NOVE PROJEKCIJE CBK: Inflacija raste, privreda usporava
Centralna banka Kosova (CBK), u godišnjem izvještaju, upozorila je na usporavanje ekonomskog rasta Kosova ove godine i na povećanje inflacije, prognozirajući ekonomski rast od 3,5 odsto i prosječnu inflaciju od 6,7 odsto, prenosi Koha.
U izvještaju CBK za 2025. godinu navodi se da je kosovska ekonomija nastavila da raste u toj godini, ali sporijim tempom u poređenju sa prethodnim periodom.
„Prema kvartalnim procjenama Agencije za statistiku, realni BDP (bruto domaći proizvod) je porastao za 3,6 odsto tokom 2025. godine. Iako je rast bio pozitivan, on odražava umerenost ekonomske aktivnosti, na koju su uticali dešavanja u spoljnom sektoru, naime negativni doprinos uvoza robe i usluga. S druge strane, potrošnja, investicije i izvoz usluga nastavili su da podržavaju ekonomski rast“, navodi se u izvještaju, koji je guverner Ahmet Ismaili podneo predsednici parlamenta Albuleni Haxhiu, koja je i vršilac dužnosti predsjednice.
Napominje se da je potrošnja, kao glavna komponenta domaće tražnje, doprinela rastu realnog BDP-a sa 3,9 procentnih poena, u poređenju sa 4,8 procentnih poena u 2024. godini. Na osnovu izvještaja utvrđeno je da je rast potrošnje podržan povećanjem glavnih izvora finansiranja, kao i usporavanjem rasta cijena.
„Investicije su doprinele rastu realnog BDP-a sa 2,9 procentnih poena, u poređenju sa 2,1 procentnim poenom u 2024. godini, uglavnom kao rezultat povećanih javnih investicija“, navodi se u izvještaju, prenosi Koha.
Što se tiče spoljnog sektora, CBK je naglasila da je neto izvoz negativno uticao na ekonomski rast za 3,1 procentni poen.
„Izvoz robe i usluga pozitivno je doprineo sa 3,2 procentna poena, dok je uvoz imao negativan uticaj od 6,4 procentna poena. Povećanje trgovinskog deficita rezultat je rasta uvoza robe i usluga za 8,8 odsto“, navodi se u izvještaju.
„Uvoz robe zabilježio je realni rast od 10,4 odsto, dok je uvoz usluga zabilježio sporiji rast od 3,0 odsto, u poređenju sa 15,9 odsto u 2024. godini. S druge strane, povećanje posjeta dijaspore Kosovu rezultiralo je realnim rastom izvoza usluga od 11,5 odsto, dok je izvoz robe zabilježio realni pad od 5,5 odsto“, navodi se u izvještaju.
Manji ekonomski rast
Za ovu godinu Centralna banka Kosova predvidela je niži rast nego 2025. godine.
„Za 2026. godinu projekcije Centralne banke Kosova ukazuju na rast ekonomske aktivnosti od 3,5 odsto. Očekuje se da će rast biti podržan domaćom tražnjom, odnosno potrošnjom i izvozom, dok izazovi u međunarodnoj trgovini i globalne neizvesnosti mogu negativno uticati na tempo ekonomskog rasta. Faktori koji će uticati na ovaj rast su prihodi od dijaspore i stabilizacija cena na međunarodnim tržištima, što može uticati na povećanje povjerenja potrošača i investitora“.
Očekuje se da će domaća tražnja doprineti rastu BDP-a sa 3,0 procentna poena.
„Očekuje se da će privatna potrošnja doprineti sa 3,3 procentna poena, uz povećanje doznaka, naknada zaposlenih i ličnih kredita“, navodi se u izvještaju. Očekuje se da će investicije negativno doprineti sa 1,0 procentnim poenom, dok će izvoz robe i usluga pozitivno doprineti sa 2,9 procentnih poena, posebno zbog povećane potrošnje dijaspore. Uvoz robe i usluga negativno će doprineti sa 1,5 procentnih poena, što će dovesti do pozitivnog doprinosa neto izvoza od 1,4 procentna poena ekonomskom rastu.
