Degradirajuće, dehumanizujuće i šovinističke kvalifikacije Kako zvaničnici Srbije govore o Albancima
Od uvredljivih izraza i etiketiranja do poređenja sa nacistima i opravdavanja etničkog čišćenja.
U tom krugu kreću se izjave pojedinih zvaničnika iz Beograda prema kosovskim Albancima i njihovim predstavnicima vlasti.
I pored osuda iz međunarodne zajednice, organizacija za ljudska prava i opozicije, retko je bilo sudskih i političkih posledica.
"Odnos vlasti u Srbiji prema Albancima već decenijama obeležava kontinuitet degradirajućih, dehumanizujućih i otvoreno šovinističkih kvalifikacija", kaže za RSE istoričar Srđan Milošević.
Izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović da bi 1998. "etnički očistila Kosovo" samo je jedna u nizu koja dolazi iz Beograda.
Radio Slobodna Evropa podseća na neke od izjava koje su prethodnih godina izazivale reakcije zbog uvredljivog govora ili govora mržnje.
To je izjavila 11. jula ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović za televiziju Kurir priznajući da je to "najgrublja kvalifikacija" koju je ikad u životu rekla.
Navela je da bi "etničko čišćenje Albanaca" izvela na način da svako ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju".
Tu poruku ministarke Vlade Srbije osudili su i zatražili reakciju vlasti u Beogradu Evropska unija (EU), više opozicionih partija, nevladin sektor i studenti u blokadi.
Dan kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da izjava ministarke Paunović "ne odražava ni njegovu volju i politiku, ni politiku Vlade Srbije. Ocenio je da je ta izjava bila "neoprezna i nedovoljno odgovorna".
Međutim, osuda nije stigla od njene Socijalističke partije Srbije (SPS).
Slobodanu Miloševiću je suđeno pred Haškim tribunalom, između ostalog, i zbog zločina nad kosovskim Albancima.
Umro je pre donošenja presude.
Na kritike koje su usledile odgovorila je "ti ljudi su izašli iz šume zato što su izašli iz šume."
"Oni su u uniformi bili u šumi, direktno iz te šume su izašli i postali deo političke elite u Prištini i krenuli da vode institucije. Volela bih da su došli iz nevladinog sektora, ali nisu", rekla je.
Iz Evropske unije je tada poručeno da je bilo kakva uvredljiva retorika, koja vodi sukobima i podelama, uperena protiv pomirenja na Balkanu.
Dok je tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači za RSE takav nastup čelnice Vlade Srbije ocenio kao "rasističko i antievropsko ponašanje Srbije".
Opozicija 'zvezde i heroji šiptarskih medija'
Ana Brnabić je i sa mesta predsednice Skupštine Srbije u martu 2025. tokom rasprave upotrebila izraz "šiptarski mediji".
Ona je sa skupštinske govornice poslanike opozicije u više navrata označila "zvezdama i herojima šiptarskih medija".
Nakon što su poslanici opozicije u skupštinskoj sali bacili dimne bombe, predsednica parlamenta ih je nazvala "terorističkom bandom".
Brnabić je tada optužila kosovskog premijera za "terorističke metode", aludirajući na suzavac koji su ranijih godina u Skupštini Kosova bacali poslanici njegovog pokreta Samoopredeljenje.
"Želim da obavestim narodne poslanike da su poslanici opozicije zvezde svih medija Aljbina Kurtija, šiptarskih medija. Postali ste zvezde, njegovi ste sledbenici, svaka vam čast".
Usledile su kritike organizacija za ljudska prava i predstavnika albanske manjine na te komentare predsednice parlamenta Srbije.
Pored primera koje ste naveli, setićete se i da je svojevremeno Nikola Selaković, danas ministar kulture, izjavljivao da je "na svakodnevnom nivou nas za jedan avion manje, a Albanaca za jedan autobus više."
Tako da ova izjava ministarke (Paunović) nije izolovan incident, već deo dugog političkog obrasca u kojem se Albanci svode na brojnost, natalitet i opasnost po Srbe, umesto da se o njima govori kao o ravnopravnim građanima.
Posle zločina izvršenih tokom devedesetih godina, ovakav govor predstavlja nastavak svojevrsnog "samodoprinosa" zvanične Srbije nezavisnosti Kosova, jer potvrđuje upravo onu politiku ponižavanja i isključivanja koja nastavlja da razora mogućnost zajedničkog života.
