Zabrinjavajuće Čak 69 odsto mladih na Kosovu ne vjeruje da političke stranke ozbiljno shvataju njihove probleme
U anketi portala Telegrafi o tome koliko ozbiljno političke stranke shvataju probleme mladih, 69 odsto ispitanika odgovorilo je „nimalo“, 15 odsto „malo“, osam odsto „prosječno“, pet odsto „mnogo“, dok četiri odsto nema mišljenje.
Ta statistika, prema predstavnicima omladinskih foruma, sociologa i nevladinih organizacija, smatra se zabrinjavajućom, prenosi Telegrafi.
Ismet Krasniqi, predstavnik mladih u odboru Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), rekao je za Telegrafi da je mladima na Kosovu teško da uđu na tržište rada.
„Dva najvažnija zahtjeva, po mom mišljenju, su povezivanje tržišta rada sa oblastima studija studenata, jer mnogi studenti koji diplomiraju, bilo na Univerzitetu u Prištini ili na privatnim univerzitetima, imaju poteškoća sa ulaskom na tržište rada, a to je zbog nepovezanosti, recimo, oblasti studija i velike potražnje na tržištu rada sa oblastima koje studenti studiraju. Drugi zahtjev je da se više fokusiramo na mlade koji nisu ni na obuci, ni zaposleni, niti u obrazovanju, jer mrežama civilnog društva mnogo teže dopiru do njih“, rekao je Krasniqi.
Sociolog i univerzitetski profesor Besim Gollopeni ocjenio je da su politički projekti repetitivni i prazni, dok bi, prema njegovim riječima, trebalo učiniti više kako bi se sprečilo da mladi napuštaju Kosovo i kako bi se kreirali programi koji ne ostavljaju mlade pasivnim, posebno tokom letnjeg perioda, kada su raspusti u školama i na univerzitetima.
„Mnogi mladi danas napuštaju Kosovo i emigriraju; mnogi su nezaposleni; mnogi su bili i jesu uključeni u aktivnosti koje dovode do, možda, čak i devijantnog ponašanja i tako dalje“, rekao je on.
Gollopeni je naveo da se ponekad stvara utisak da politički subjekti mlade više posmatraju i tretiraju kao izborni kapital ili za potrebe izbora, nego kao društvenu vrijednost koju treba ozbiljno shvatiti i koja bi trebalo da bude u osnovi konkretnih projekata koji direktno utiču na njihovo društveno i ekonomsko blagostanje.
Ferid Murseli iz organizacije „Demokratija za razvoj“ rekao je da je 35 odsto mladih nezaposleno, neobrazovano i bez ikakvog angažmana, ocjenjujući to kao jedan od najviših procenata u regionu.
„Mislim da svi faktori utiču, dakle, to je kombinacija faktora koji utiču na nepoverenje mladih u političke kampanje koje vode politički subjekti. Možda zato što prečesto vodimo kampanje, vidimo da je učešće mladih, budućnost ove zemlje, često samo deklarativni deo političkih subjekata, a nakon kampanja imamo istu situaciju, dakle nema stvarne politike, nema politike koja zahtjeva razvoj mladih ljudi u ovoj zemlji“, rekao je Murseli.
Izvor: Kosovo Online/Telegrafi
Ismet Krasniqi, predstavnik mladih u odboru Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), rekao je za Telegrafi da je mladima na Kosovu teško da uđu na tržište rada.
„Dva najvažnija zahtjeva, po mom mišljenju, su povezivanje tržišta rada sa oblastima studija studenata, jer mnogi studenti koji diplomiraju, bilo na Univerzitetu u Prištini ili na privatnim univerzitetima, imaju poteškoća sa ulaskom na tržište rada, a to je zbog nepovezanosti, recimo, oblasti studija i velike potražnje na tržištu rada sa oblastima koje studenti studiraju. Drugi zahtjev je da se više fokusiramo na mlade koji nisu ni na obuci, ni zaposleni, niti u obrazovanju, jer mrežama civilnog društva mnogo teže dopiru do njih“, rekao je Krasniqi.
Sociolog i univerzitetski profesor Besim Gollopeni ocjenio je da su politički projekti repetitivni i prazni, dok bi, prema njegovim riječima, trebalo učiniti više kako bi se sprečilo da mladi napuštaju Kosovo i kako bi se kreirali programi koji ne ostavljaju mlade pasivnim, posebno tokom letnjeg perioda, kada su raspusti u školama i na univerzitetima.
„Mnogi mladi danas napuštaju Kosovo i emigriraju; mnogi su nezaposleni; mnogi su bili i jesu uključeni u aktivnosti koje dovode do, možda, čak i devijantnog ponašanja i tako dalje“, rekao je on.
Gollopeni je naveo da se ponekad stvara utisak da politički subjekti mlade više posmatraju i tretiraju kao izborni kapital ili za potrebe izbora, nego kao društvenu vrijednost koju treba ozbiljno shvatiti i koja bi trebalo da bude u osnovi konkretnih projekata koji direktno utiču na njihovo društveno i ekonomsko blagostanje.
Ferid Murseli iz organizacije „Demokratija za razvoj“ rekao je da je 35 odsto mladih nezaposleno, neobrazovano i bez ikakvog angažmana, ocjenjujući to kao jedan od najviših procenata u regionu.
„Mislim da svi faktori utiču, dakle, to je kombinacija faktora koji utiču na nepoverenje mladih u političke kampanje koje vode politički subjekti. Možda zato što prečesto vodimo kampanje, vidimo da je učešće mladih, budućnost ove zemlje, često samo deklarativni deo političkih subjekata, a nakon kampanja imamo istu situaciju, dakle nema stvarne politike, nema politike koja zahtjeva razvoj mladih ljudi u ovoj zemlji“, rekao je Murseli.
Izvor: Kosovo Online/Telegrafi
