Nakon što je prenijeta vijest iz Brisela da je sastanak dva premijera sa visokom predstavnicom Evropske unije Catherine Ashton bio veoma koristan i važan, te da je dogovoren mehanizam kojim će se srpskim zvaničnicima omogućiti posjete Kosovu tokom kampanje za lokalne izbore, kosovski premijer Hashim Thaçi u utorak je po povratku iz Brisela kazao da posjete srpskih zvaničnika izbornog karaktera neće biti dozvoljene.
On je izjavio da je to pitanje regulisano zakonom i Ustavom Kosova.
"Naš cilj nije da imamo problema u komunikaciji. Naš cilj je uvijek bio komunikacija, izgradnja dobrosusjedskih i evropskih odnosa. U slučaju da ima zahtjeva srpskih vlasti da posjete Republiku Kosovo, taj zahtjev će se veoma ozbiljno razmotriti od strane kosovskih institucija, ali ni pod kojim okolnostima da je ta posjeta izbornog karaktera. Ukoliko žele da posjete neki manastir, onda ćemo to, naravno, dozvoliti", istakao je Thaçi.
Srpski premijer Ivica Dačić je po završetku sastanka izjavio da će posjeta biti i da je dogovoren mehanizam za posjete srpskih zvaničnika Kosovu. U međuvremenu je u utorak izjavio da uskoro planira da posjeti Kosovo i da je na sastanku u Briselu dogovoreno da "posjete za vrijeme izbora budu korektne".
Kosovski analitičar Azem Vllasi navodi da to što je u ponedjeljak uveče dogovoreno u Briselu nikome nije jasno, zato što izjave oba premijera ostavljaju velike konfuzije. Ali, što se tiče posjeta srpskih zvaničnika Kosovu tokom izborne kampanje za lokalne izbore, to je potpuno nerihvatljivo, ističe Vllasi.
"Prvi razlog zašto je to neprihvatljivo jeste da se radi o lokalnim izborima na teritoriji Kosova, i ne mogu doći predstavnici druge države da učestvuju u toj kampanji. Drugo što njihovo eventualno uključivanje i dolazak na Kosovo u izbornoj kampanji čini skandaloznim je činjenica da su se srpski zvaničnici već svrstali uz jednu listu – jedinstvena srpska lista – oni će otvoreno raditi protiv ovih drugih srpskih lista, favorizuju jedno, i to je za demokratske izbore potpuno neprihvatljivo. E, sad ovo što smo čuli u javnosti, da će se o svakom zahtjevu odlučivati pojedinačno, zašto će oni doći... to je potpuno nejasno zato što u principu srpski zvaničnici s obzirom na neku konkretnu situaciju, neki konkretan zahtev je razmatran ovako ili onako, ali da dođu da učestvuju u izbornoj kampanji za lokalne izbore, kako god bilo je neprihvatljivo", navodi Vllasi.
Labinot Greiçevci, iz Instituta za istraživanje evropskih politika - Ridea, kaže da zabrana posjeta srpskih zvaničnika ne bi trebalo da važi ukoliko je cilj tih posjeta da se građani pozovu da izađu na izbore, ali ne pružanje podrške samo jednom političkom subjektu.
"Ukoliko se srpskim vlastima dozvoli da se direktno uključe u predizbornu kampanju, tako što će podržati jedan određeni politički subjekat unutar Kosova, što je u ovom slučaju srpska lista, na to se može gledati kao na miješanje u unutrašnje poslove Kosova, odnosno to predstavlja kršenje zakona i Ustava. U suprotnom, ukoliko se srpskim vlastima dozvoli dolazak na Kosovo kako bi pozvali srpsko stanovništvo, posebno na sjeveru, da učestvuju na izborima, onda se to može smatrati dozvoljenim ali samo ukoliko se radi o pozivu na izbore, a ne pružanju podrške nekom političkom subjektu", kaže Greicevci.
Građani Kosova ipak navode da zvaničnici Kosova i Srbije malo o čemu odlučuju.
"Ovo znači da Vlada nije bila ozbiljna kada je rekla da neće dozvoliti posjete. U ovom slučaju, vidi se da se ni Hashim Thaçi ni Ivica Dačić ne pitaju, već sasvim neko drugiâ€, kaže Mendim iz Prištine.
"Rade šta hoće. Dolaze kad hoće, odlaze kad hoće. Kao da su u svojoj kući", kaže Arian iz Prištine.
Izazovi i prepreke
Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Predrag Simić kaže da je iza zatvorenih vrata u Briselu očito uslijedila energična reakcija evropske diplomatije kako bi se riješio problem dolaska zvaničnika iz Beograda u Prištinu.
"Ja mislim da je potez Prištine bio izazov Beogradu, ali da je zapravo bio izazov i EU i da je ono što se juče dogodilo u Briselu bila reakcija EU i Catherine Ashton, odnosno evropske diplomatije kojoj je Briselski sporazum do sada najznačajniji uspjeh. Ali ne očekujem i ne mislim da će ovo biti kraj i posljednja situacija koja će se pojaviti. Mislim da je ovo samo nagovještaj nečega čega će biti do izbora 3. novembra, a čini mi se i kasnije", ocjenjuje Simić.
Na kritike dijela Srba sa Kosova upućene zvaničnom Beogradu zbog favorizovanja jedne srpske izborne liste Simić kaže da u okvirima koje je propisao Briselski sporazum Beograd i nema neki veliki manevarski prostor.
"U interesu je Beograda da ova srpska lista dobije većinu i da Beograd ima kontrolu nad procesom stvaranja zajednice opština, ali čini mi se da će se suočiti sa mnogim preprekama i da će te prepreke prije svega dolaziti iz Prištine, ali donekle i sa sjevera Kosova“, kaže Simić.