U izvještaju CBK se navodi da ekonomski izgledi ostaju izloženi rizicima i neizvesnostima, koje bi mogle negativno uticati na ekonomsku aktivnost. Geopolitičke tenzije mogle bi uticati na cijene energije i lance snabdjevanja, sa potencijalnim posljedicama po trgovinu i investicije, dok usporavanje ekonomije u EU predstavlja dodatni rizik.
U zemljama Zapadnog Balkana procjenjuje se da je ekonomski rast u 2025. godini u prosjeku iznosio oko 2,9 odsto, u poređenju sa 3,7 odsto u 2024. godini, prema procjeni MMF-a.
„Na Kosovu, sporiji rast privatne potrošnje i pogoršanje neto izvoza uticali su na stopu rasta“, navodi se u dokumentu.
Povećanje cijena
Pored usporavanja ekonomskog rasta, očekuje se i rast cijena. Inflacija je tokom 2025. godine, prema ASK-u, u prosjeku iznosila 3,9 odsto, naspram 1,6 odsto u 2024. godini.
„Ubrzanje inflacije je uglavnom vođeno rastom cijena hrane i bezalkoholnih pića, kao i cijenama električne energije i komunalnih usluga. Cijene ostale robe ostale su relativno stabilne“, navodi se u izvještaju.
Zavisnost kosovske ekonomije od uvoza hrane i energenata utiče na to da inflacija u velikoj mjeri zavisi od kretanja cijena na međunarodnim tržištima.
Centralna banka Kosova upozorila je da bi inflacija u 2026. godini mogla dostići u prosjeku oko 6,7 odsto, prije nego što se postepeno smanji u 2027. godini.
Trgovinski deficit se produbljuje
Izvještaj pokazuje da je trgovinski deficit u robnoj razmjeni povećan za 12,5 odsto, na 6,1 milijardu eura, dok je izvoz robe iznosio 942,1 milion eura.
Uvoz robe dostigao je 7,0 milijardi eura, što predstavlja rast od 10,6 odsto. Bilans usluga porastao je za 32,2 odsto, dok su i izvoz i uvoz usluga zabilježili značajan rast, posebno u oblasti putovanja i transporta.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
„Prema kvartalnim procjenama Agencije za statistiku, realni BDP (bruto domaći proizvod) je porastao za 3,6 odsto tokom 2025. godine. Iako je rast bio pozitivan, on odražava umerenost ekonomske aktivnosti, na koju su uticali dešavanja u spoljnom sektoru, naime negativni doprinos uvoza robe i usluga. S druge strane, potrošnja, investicije i izvoz usluga nastavili su da podržavaju ekonomski rast“, navodi se u izvještaju, koji je guverner Ahmet Ismaili podneo predsednici parlamenta Albuleni Haxhiu, koja je i vršilac dužnosti predsjednice.
Napominje se da je potrošnja, kao glavna komponenta domaće tražnje, doprinela rastu realnog BDP-a sa 3,9 procentnih poena, u poređenju sa 4,8 procentnih poena u 2024. godini. Na osnovu izvještaja utvrđeno je da je rast potrošnje podržan povećanjem glavnih izvora finansiranja, kao i usporavanjem rasta cijena.
„Investicije su doprinele rastu realnog BDP-a sa 2,9 procentnih poena, u poređenju sa 2,1 procentnim poenom u 2024. godini, uglavnom kao rezultat povećanih javnih investicija“, navodi se u izvještaju, prenosi Koha.
Što se tiče spoljnog sektora, CBK je naglasila da je neto izvoz negativno uticao na ekonomski rast za 3,1 procentni poen.
„Izvoz robe i usluga pozitivno je doprineo sa 3,2 procentna poena, dok je uvoz imao negativan uticaj od 6,4 procentna poena. Povećanje trgovinskog deficita rezultat je rasta uvoza robe i usluga za 8,8 odsto“, navodi se u izvještaju.
