Ali još ima vremena Kurti za katalonski "El Periodico": Španija trebalo odavno da prizna Kosovo
Španija je trebalo odavno da prizna Kosovo, ali još ima vremena, poručio je premijer Albin Kurti u intervjuu za katalonski list „El Periodico“ navodeći da je pet zemalja nepriznavača „velika prepreka“ na putu u EU.
Na pitanje šta bi rekao političkom rukovodstvu Španije u vezi sa priznanjem Kosova, Kurti je odgovorio da zvanični Madrid ne bi trebalo da poistovećuje slučaj Kosova sa sopstvenim teritorijalnim tenzijama.
„Srbija je počinila genocid, nema načina da se prave paralele između Madrida i Beograda. Ne postoji poređenje, a Španija je trebalo davno da prizna Kosovo, iako još ima vremena da to učini. Radim na tome i nadam se da hoće. Nemamo spor sa Španijom. Nema prepreka za priznavanje Kosova. Što se to prije promjeni, to bolje“, rekao je Kurti u intervjuu za list "El Periodico".
Ukazao je da je postignut napredak u odnosu sa Španijom podsjećajući da je tokom mandata premijera Pedra Sancheza Madrid priznao pasoše Kosova i omogućio liberalizaciju viznog režima.
„Atmosfera između naše dvije zemlje mnogo je bolja. Zato je važno da Španija prizna Kosovo, jer bi nam to pomoglo u procesu pridruživanja EU. U Briselu su nam uvijek govorili da pet zemalja koje ne priznaju Kosovo predstavljaju veliku prepreku“, objasnio je premijer, koji je u Barseloni boravio povodom svjetskog kongresa socijaldemokrata i progresivnih partija.
Upitan zašto bi Kosovo trebalo da dobije priznanje, ponavlja da je „Kosovo najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu“, na osnovu ocjene više organizacija koje procjenjuju vladavinu prava, borbu protiv korupcije, građanske slobode i politička prava i dodaje da je „važno priznati taj napredak“.
Kada je riječ o procesu pristupanja EU, Kurti je rekao da su odnosi sa Unijom dobri i da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sprovodi više od decenije.
„U posljednjem izvještaju, iz oktobra 2025, Kosovo je postiglo napredak u 35 od 38 oblasti, a u ostale tri nije bilo zastoja. Naš glavni trgovinski partner je EU. Imamo 1,6 miliona stanovnika na Kosovu, ali postoji još najmanje milion u dijaspori, od kojih više od 80 odsto živi u EU, što gradi društvene mostove, a takođe olakšava investicije i trgovinu. Ono što nam je potrebno jeste da dobijemo status kandidata kako bismo mogli da počnemo da se bavimo reformama javne uprave i pravosuđa koje traže od nas“, naglasio je Kurti.
Istakao je da 90 odsto stanovništva Kosova želi pridruživanje Uniji.
„Ponekad moral opadne kada nas Brisel odbije, ali se onda oporavi. A pridruživanje bi bilo dobro i za EU - njena spoljna granica biće smanjena za više od 3.000 kilometara uključivanjem Zapadnog Balkana. To će poboljšati bezbjednost. Veća Unija, ali sa kraćom spoljnom granicom. Dok se Rusija nasilno širi, ja sam zagovornik mirnog širenja Evropske unije”, podvukao je Kurti.
Govoreći o ratu u Ukrajini rekao je da je Kosovo shvatilo da je borba Ukrajine u službi odbrane demokratije, zbog čega joj je priteklo u pomoć.
„A, mislili smo da će naš biti posljednji veliki rat u Evropi. To nam je pokazalo da će se autokratske sile ponovo učvrstiti ako vide priliku. Shvatili smo da je borba Ukrajine u službi odbrane demokratije i pritekli smo im u pomoć, i vojno i humanitarno. Među narodom Kosova nikada nije bilo oklevanja oko toga koja je strana u pravu i pravedna“, kazao je Kurti.
Na pitanje da li je zabrinut što bi Ukrajina mogla imati ubrzan put u EU, naglasio je da svako ko želi da se pridruži EU, ko je prodemokratski orijentisan, progresivan, sa jasnim stavom protiv Kremlja ima podršku Kosova.
„Zavisti ovdje nema mjesta. Dakle, ako se Ukrajina pridruži EU, samo naprijed. Što prije, to bolje. Sjećam se kada je predsjednica Ursula von der Layen predala upitnik o pristupanju predsjedniku Zelenskom, bio sam veoma zadovoljan. Nisam zadovoljan što mi ga još nije dala, ali sam zadovoljan što ga je dala predsjedniku Zelenskom. Nikada neću dozvoliti da moj sud o nečemu samo bude zasenjen nečim što nam nedostaje“, poručio je Kurti.
Upitan da li može biti normalizacije odnosa sa Srbijom bez međusobnog priznanja, Kurti je kazao da to nije moguće bez priznanja zločina iz prošlosti od strane Srbije.
„Za pomirenje su nam potrebni pravda i međusobno povjerenje. Još nismo tamo, ali smo učestvovali u konstruktivnom dijalogu između Kosova i Srbije u Briselu koji je doveo do sporazuma o normalizaciji. Predsjednik Srbije ga je prihvatio, ali je na kraju odbio da ga potpiše“, tvrdi Kurti.
Ponavlja da je od tog odbijanja „Srbija je izvršila nekoliko upada na teritoriju Kosova“.
„Oteli su trojicu naših policajaca i ubili jednog narednika 2023. godine, a 2024. godine su digli u vazduh kritičnu infrastrukturu koja snabdjeva vodom više od polovine Kosova. Bilo je provokacija protiv našeg suvereniteta i mira. Međutim, više ne postoje strukture unutar Kosova povezane sa Srbijom koje djeluju van države i mogu da ospore njen autoritet. Sve što im je preostalo je da ponekad pošalju paravojne jedinice ili dronove da nas provociraju. Ali mi postajemo sve jači našom policijom i našom vojskom“, rekao je Kurti.
