Presuda u Hagu 'Etnički selektivno' o ratnim zločinima
U događajima koji prate talas protesta na Kosovu, koji je usledio nakon što su četvorica nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) osuđena u prvom stepenu za ratne zločine, za Agona Maliqija, iz Centra za Evropu pri Atlantskom savetu, postoji nešto što bi moglo biti pozitivno.
"Ako u ovim događajima postoji nešto pozitivno, onda je to činjenica da se reakcija ne usmerava ka napadima na Srbe niti ka oživljavanju neke vrste etničkog ogorčenja", objašnjava Malići u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa (RSE).
Narativi obeleženi javnom ozlojeđenošću presudama, koje Malići opisuje kao emotivne reakcije, nisu usmereni protiv Srba ili Srbije.
Nerešeni odnosi Kosova i Srbije, spora primena ili nepostizanje dogovora trinaest godina nakon što je uz posredovanje Evropske unije (EU) postignut Briselski sporazum, zamišljen kao osnov za buduću normalizaciju odnosa, razlog su frustracija javnosti na obe strane.
Ono što se događa povodom izricanja presuda pred Specijalizovanim većem suda u Hagu po Maliqiju je izraz na Kosovu rasprostranjenog uverenja da je na Sudu osporena borba koju je OVK vodila sa jugoslovenskim i srpskim vojnim i policijskim snagama.
"Postoji snažna identifikacija ogromne većine Albanaca sa oslobodilačkom borbom. A jezik koji je korišćen, naročito u optužnici, a potom i u presudi, gde se o elementima OVK govori u kontekstu kriminala, izazvao je, mislim, snažnu odbrambenu reakciju ljudi koji su se osetili uvređeno zbog utiska da presuda kriminalizuje namere i ciljeve Oslobodilačke vojske Kosova", navodi ovaj sagovornik.
Specijalizovano veće Kosova, osnovano 2015. godine, izmešteno je u Hag zbog zaštite svedoka, sa specifičnim zadatkom suđenja samo jednoj etničkoj grupi – kosovskim Albancima.
Narativi obeleženi javnom ozlojeđenošću presudama, koje Malići opisuje kao emotivne reakcije, nisu usmereni protiv Srba ili Srbije.
Nerešeni odnosi Kosova i Srbije, spora primena ili nepostizanje dogovora trinaest godina nakon što je uz posredovanje Evropske unije (EU) postignut Briselski sporazum, zamišljen kao osnov za buduću normalizaciju odnosa, razlog su frustracija javnosti na obe strane.
Ono što se događa povodom izricanja presuda pred Specijalizovanim većem suda u Hagu po Maliqiju je izraz na Kosovu rasprostranjenog uverenja da je na Sudu osporena borba koju je OVK vodila sa jugoslovenskim i srpskim vojnim i policijskim snagama.
"Postoji snažna identifikacija ogromne većine Albanaca sa oslobodilačkom borbom. A jezik koji je korišćen, naročito u optužnici, a potom i u presudi, gde se o elementima OVK govori u kontekstu kriminala, izazvao je, mislim, snažnu odbrambenu reakciju ljudi koji su se osetili uvređeno zbog utiska da presuda kriminalizuje namere i ciljeve Oslobodilačke vojske Kosova", navodi ovaj sagovornik.
Specijalizovano veće Kosova, osnovano 2015. godine, izmešteno je u Hag zbog zaštite svedoka, sa specifičnim zadatkom suđenja samo jednoj etničkoj grupi – kosovskim Albancima.
