međukorak zajedničko tržište regiona, naslonjeno na EU, on kaže: „Njemačka Vlada vidi budućnost država Zapadnog Balkana u EU. Međurješenja koja se predlažu nisu prava rješenja, i ne žele ih ni vlasti ni ljudi u regionu. Istovremeno vidimo veliki potencijal za region u jačanju regionalne saradnje. Napreci na tom polju, recimo izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta do 2024, podržavaju put šest zapadnobalkanskih država u EU“, navodi Berger.
On podsjeća da su na samitima Berlinskog procesa dogovoreni zajedničko tržište i međusobno priznavanje diploma, i naziva to važnim uslovom da se evropski investicioni plan uopšte sprovede.
Tako je Berger još jednom naglasio da zvanični Berlin podržava zajedničko tržište (Common Regional Market – CRM), predstavljano kao alternativu inicijativi „Otvoreni Balkan“ koju su, pod radnim imenom „Mini-Šengen“ pokrenuli lideri Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije.
Berger je boravio u regionu povodom zvaničnog stupanja na dužnost Christiana Schmidta kao novog visokog predstavnika u BiH. Na pitanje da li Schmidt može da radi u uslovima kada ga entitet Bosne i Hercegovine - RS „ne priznaje“, Berger odgovara da Schmidt ima legitimitet i široku međunarodnu podršku.
„Zalažemo se za to da sve strane prihvate da je konstruktivna saradnja sa njim u interesu ljudi u BiH i stabilnosti zemlje“, dodaje diplomata.
Primerom izbora u Mostaru prošle godine, on ilustruje da su napreci mogući kada je tu politička volja. „BiH mora da prevaziđe postojeću blokadu, sprovede reforme i napreduje na putu u EU. Ljudi u toj zemlji su to zaslužili. Christian Schmidtće tome doprineti.“
Iskusni diplomata Miguel Berger rođen je u Madridu 1961, a preko tri decenije je u njemačkoj diplomatskoj službi. Radio je u Bukureštu, Meksiko Sitiju i Njujorku, i na brojnim pozicijama u Berlinu.
„Na kraju će biti potrebni bolni kompromisi kako bi iz pregovora nikao obuhvatni, održivi i obavezujući sporazum koji obema zemljama omogućava članstvo u EU u perspektivi“, navodi Berger u razgovoru za DW.
Upitan za izjavu premijera Albina Kurtija koji je „suočavanje s prošlošću“ postavio kao uslov za razgovore, Berger kaže da je važna pretpostavka da se sve strane suoče sa svojom odgovornošću, i da je pomirenje samo tako moguće.
„Ali suočavanje sa prošlošću ne treba da bude preduslov dijaloga, inače do razgovora neće ni doći. Iz moje vizure, pre je tako da bi uspešni sporazum Kosova i Srbije olakšao suočavanje sa prošlošću“, dodaje njemački diplomata.
Za zajedničko tržište regiona
Evropska unija ostaje „najbliži i najpouzdaniji partner“ država Zapadnog Balkana, dodaje državni sekretar Berger. On podsjeća na investicioni paket od devet milijardi eura koje EU planira za razvoj u regionu, posebno u vezi s ekološkom i digitalnom reformom, ali je iz nedavne posjete regionu poneo pomješane utiske:
„Postoji određeno razočaranje, ali sam video i veliku bliskost i interesovanje za EU. Ali mi, dakle EU, moramo jasno da stavimo do znanja da ozbiljno mislimo kad govorimo o putu u EU. Zato je tako važno da pristupni pregovori sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom počnu što prije“, kaže Berger za DW.
Na pitanje da li je možda zgodan međukorak zajedničko tržište regiona, naslonjeno na EU, on kaže: „Njemačka Vlada vidi budućnost država Zapadnog Balkana u EU. Međurješenja koja se predlažu nisu prava rješenja, i ne žele ih ni vlasti ni ljudi u regionu. Istovremeno vidimo veliki potencijal za region u jačanju regionalne saradnje. Napreci na tom polju, recimo izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta do 2024, podržavaju put šest zapadnobalkanskih država u EU“, navodi Berger.
On podsjeća da su na samitima Berlinskog procesa dogovoreni zajedničko tržište i međusobno priznavanje diploma, i naziva to važnim uslovom da se evropski investicioni plan uopšte sprovede.
Tako je Berger još jednom naglasio da zvanični Berlin podržava zajedničko tržište (Common Regional Market – CRM), predstavljano kao alternativu inicijativi „Otvoreni Balkan“ koju su, pod radnim imenom „Mini-Šengen“ pokrenuli lideri Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije.
Saradnja sa Schmidtom u interesu građana BiH
Berger je boravio u regionu povodom zvaničnog stupanja na dužnost Christiana Schmidta kao novog visokog predstavnika u BiH. Na pitanje da li Schmidt može da radi u uslovima kada ga entitet Bosne i Hercegovine - RS „ne priznaje“, Berger odgovara da Schmidt ima legitimitet i široku međunarodnu podršku.
„Zalažemo se za to da sve strane prihvate da je konstruktivna saradnja sa njim u interesu ljudi u BiH i stabilnosti zemlje“, dodaje diplomata.
Primerom izbora u Mostaru prošle godine, on ilustruje da su napreci mogući kada je tu politička volja. „BiH mora da prevaziđe postojeću blokadu, sprovede reforme i napreduje na putu u EU. Ljudi u toj zemlji su to zaslužili. Christian Schmidtće tome doprineti.“
Iskusni diplomata Miguel Berger rođen je u Madridu 1961, a preko tri decenije je u njemačkoj diplomatskoj službi. Radio je u Bukureštu, Meksiko Sitiju i Njujorku, i na brojnim pozicijama u Berlinu.