Vulin je u više navrata Albance sa Kosova nazivao "Šiptarima", što je za njih uvredljiv termin i insistirao na takvom omalovažavajućem obraćanju.
Kada se u maju 2019. zalagao za razgraničenje govorio je da je "za što hitnije i što sigurnije razgraničenje sa Šiptarima."
U oktobru 2020. se obratio kosovskoj ministarki spoljnih poslova Meljizi Haradinaj Stubla (Meliza Stublla) rečima: "Ako se Haradinaj Stubla stidi što je Šiptarka ne treba da se ljuti na mene".
Kosovska ministarka je prethodno osudila nazivanje kosovskih Albanaca "Šiptarima".
Uprkos kritikama i sudskim tužbama, Vulin nije odustajao od upotrebe tog termina tvrdeći da Albanci sami sebe tako nazivaju.
"Vi se zovete Šiptari, ja vas sa poštovanjem tako zovem. Šiptar je sinonim za Albance i prestanite da nas učite kako da govorimo i pišemo", poručivao je Vulin.
I nekadašnji direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marko Đurić, koji je aktuelni šef diplomatije, sredinom aprila 2019., je u zvaničnom saopštenju Albance sa Kosova nazvao pogrdnim nazivom "Šiptari".
Albanci sebe nazivaju Shqiptar, ali se termin "Šiptar" u srpskom jeziku smatra uvredljivim, poput nekih uvredljivih izraza za seksualne manjine i Rome.
Izraz "Šiptari" ima negativnu konotaciju u Srbiji vek i više unazad.
Apelacioni sud u Beogradu je 2018. potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda, kojom je upotreba termina "Šiptar" okarakterisana kao govor mržnje. Navedeno je da se taj izraz smatra politički nekorektnim i uvredljivim sadržajem u srpskom jeziku za pripadnike albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu.
Nekadašnja Poverenica Srbije za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, je u maju 2018. donela mišljenje da su dva domaća tabloida prekršila Zakon o zabrani diskriminacije, jer su Albance nazivali "Šiptari".
Ona je tada navela da je takvo obraćanje pripadnicima albanskog naroda uvredljivo.
Međutim, u decembru 2021. Apelacioni sud u Beogradu odbio je tužbu Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine protiv Vulina zbog upotrebe termina "Šiptar". Odbijena je žalba na presudu Višeg suda koji je utvrdio da Vulin nije uvredio i diskriminisao Albance nazivajući ih u više navrata "Šiptari".
Vučić je govoreći za TV Pink kosovskog premijera Aljbina Kurtija nazvao "terorističkim ološem".
Kurti je bio politički zatvorenik u vreme Miloševićevog režima, kada je Vučić bio ministar informisanja u Vladi Srbije.
Kao lider albanskih studenata, Kurti je 1999. uhapšen, potom osuđen na 15 godina zatvora zbog ugrožavanja jugoslovenskog teritorijalnog integriteta i osmišljavanja neprijateljske aktivnosti bliske terorizmu.
Iz zatvora u Srbiji oslobođen je početkom decembra 2001, godinu dana nakon pada Miloševićevog režima.
"Srbi su opredelјeni za mir i stabilnost, ali svako strplјenje ima granice i nadamo se da će mali Hitler Kurti biti obuzdan i kažnjen od strane svojih inostranih mentora pre nego što stvari odu predaleko", naveo je Petković u saopštenju.
Petković je Kurtija uporedio sa nacističkim vođom iz Drugog svetskog rata u vreme protesta Srba na severu Kosova nakon što su albanski načelnici opština preuzeli dužnost u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.
Vlada premijera Kosova Aljbina Kurtija optužila je Beograd da "predvodi ekstremističku gomilu" na severu zemlje.
U demonstracijama u Zvečanu, na severu Kosova, 29. maja 2023. povređeno je trideset vojnika međunarodne misije KFOR.
I pored osuda iz međunarodne zajednice, organizacija za ljudska prava i opozicije, retko je bilo sudskih i političkih posledica.
"Odnos vlasti u Srbiji prema Albancima već decenijama obeležava kontinuitet degradirajućih, dehumanizujućih i otvoreno šovinističkih kvalifikacija", kaže za RSE istoričar Srđan Milošević.
Izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović da bi 1998. "etnički očistila Kosovo" samo je jedna u nizu koja dolazi iz Beograda.
