Investicije "na čekanju" Rafuna: Zbog političkog zastoja i čestih izbora ekonomija Kosova pred egzistencijalnim izazovima
Predsjednik Privredne komore Kosova Lulzim Rafuna ocjenio je da politički zastoj i česti izborni ciklusi stavljaju ekonomiju Kosova pred egzistencijalne izazove i ozbiljno štete privredi, stvarajući rizik od gubitka ključnih sredstava iz Plana rasta Evropske unije za Kosovo, prenosi Kosova press.
Rafuna je istakao da su zbog ovakve situacije investicije „na čekanju“, jer se šalje negativan signal stranim investitorima.
„Izlazak na izbore u ovako čestim periodima, jer govorimo o mjesečnim, a ne više godišnjim intervalima, bez sumnje nije dobra vijest za privredu. Privreda traži i želi predvidivost, pravnu sigurnost i političku stabilnost. Tu je zatim i pitanje investicija, bilo domaćih ili stranih. Ovo nije dobar signal za strane investitore, jer svaki investitor koji dolazi da ulaže na Kosovo želi političku i pravnu sigurnost, vladu sa punim mandatom i vizijom razvoja zemlje“, rekao je Rafuna za Kosova press.
Iako je sporazum o Planu rasta ratifikovan, sredstva su uslovljena sprovođenjem reformi u predviđenim rokovima.
Rafuna strahuje da Kosovo neće uspeti da prati zahtjevanu dinamiku reformi.
On kaže da će, ukoliko Kosovo ne uspije, sredstva biti preraspodeljena drugima na Zapadnom Balkanu koji već dobijaju tranše. Prema njegovim riječima, ostati poslednji u regionu u tom procesu bio bi ozbiljan udarac za Kosovo.
„Obradovala nas je vijest da je ratifikovan sporazum o Planu rasta, makar je to bila dobra vijest, kao i isplata 63 miliona eura predfinansiranja. Ali, neka se niko ne iznenadi ako izgubimo deo sredstava iz Plana rasta, jer se plašim da nećemo moći da pratimo dinamiku reformi na koju smo se obavezali. Treba imati u vidu da Plan rasta neće nijednu zemlju Zapadnog Balkana čekati dugo da sprovede reforme. Rokovi su jasno određeni i ukoliko država ne napreduje u zadatim rokovima, sredstva neće ostati zamrznuta čekajući tu zemlju. Ta sredstva se neće vratiti Briselu, već će biti raspodjeljena državama koje su ostvarile veliki napredak u reformama. Kosovo ne sme da zaostane za zemljama regiona“, rekao je Rafuna.
Ako se nakon izbora 7. juna ponovi neuspješan scenario u formiranju institucija, prema mišljenju Rafune, to će biti veliki udarac za Kosovo i ekonomiju.
Rafuna naglašava da ni Kosovo ni građani više nemaju luksuz da čekaju mjesecima i godinama dok se političke partije ne dogovore.
„To bi bila najgora moguća vijest za Kosovo još od 2000. godine. Trenutno imamo ekonomski rast od 3,6 odsto, što je nivo koji smo imali 2016-2017. godine. Moramo hitno reagovati... Pošto su izbori 7. juna, ako želimo dobro Kosovu, krajem juna trebalo bi da imamo kompletne institucije u funkciji, sposobne da deluju, donose odluke i počnu sa dubokim reformama. Kosovo i građani Republike Kosovo više nemaju luksuz da čekaju mjesecima i godinama dok se političke partije u Skupštini Republike Kosovo ne dogovore“, jasan je Rafuna.
Pored unutrašnjih izazova, kosovska ekonomija je pogođena i globalnim krizama, poput one na Bliskom istoku, koja je podstakla inflaciju kroz rast cijena nafte. Dok su zemlje regiona i EU preduzele fiskalne mere za olakšavanje tereta građanima i biznisima, takvi potezi su izostali na Kosovu.
Prema Rafuninim riječima, nečinjenje je posebno pogodilo sektor poljoprivrede u kritičnom periodu, povećavajući troškove proizvodnje i produbljujući trgovinski deficit, pa uvoz premašuje sedam milijardi eura, dok izvoz ostaje ispod jedne milijarde.
„Rast cijena nafte, kako na Kosovu tako i u zemljama Evropske unije, nesumnjivo je uticao na povećanje inflacije. Zemlje EU i sve države oko Kosova preduzele su korake za smanjenje cijena naftnih derivata kroz fiskalne politike, smanjenjem akciza ili poreza na dodatu vrijednost. Mi smo na vrijeme tražili od Vlade Republike Kosovo da preduzme mjere – ili da smanji akcize, ili PDV, ili da privremeno ukine PDV. Naša briga bila je za sve, ali posebno za sektor poljoprivrede... Vidimo da se poljoprivrednici mnogo žale, pa čak i ne obrađuju zemlju jer su troškovi previsoki“, naglasio je Rafuna.
Osvrnuo se i na problem električne energije, uz ocjenu da su, u tom pogledu, vanredni izbori „sreća u nesreći“, jer su uticali da ne dođe do poskupljenja struje.