Izvor: Kosovo online/El Periodico
„Srbija je počinila genocid, nema načina da se prave paralele između Madrida i Beograda. Ne postoji poređenje, a Španija je trebalo davno da prizna Kosovo, iako još ima vremena da to učini. Radim na tome i nadam se da hoće. Nemamo spor sa Španijom. Nema prepreka za priznavanje Kosova. Što se to prije promjeni, to bolje“, rekao je Kurti u intervjuu za list "El Periodico".
Ukazao je da je postignut napredak u odnosu sa Španijom podsjećajući da je tokom mandata premijera Pedra Sancheza Madrid priznao pasoše Kosova i omogućio liberalizaciju viznog režima.
„Atmosfera između naše dvije zemlje mnogo je bolja. Zato je važno da Španija prizna Kosovo, jer bi nam to pomoglo u procesu pridruživanja EU. U Briselu su nam uvijek govorili da pet zemalja koje ne priznaju Kosovo predstavljaju veliku prepreku“, objasnio je premijer, koji je u Barseloni boravio povodom svjetskog kongresa socijaldemokrata i progresivnih partija.
Upitan zašto bi Kosovo trebalo da dobije priznanje, ponavlja da je „Kosovo najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu“, na osnovu ocjene više organizacija koje procjenjuju vladavinu prava, borbu protiv korupcije, građanske slobode i politička prava i dodaje da je „važno priznati taj napredak“.
Kada je riječ o procesu pristupanja EU, Kurti je rekao da su odnosi sa Unijom dobri i da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sprovodi više od decenije.
„U posljednjem izvještaju, iz oktobra 2025, Kosovo je postiglo napredak u 35 od 38 oblasti, a u ostale tri nije bilo zastoja. Naš glavni trgovinski partner je EU. Imamo 1,6 miliona stanovnika na Kosovu, ali postoji još najmanje milion u dijaspori, od kojih više od 80 odsto živi u EU, što gradi društvene mostove, a takođe olakšava investicije i trgovinu. Ono što nam je potrebno jeste da dobijemo status kandidata kako bismo mogli da počnemo da se bavimo reformama javne uprave i pravosuđa koje traže od nas“, naglasio je Kurti.
Istakao je da 90 odsto stanovništva Kosova želi pridruživanje Uniji.
„Ponekad moral opadne kada nas Brisel odbije, ali se onda oporavi. A pridruživanje bi bilo dobro i za EU - njena spoljna granica biće smanjena za više od 3.000 kilometara uključivanjem Zapadnog Balkana. To će poboljšati bezbjednost. Veća Unija, ali sa kraćom spoljnom granicom. Dok se Rusija nasilno širi, ja sam zagovornik mirnog širenja Evropske unije”, podvukao je Kurti.
Govoreći o ratu u Ukrajini rekao je da je Kosovo shvatilo da je borba Ukrajine u službi odbrane demokratije, zbog čega joj je priteklo u pomoć.
„A, mislili smo da će naš biti posljednji veliki rat u Evropi. To nam je pokazalo da će se autokratske sile ponovo učvrstiti ako vide priliku. Shvatili smo da je borba Ukrajine u službi odbrane demokratije i pritekli smo im u pomoć, i vojno i humanitarno. Među narodom Kosova nikada nije bilo oklevanja oko toga koja je strana u pravu i pravedna“, kazao je Kurti.
Na pitanje da li je zabrinut što bi Ukrajina mogla imati ubrzan put u EU, naglasio je da svako ko želi da se pridruži EU, ko je prodemokratski orijentisan, progresivan, sa jasnim stavom protiv Kremlja ima podršku Kosova.
„Zavisti ovdje nema mjesta. Dakle, ako se Ukrajina pridruži EU, samo naprijed. Što prije, to bolje. Sjećam se kada je predsjednica Ursula von der Layen predala upitnik o pristupanju predsjedniku Zelenskom, bio sam veoma zadovoljan. Nisam zadovoljan što mi ga još nije dala, ali sam zadovoljan što ga je dala predsjedniku Zelenskom. Nikada neću dozvoliti da moj sud o nečemu samo bude zasenjen nečim što nam nedostaje“, poručio je Kurti.
Upitan da li može biti normalizacije odnosa sa Srbijom bez međusobnog priznanja, Kurti je kazao da to nije moguće bez priznanja zločina iz prošlosti od strane Srbije.
„Za pomirenje su nam potrebni pravda i međusobno povjerenje. Još nismo tamo, ali smo učestvovali u konstruktivnom dijalogu između Kosova i Srbije u Briselu koji je doveo do sporazuma o normalizaciji. Predsjednik Srbije ga je prihvatio, ali je na kraju odbio da ga potpiše“, tvrdi Kurti.
Ponavlja da je od tog odbijanja „Srbija je izvršila nekoliko upada na teritoriju Kosova“.
„Oteli su trojicu naših policajaca i ubili jednog narednika 2023. godine, a 2024. godine su digli u vazduh kritičnu infrastrukturu koja snabdjeva vodom više od polovine Kosova. Bilo je provokacija protiv našeg suvereniteta i mira. Međutim, više ne postoje strukture unutar Kosova povezane sa Srbijom koje djeluju van države i mogu da ospore njen autoritet. Sve što im je preostalo je da ponekad pošalju paravojne jedinice ili dronove da nas provociraju. Ali mi postajemo sve jači našom policijom i našom vojskom“, rekao je Kurti.
Izvor: Kosovo online/El Periodico