Radio Slobodna Evropa podseća na neke od izjava koje su prethodnih godina izazivale reakcije zbog uvredljivog govora ili govora mržnje.
'Etnički bih očistila Kosovo 1998. godine'
Da je bila na mestu Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije tokom 1998, "etničko bi očistila Kosovo".To je izjavila 11. jula ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović za televiziju Kurir priznajući da je to "najgrublja kvalifikacija" koju je ikad u životu rekla.
Navela je da bi "etničko čišćenje Albanaca" izvela na način da svako ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju".
Tu poruku ministarke Vlade Srbije osudili su i zatražili reakciju vlasti u Beogradu Evropska unija (EU), više opozicionih partija, nevladin sektor i studenti u blokadi.
Dan kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da izjava ministarke Paunović "ne odražava ni njegovu volju i politiku, ni politiku Vlade Srbije. Ocenio je da je ta izjava bila "neoprezna i nedovoljno odgovorna".
Međutim, osuda nije stigla od njene Socijalističke partije Srbije (SPS).
Slobodanu Miloševiću je suđeno pred Haškim tribunalom, između ostalog, i zbog zločina nad kosovskim Albancima.
Umro je pre donošenja presude.
Čelnici Kosova su 'bukvalno izašli iz šume'
"Imate posla sa ljudima koji su bukvalno izašli iz šume. Njima je svejedno da li je tamo rat ili nije i to me plaši", izjavila je tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić u maju 2019.Na kritike koje su usledile odgovorila je "ti ljudi su izašli iz šume zato što su izašli iz šume."
"Oni su u uniformi bili u šumi, direktno iz te šume su izašli i postali deo političke elite u Prištini i krenuli da vode institucije. Volela bih da su došli iz nevladinog sektora, ali nisu", rekla je.
Iz Evropske unije je tada poručeno da je bilo kakva uvredljiva retorika, koja vodi sukobima i podelama, uperena protiv pomirenja na Balkanu.
Dok je tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači za RSE takav nastup čelnice Vlade Srbije ocenio kao "rasističko i antievropsko ponašanje Srbije".
Opozicija 'zvezde i heroji šiptarskih medija'
Ana Brnabić je i sa mesta predsednice Skupštine Srbije u martu 2025. tokom rasprave upotrebila izraz "šiptarski mediji".
Ona je sa skupštinske govornice poslanike opozicije u više navrata označila "zvezdama i herojima šiptarskih medija".
Nakon što su poslanici opozicije u skupštinskoj sali bacili dimne bombe, predsednica parlamenta ih je nazvala "terorističkom bandom".
Brnabić je tada optužila kosovskog premijera za "terorističke metode", aludirajući na suzavac koji su ranijih godina u Skupštini Kosova bacali poslanici njegovog pokreta Samoopredeljenje.
"Želim da obavestim narodne poslanike da su poslanici opozicije zvezde svih medija Aljbina Kurtija, šiptarskih medija. Postali ste zvezde, njegovi ste sledbenici, svaka vam čast".
Usledile su kritike organizacija za ljudska prava i predstavnika albanske manjine na te komentare predsednice parlamenta Srbije.
Istoričar Srđan Milošević: Kontinuitet degradirajućih, šovinističkih kvalifikacija
Odnos vlasti u Srbiji prema Albancima već decenijama obeležava kontinuitet degradirajućih, dehumanizujućih i otvoreno šovinističkih kvalifikacija, kojima se čitav jedan narod predstavlja kao demografska i civilizacijska pretnja.Pored primera koje ste naveli, setićete se i da je svojevremeno Nikola Selaković, danas ministar kulture, izjavljivao da je "na svakodnevnom nivou nas za jedan avion manje, a Albanaca za jedan autobus više."
Tako da ova izjava ministarke (Paunović) nije izolovan incident, već deo dugog političkog obrasca u kojem se Albanci svode na brojnost, natalitet i opasnost po Srbe, umesto da se o njima govori kao o ravnopravnim građanima.
Posle zločina izvršenih tokom devedesetih godina, ovakav govor predstavlja nastavak svojevrsnog "samodoprinosa" zvanične Srbije nezavisnosti Kosova, jer potvrđuje upravo onu politiku ponižavanja i isključivanja koja nastavlja da razora mogućnost zajedničkog života.