„Uvoz robe zabilježio je realni rast od 10,4 odsto, dok je uvoz usluga zabilježio sporiji rast od 3,0 odsto, u poređenju sa 15,9 odsto u 2024. godini. S druge strane, povećanje posjeta dijaspore Kosovu rezultiralo je realnim rastom izvoza usluga od 11,5 odsto, dok je izvoz robe zabilježio realni pad od 5,5 odsto“, navodi se u izvještaju.
Manji ekonomski rast
Za ovu godinu Centralna banka Kosova predvidela je niži rast nego 2025. godine.
„Za 2026. godinu projekcije Centralne banke Kosova ukazuju na rast ekonomske aktivnosti od 3,5 odsto. Očekuje se da će rast biti podržan domaćom tražnjom, odnosno potrošnjom i izvozom, dok izazovi u međunarodnoj trgovini i globalne neizvesnosti mogu negativno uticati na tempo ekonomskog rasta. Faktori koji će uticati na ovaj rast su prihodi od dijaspore i stabilizacija cena na međunarodnim tržištima, što može uticati na povećanje povjerenja potrošača i investitora“.
Očekuje se da će domaća tražnja doprineti rastu BDP-a sa 3,0 procentna poena.
„Očekuje se da će privatna potrošnja doprineti sa 3,3 procentna poena, uz povećanje doznaka, naknada zaposlenih i ličnih kredita“, navodi se u izvještaju. Očekuje se da će investicije negativno doprineti sa 1,0 procentnim poenom, dok će izvoz robe i usluga pozitivno doprineti sa 2,9 procentnih poena, posebno zbog povećane potrošnje dijaspore. Uvoz robe i usluga negativno će doprineti sa 1,5 procentnih poena, što će dovesti do pozitivnog doprinosa neto izvoza od 1,4 procentna poena ekonomskom rastu.
U izvještaju CBK se navodi da ekonomski izgledi ostaju izloženi rizicima i neizvesnostima, koje bi mogle negativno uticati na ekonomsku aktivnost. Geopolitičke tenzije mogle bi uticati na cijene energije i lance snabdjevanja, sa potencijalnim posljedicama po trgovinu i investicije, dok usporavanje ekonomije u EU predstavlja dodatni rizik.
U zemljama Zapadnog Balkana procjenjuje se da je ekonomski rast u 2025. godini u prosjeku iznosio oko 2,9 odsto, u poređenju sa 3,7 odsto u 2024. godini, prema procjeni MMF-a.
„Na Kosovu, sporiji rast privatne potrošnje i pogoršanje neto izvoza uticali su na stopu rasta“, navodi se u dokumentu.
Povećanje cijena
Pored usporavanja ekonomskog rasta, očekuje se i rast cijena. Inflacija je tokom 2025. godine, prema ASK-u, u prosjeku iznosila 3,9 odsto, naspram 1,6 odsto u 2024. godini.
„Ubrzanje inflacije je uglavnom vođeno rastom cijena hrane i bezalkoholnih pića, kao i cijenama električne energije i komunalnih usluga. Cijene ostale robe ostale su relativno stabilne“, navodi se u izvještaju.
Zavisnost kosovske ekonomije od uvoza hrane i energenata utiče na to da inflacija u velikoj mjeri zavisi od kretanja cijena na međunarodnim tržištima.
Centralna banka Kosova upozorila je da bi inflacija u 2026. godini mogla dostići u prosjeku oko 6,7 odsto, prije nego što se postepeno smanji u 2027. godini.
Trgovinski deficit se produbljuje
Izvještaj pokazuje da je trgovinski deficit u robnoj razmjeni povećan za 12,5 odsto, na 6,1 milijardu eura, dok je izvoz robe iznosio 942,1 milion eura.
Uvoz robe dostigao je 7,0 milijardi eura, što predstavlja rast od 10,6 odsto. Bilans usluga porastao je za 32,2 odsto, dok su i izvoz i uvoz usluga zabilježili značajan rast, posebno u oblasti putovanja i transporta.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
