Ocjena stručnjaka Poskupljenje bankarskih usluga najviše pogađa penzionere i građane bez elektronskog bankarstva
Poskupljenje bankarskih usluga na Kosovu izazvalo je reakcije ekonomskih stručnjaka, koji upozoravaju da najveći teret novih naknada snose penzioneri i građani koji ne koriste elektronsko bankarstvo, prenosi Front onlajn. Naknade za uplate na šalterima pojedinih banaka dostigle su i do pet eura, dok su digitalne transakcije znatno jeftinije ili besplatne.
Bivši poslanik PDK Ferat Shala kritikovao je vladu i nadležne institucije zbog nereagovanja na rast bankarskih naknada.
Prema njegovim riječima, situacija je posebno teška za korisnike socijalnih davanja, koji sve svoje uplate i usluge obavljaju preko bankarskog sistema.
„Situacija je teška, posebno za korisnike socijalnih šema, koji sve usluge obavljaju preko bankarskog sistema. Najveća anomalija je to što institucije, uključujući i samog premijera, s jedne strane dijele po 100 eura građanima, dok s druge strane pet eura završava u bankarskom sistemu“, izjavio je Shala.
Smatra da Centralna banka Kosova ima institucionalnu obavezu da prati i upravlja ovim politikama.
„CBK ima institucionalnu obavezu da upravlja ovim politikama ili da ih zaustavi, a to se ne dešava“, zaključio je Shala.
S druge strane, predstavnik Privredne i industrijske komore Kushtrim Ahmeti izrazio je zabrinutost zbog kontinuiranog rasta cijena bankarskih usluga na Kosovu.
„Kontinuirani rast cijena bankarskih usluga traje već duže vrijeme. Od prošle godine banke su počele da povećavaju cijene. Svoju zabrinutost izrazili smo i guverneru Centralne banke Kosova i zatražili da se donesu odluke koje bi sprečile ova poskupljenja“, rekao je Ahmeti.
On ocjenjuje da se građani suočavaju sa dvostrukim finansijskim opterećenjem.
„S jedne strane rastu kamatne stope, a s druge cijene usluga, a nemamo nikakvo objašnjenje zašto se to dešava“, zaključio je Ahmeti.
Za razliku od kritičara koji upozoravaju na rast bankarskih naknada, predsjednik Privredne komore Kosova Lulzim Rafuna smatra da situacija ne predstavlja veliki problem dok su digitalne usluge i dalje pristupačne.
„Ne vidimo to kao posebno zabrinjavajuće jer su usluge na bankomatima i druge digitalne usluge jeftinije. Banke su unutar svojih sistema regulisale troškove i rashode“, rekao je Rafuna.
Rafuna navodi da nema razloga za uzbunu sve dok ne poskupe elektronske i digitalne usluge.
„Dok te digitalne usluge ne poskupe, nema većeg problema“, rekao je Rafuna.
Ekonomista Lulzim Beqiri ocjenio je za Front onlajn da povećanje bankarskih naknada dolazi u trenutku kada bankarski sektor na Kosovu bilježi rekordne profite.
„Povećanje bankarskih naknada dolazi u vrijeme kada bankarski sektor na Kosovu ostvaruje rekordne profite. Samo tokom posljednje tri godine banke su ostvarile više od 520 miliona eura neto dobiti, što pokazuje da je riječ o veoma profitabilnom sektoru“, izjavio je.
Beqiri smatra da su sadašnje naknade visoke u odnosu na životni standard građana.
„Naknada od pet eura za jednu uplatu na šalteru i 70 centi za jedno podizanje novca na bankomatu smatraju se visokim. Ti troškovi pojedinačno možda ne djeluju veliki, ali kada se ponavljaju tokom mjeseca, predstavljaju dodatno opterećenje za porodični budžet“, istakao je Beqiri.
Naglasio je i da nemaju svi građani pristup elektronskim uslugama.
„Nemaju svi građani mogućnost da koriste elektronske usluge. Penzioneri, starije osobe i veliki broj građana i dalje zavise od bankarskih šaltera za obavljanje uplata. Nadzorne institucije trebalo bi da analiziraju da li su ove naknade opravdane i u skladu sa interesima potrošača“, rekao je Beqiri.
