Zloupotrebe na račun građana Energetska nestabilnost na Kosovu: Privatni profit, javni račun
Građani na Kosovu ne plaćaju samo struju koju potroše, već i gubitke u sistemu, propuste u planiranju, dugove, kamate na kredite, zagarantovane marže, kao i sate koji se „gube“ u računima i nejasne formule, piše Ekonomija onlajn.
Kako se navodi u tekstu, porodice i preduzeća ne plaćaju samo sopstvenu potrošnju, već i zloupotrebe čitavog energetskog sektora.
U mnogim domovima na Kosovu prevara ne dolazi bučno. Dolazi tiho, savijena u komadu papira i ostavljena na stolu, pored šolje čaja i hleba, pored umornih očiju nekoga ko pokušava da sastavi kraj s krajem. Taj papir zove se račun za struju. Većini to djeluje kao nešto tehničko – neke brojke, tarife, nekoliko kilovata i ukupni iznos na kraju, piše Ekonomija onlajn.
Na Kosovu račun za struju nije samo račun, već je najbrutalniji odraz sistema koji sve troškove i neuspjehe energetskog sektora prebacuje na građane, dok se koristi zadržavaju negde „više“, u sjenci institucija, privatizovanih monopola i regulatorne tišine, dodaje se.
Debata o energiji, kako se navodi, nije tehnička, već pitanje pravde, razvoja i načina na koji se građani tretiraju. Zaključuje se da ih vlasti ne posmatraju kao ljude koje treba zaštititi, već kao izvor prihoda.
Problem je, ističe se, strukturalan, a ne slučajan.
Tarifni sistem na Kosovu izgrađen je na jednostavnoj logici: svi troškovi operatera prebacuju se na građane, uz unapred određene marže i korektivne mehanizme koji štite KEDS/KESCO od stvarnog rizika. U praksi to znači da ove kompanije gotovo i ne snose rizik, jer se svako odstupanje naknadno koriguje kroz tarife koje se svake godine prilagođavaju i povećavaju cijene. U međuvremenu, jedini koji plaća jeste građanin, navodi se u osvrtu.
Kako se objašnjava, troškovi kratkoročnog finansiranja i kamate koje je Regulatorna kancelarija za energetiku prijavila za KEDS/KESCO u Godišnjim prilagođavanjima maksimalno dozvoljenih prihoda premašili su 10 odsto u 2024. godini, dok su stvarne tržišne kamatne stope bile znatno niže. Ta razlika, ističe se, nije tehnički detalj, već direktno opterećenje za građane.
Pored toga, gubici u mreži procjenjuju se na oko 20 odsto i automatski se uključuju u račune, bez jasne transparentnosti njihove strukture. Istovremeno, fiksne marže prihvataju se bez provere stvarnog rizika koji bi trebalo da pokrivaju.
Izvor: Ekonomia Online/Kosovoonline
U mnogim domovima na Kosovu prevara ne dolazi bučno. Dolazi tiho, savijena u komadu papira i ostavljena na stolu, pored šolje čaja i hleba, pored umornih očiju nekoga ko pokušava da sastavi kraj s krajem. Taj papir zove se račun za struju. Većini to djeluje kao nešto tehničko – neke brojke, tarife, nekoliko kilovata i ukupni iznos na kraju, piše Ekonomija onlajn.
Na Kosovu račun za struju nije samo račun, već je najbrutalniji odraz sistema koji sve troškove i neuspjehe energetskog sektora prebacuje na građane, dok se koristi zadržavaju negde „više“, u sjenci institucija, privatizovanih monopola i regulatorne tišine, dodaje se.
Debata o energiji, kako se navodi, nije tehnička, već pitanje pravde, razvoja i načina na koji se građani tretiraju. Zaključuje se da ih vlasti ne posmatraju kao ljude koje treba zaštititi, već kao izvor prihoda.
Problem je, ističe se, strukturalan, a ne slučajan.
Tarifni sistem na Kosovu izgrađen je na jednostavnoj logici: svi troškovi operatera prebacuju se na građane, uz unapred određene marže i korektivne mehanizme koji štite KEDS/KESCO od stvarnog rizika. U praksi to znači da ove kompanije gotovo i ne snose rizik, jer se svako odstupanje naknadno koriguje kroz tarife koje se svake godine prilagođavaju i povećavaju cijene. U međuvremenu, jedini koji plaća jeste građanin, navodi se u osvrtu.
Kako se objašnjava, troškovi kratkoročnog finansiranja i kamate koje je Regulatorna kancelarija za energetiku prijavila za KEDS/KESCO u Godišnjim prilagođavanjima maksimalno dozvoljenih prihoda premašili su 10 odsto u 2024. godini, dok su stvarne tržišne kamatne stope bile znatno niže. Ta razlika, ističe se, nije tehnički detalj, već direktno opterećenje za građane.
Pored toga, gubici u mreži procjenjuju se na oko 20 odsto i automatski se uključuju u račune, bez jasne transparentnosti njihove strukture. Istovremeno, fiksne marže prihvataju se bez provere stvarnog rizika koji bi trebalo da pokrivaju.
Izvor: Ekonomia Online/Kosovoonline