'Šiptar sinonim za Albance i prestanite da nas učite kako da govorimo i pišemo'
Rekorder po uvredljivom obraćanju Albanacima sa Kosova je Aleksandar Vulin, koji je u Vladi Srbije promenio više portfelja, uključujući ministarstva odbrane i policije.Vulin je u više navrata Albance sa Kosova nazivao "Šiptarima", što je za njih uvredljiv termin i insistirao na takvom omalovažavajućem obraćanju.
Kada se u maju 2019. zalagao za razgraničenje govorio je da je "za što hitnije i što sigurnije razgraničenje sa Šiptarima."
U oktobru 2020. se obratio kosovskoj ministarki spoljnih poslova Meljizi Haradinaj Stubla (Meliza Stublla) rečima: "Ako se Haradinaj Stubla stidi što je Šiptarka ne treba da se ljuti na mene".
Kosovska ministarka je prethodno osudila nazivanje kosovskih Albanaca "Šiptarima".
Uprkos kritikama i sudskim tužbama, Vulin nije odustajao od upotrebe tog termina tvrdeći da Albanci sami sebe tako nazivaju.
"Vi se zovete Šiptari, ja vas sa poštovanjem tako zovem. Šiptar je sinonim za Albance i prestanite da nas učite kako da govorimo i pišemo", poručivao je Vulin.
I nekadašnji direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marko Đurić, koji je aktuelni šef diplomatije, sredinom aprila 2019., je u zvaničnom saopštenju Albance sa Kosova nazvao pogrdnim nazivom "Šiptari".
Albanci sebe nazivaju Shqiptar, ali se termin "Šiptar" u srpskom jeziku smatra uvredljivim, poput nekih uvredljivih izraza za seksualne manjine i Rome.
Izraz "Šiptari" ima negativnu konotaciju u Srbiji vek i više unazad.
Apelacioni sud u Beogradu je 2018. potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda, kojom je upotreba termina "Šiptar" okarakterisana kao govor mržnje. Navedeno je da se taj izraz smatra politički nekorektnim i uvredljivim sadržajem u srpskom jeziku za pripadnike albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu.
Nekadašnja Poverenica Srbije za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, je u maju 2018. donela mišljenje da su dva domaća tabloida prekršila Zakon o zabrani diskriminacije, jer su Albance nazivali "Šiptari".
Ona je tada navela da je takvo obraćanje pripadnicima albanskog naroda uvredljivo.
Međutim, u decembru 2021. Apelacioni sud u Beogradu odbio je tužbu Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine protiv Vulina zbog upotrebe termina "Šiptar". Odbijena je žalba na presudu Višeg suda koji je utvrdio da Vulin nije uvredio i diskriminisao Albance nazivajući ih u više navrata "Šiptari".
'Teroristički ološ Aljbin Kurti'
Komentarišući imenovanje Nenada Rašića za ministra za zajednicu i povratak u Vladi Kosova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je za svaku osudu to što je uradio "teroristički ološ Aljbin Kurti".Vučić je govoreći za TV Pink kosovskog premijera Aljbina Kurtija nazvao "terorističkim ološem".
Kurti je bio politički zatvorenik u vreme Miloševićevog režima, kada je Vučić bio ministar informisanja u Vladi Srbije.
Kao lider albanskih studenata, Kurti je 1999. uhapšen, potom osuđen na 15 godina zatvora zbog ugrožavanja jugoslovenskog teritorijalnog integriteta i osmišljavanja neprijateljske aktivnosti bliske terorizmu.
Iz zatvora u Srbiji oslobođen je početkom decembra 2001, godinu dana nakon pada Miloševićevog režima.
'Mali Hitler Kurti'
Tokom krize na severu Kosova u maju 2023., direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković nazvao je kosovskog premijera Aljbina Kurtija "malim Hitlerom"."Srbi su opredelјeni za mir i stabilnost, ali svako strplјenje ima granice i nadamo se da će mali Hitler Kurti biti obuzdan i kažnjen od strane svojih inostranih mentora pre nego što stvari odu predaleko", naveo je Petković u saopštenju.
Petković je Kurtija uporedio sa nacističkim vođom iz Drugog svetskog rata u vreme protesta Srba na severu Kosova nakon što su albanski načelnici opština preuzeli dužnost u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.
Vlada premijera Kosova Aljbina Kurtija optužila je Beograd da "predvodi ekstremističku gomilu" na severu zemlje.
U demonstracijama u Zvečanu, na severu Kosova, 29. maja 2023. povređeno je trideset vojnika međunarodne misije KFOR.