Prema podacima objavljenim u tromjesečnim izvještajima samih banaka, prihodi pet najvećih banaka na Kosovu samo od provizija dostigli su 24,6 miliona eura u prvom kvartalu ove godine.
Izvor: Kosovo Online/Front Online
Prema njegovim riječima, situacija je posebno teška za korisnike socijalnih davanja, koji sve svoje uplate i usluge obavljaju preko bankarskog sistema.
„Situacija je teška, posebno za korisnike socijalnih šema, koji sve usluge obavljaju preko bankarskog sistema. Najveća anomalija je to što institucije, uključujući i samog premijera, s jedne strane dijele po 100 eura građanima, dok s druge strane pet eura završava u bankarskom sistemu“, izjavio je Shala.
Smatra da Centralna banka Kosova ima institucionalnu obavezu da prati i upravlja ovim politikama.
„CBK ima institucionalnu obavezu da upravlja ovim politikama ili da ih zaustavi, a to se ne dešava“, zaključio je Shala.
S druge strane, predstavnik Privredne i industrijske komore Kushtrim Ahmeti izrazio je zabrinutost zbog kontinuiranog rasta cijena bankarskih usluga na Kosovu.
„Kontinuirani rast cijena bankarskih usluga traje već duže vrijeme. Od prošle godine banke su počele da povećavaju cijene. Svoju zabrinutost izrazili smo i guverneru Centralne banke Kosova i zatražili da se donesu odluke koje bi sprečile ova poskupljenja“, rekao je Ahmeti.
On ocjenjuje da se građani suočavaju sa dvostrukim finansijskim opterećenjem.
„S jedne strane rastu kamatne stope, a s druge cijene usluga, a nemamo nikakvo objašnjenje zašto se to dešava“, zaključio je Ahmeti.
Za razliku od kritičara koji upozoravaju na rast bankarskih naknada, predsjednik Privredne komore Kosova Lulzim Rafuna smatra da situacija ne predstavlja veliki problem dok su digitalne usluge i dalje pristupačne.
„Ne vidimo to kao posebno zabrinjavajuće jer su usluge na bankomatima i druge digitalne usluge jeftinije. Banke su unutar svojih sistema regulisale troškove i rashode“, rekao je Rafuna.
Rafuna navodi da nema razloga za uzbunu sve dok ne poskupe elektronske i digitalne usluge.
„Dok te digitalne usluge ne poskupe, nema većeg problema“, rekao je Rafuna.
Ekonomista Lulzim Beqiri ocjenio je za Front onlajn da povećanje bankarskih naknada dolazi u trenutku kada bankarski sektor na Kosovu bilježi rekordne profite.
„Povećanje bankarskih naknada dolazi u vrijeme kada bankarski sektor na Kosovu ostvaruje rekordne profite. Samo tokom posljednje tri godine banke su ostvarile više od 520 miliona eura neto dobiti, što pokazuje da je riječ o veoma profitabilnom sektoru“, izjavio je.
Beqiri smatra da su sadašnje naknade visoke u odnosu na životni standard građana.
„Naknada od pet eura za jednu uplatu na šalteru i 70 centi za jedno podizanje novca na bankomatu smatraju se visokim. Ti troškovi pojedinačno možda ne djeluju veliki, ali kada se ponavljaju tokom mjeseca, predstavljaju dodatno opterećenje za porodični budžet“, istakao je Beqiri.
Naglasio je i da nemaju svi građani pristup elektronskim uslugama.
„Nemaju svi građani mogućnost da koriste elektronske usluge. Penzioneri, starije osobe i veliki broj građana i dalje zavise od bankarskih šaltera za obavljanje uplata. Nadzorne institucije trebalo bi da analiziraju da li su ove naknade opravdane i u skladu sa interesima potrošača“, rekao je Beqiri.
Prema podacima objavljenim u tromjesečnim izvještajima samih banaka, prihodi pet najvećih banaka na Kosovu samo od provizija dostigli su 24,6 miliona eura u prvom kvartalu ove godine.
Izvor: Kosovo Online/Front Online