„Takođe, sreća u nesreći je i to što određeni broj preduzeća, za koje je bilo planirano da budu izbačena na slobodno tržište, nije prebačen. Tendencija je bila da inflacija još više poraste... Tražimo da cijena električne energije ne raste, jer to pogađa građane, smanjuje mogućnosti i slabi potrošnju, a za biznise predstavlja operativni trošak koji direktno utiče na povećanje cijena naše proizvodnje“, rekao je Rafuna.
Izvor: Kosovo Online/Kosova press
„Izlazak na izbore u ovako čestim periodima, jer govorimo o mjesečnim, a ne više godišnjim intervalima, bez sumnje nije dobra vijest za privredu. Privreda traži i želi predvidivost, pravnu sigurnost i političku stabilnost. Tu je zatim i pitanje investicija, bilo domaćih ili stranih. Ovo nije dobar signal za strane investitore, jer svaki investitor koji dolazi da ulaže na Kosovo želi političku i pravnu sigurnost, vladu sa punim mandatom i vizijom razvoja zemlje“, rekao je Rafuna za Kosova press.
Iako je sporazum o Planu rasta ratifikovan, sredstva su uslovljena sprovođenjem reformi u predviđenim rokovima.
Rafuna strahuje da Kosovo neće uspeti da prati zahtjevanu dinamiku reformi.
On kaže da će, ukoliko Kosovo ne uspije, sredstva biti preraspodeljena drugima na Zapadnom Balkanu koji već dobijaju tranše. Prema njegovim riječima, ostati poslednji u regionu u tom procesu bio bi ozbiljan udarac za Kosovo.
„Obradovala nas je vijest da je ratifikovan sporazum o Planu rasta, makar je to bila dobra vijest, kao i isplata 63 miliona eura predfinansiranja. Ali, neka se niko ne iznenadi ako izgubimo deo sredstava iz Plana rasta, jer se plašim da nećemo moći da pratimo dinamiku reformi na koju smo se obavezali. Treba imati u vidu da Plan rasta neće nijednu zemlju Zapadnog Balkana čekati dugo da sprovede reforme. Rokovi su jasno određeni i ukoliko država ne napreduje u zadatim rokovima, sredstva neće ostati zamrznuta čekajući tu zemlju. Ta sredstva se neće vratiti Briselu, već će biti raspodjeljena državama koje su ostvarile veliki napredak u reformama. Kosovo ne sme da zaostane za zemljama regiona“, rekao je Rafuna.
Ako se nakon izbora 7. juna ponovi neuspješan scenario u formiranju institucija, prema mišljenju Rafune, to će biti veliki udarac za Kosovo i ekonomiju.
Rafuna naglašava da ni Kosovo ni građani više nemaju luksuz da čekaju mjesecima i godinama dok se političke partije ne dogovore.
„To bi bila najgora moguća vijest za Kosovo još od 2000. godine. Trenutno imamo ekonomski rast od 3,6 odsto, što je nivo koji smo imali 2016-2017. godine. Moramo hitno reagovati... Pošto su izbori 7. juna, ako želimo dobro Kosovu, krajem juna trebalo bi da imamo kompletne institucije u funkciji, sposobne da deluju, donose odluke i počnu sa dubokim reformama. Kosovo i građani Republike Kosovo više nemaju luksuz da čekaju mjesecima i godinama dok se političke partije u Skupštini Republike Kosovo ne dogovore“, jasan je Rafuna.
Pored unutrašnjih izazova, kosovska ekonomija je pogođena i globalnim krizama, poput one na Bliskom istoku, koja je podstakla inflaciju kroz rast cijena nafte. Dok su zemlje regiona i EU preduzele fiskalne mere za olakšavanje tereta građanima i biznisima, takvi potezi su izostali na Kosovu.
Prema Rafuninim riječima, nečinjenje je posebno pogodilo sektor poljoprivrede u kritičnom periodu, povećavajući troškove proizvodnje i produbljujući trgovinski deficit, pa uvoz premašuje sedam milijardi eura, dok izvoz ostaje ispod jedne milijarde.
„Rast cijena nafte, kako na Kosovu tako i u zemljama Evropske unije, nesumnjivo je uticao na povećanje inflacije. Zemlje EU i sve države oko Kosova preduzele su korake za smanjenje cijena naftnih derivata kroz fiskalne politike, smanjenjem akciza ili poreza na dodatu vrijednost. Mi smo na vrijeme tražili od Vlade Republike Kosovo da preduzme mjere – ili da smanji akcize, ili PDV, ili da privremeno ukine PDV. Naša briga bila je za sve, ali posebno za sektor poljoprivrede... Vidimo da se poljoprivrednici mnogo žale, pa čak i ne obrađuju zemlju jer su troškovi previsoki“, naglasio je Rafuna.
Osvrnuo se i na problem električne energije, uz ocjenu da su, u tom pogledu, vanredni izbori „sreća u nesreći“, jer su uticali da ne dođe do poskupljenja struje.
„Takođe, sreća u nesreći je i to što određeni broj preduzeća, za koje je bilo planirano da budu izbačena na slobodno tržište, nije prebačen. Tendencija je bila da inflacija još više poraste... Tražimo da cijena električne energije ne raste, jer to pogađa građane, smanjuje mogućnosti i slabi potrošnju, a za biznise predstavlja operativni trošak koji direktno utiče na povećanje cijena naše proizvodnje“, rekao je Rafuna.
Izvor: Kosovo Online/Kosova press
