Kazne među najtežim Pet ubistava na Kosovu u roku od samo jedne sedmice; Stručnjaci: Ilegalno oružje glavni uzrok
Pet ubistava na Kosovu u roku od samo jedne sedmice ponovo je u fokus stavilo zabrinjavajući nivo teškog kriminala, ali i laku dostupnost ilegalnog oružja. Stručnjaci upozoravaju da, uprkos tome što su kazne za ubistva među najstrožima u regionu i Evropi, ključni problem ostaje prisustvo velikog broja nelegalnog naoružanja i širi društveni faktori.
Navode da su među glavnim uzrocima ubistava prisustvo ilegalnog oružja, koje se procjenjuje na oko 300.000 komada, kao i socio-ekonomski faktori, piše Demokracija.
Advokat Skender Musa za Ekonomiju Online ocijenjuje da su izrečene kazne za ubistva na Kosovu među najtežima u poređenju sa regionom.
"U krivično-pravnom aspektu kazne nisu blage, naprotiv, među najtežima su u Evropskoj uniji i regionu. Za teško ubistvo kazne koje se izriču obično su od 15, 25, 30, 35 godina i tako dalje, pa sve do doživotnog zatvora. Dok za obična ubistva, iako je predviđeno da kazne počinju od pet godina, na Kosovu je veoma retko izricanje kazni ispod 15 ili 20 godina. Dakle, kazne su izuzetno stroge. Međutim, faktori koji utiču ne treba da se posmatraju samo iz krivičnog aspekta, jer se krivični postupci ili institucije poput tužilaštva, suda i policije, koje istražuju ubistva, obično bave posledicama nakon što se one dogode“, rekao je on.
Musa je ocenio zabrinjavajućim prisustvo i laku dostupnost oružja na Kosovu.
"Kazne imaju i edukativni karakter, jer se uzima u obzir težina sankcije, ali i preventivni efekat na druge potencijalne izvršioce da u budućnosti ne čine krivična dela. Međutim, više je reč o sociološkim, obrazovnim i tradicionalnim faktorima. Kao glavni faktor u krivično-pravnom smislu koji utiče na ubistva i pokušaje ubistava jeste veliki broj oružja – na Kosovu gotovo svako ko želi da dođe do neke vrste oružja može to lako da učini. To je zabrinjavajuće jer se završava ubistvima. Karakteristika teških ubistava na Kosovu je da se ona dešavaju zbog veoma nejasnih okolnosti, često ih čine nezaposleni i nema dugoročnog planiranja kao u drugim državama. Ubistva se dešavaju veoma brzo i ovaj fenomen se ne može objasniti samo kroz krivično pravo, već je više sociološke prirode“, kaže Musa.
Advokat je takođe pozvao vladu da deluje kroz strateški plan za podizanje svesti građana.
"Pored kazni, država treba da preduzme mere i u vezi sa nelegalnim posedovanjem oružja. Potrebno je izgraditi državnu i nacionalnu strategiju za podizanje svesti građana da ne nose, ne koriste i ne pucaju iz oružja. Posebno bi trebalo osmisliti kampanje ili strategije Ministarstva prosvete, Ministarstva unutrašnjih poslova i pravde, kako bi se građani upoznali sa posledicama ubistva – kako za žrtvu i njenu porodicu, tako i za izvršioca. Posledice su ogromne i za izvršioca, jer su kazne veoma stroge, ali i za porodice – od opasnosti od osvete do ekonomskog uništenja i gubitka svih sfera života. U suštini, jedno ubistvo uništi dve porodice. Država mora da pronađe načine da utiče, jer zatvori mogu biti puni, ali krivično pravo ne može samo po sebi da edukuje ljude“, dodao je Musa.
Bivši generalni inspektor Kosovske obaveštajne agencije Burim Ramadani ističe prisustvo ilegalnog oružja kao ključni faktor, ali ne isključuje ni socio-ekonomske uzroke.
"Nažalost, postoji nekoliko faktora koji utiču na veliki broj ubistava, a broj jedan je prisustvo velikog broja oružja u rukama građana, od čega je veliki deo ilegalan. Nismo videli poseban nacionalni program za smanjenje tog broja. Takođe, tu su i socijalni i ekonomski faktori, jer građani ostaju pod pritiskom takvih okolnosti“, rekao je on.
Ramadani navodi da se procenjuje da građani Kosova poseduju oko 300.000 komada ilegalnog oružja i pozvao je vladu da preduzme konkretne mere.
"Postojali su izveštaji, uglavnom UNDP-a, koji su govorili o toj brojci. Međutim, institucije treba da budu ažurnije. Neophodno je da Vlada Kosova, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, ima program koji bi uključio više sektora društva – obrazovanje, ekonomiju, lokalne samouprave – kako bi se smanjio broj ilegalnog oružja. Uključujući i programe nagrađivanja za vraćanje oružja. Trenutno nedostaje nacionalni pristup za rešavanje ovog problema“, dodao je Ramadani.
Sa druge strane, sociolog Bekim Seljišta ukazuje na značaj obrazovanja i društvenih faktora.
"Vidimo da su društveni predmeti, poput sociologije, zapostavljeni u školama. Fokus je stavljen na prirodne nauke, iako nemamo dovoljno resursa da zanemarimo društvene nauke. Takođe, nedostaje angažovanje socijalnih radnika i stručnjaka koji bi pomogli u rešavanju problema poput brakova, imovinskih sporova i drugih društvenih pitanja“, rekao je on.
Seljišta smatra da Kosovo mora aktivnije da se bavi društvenim fenomenima.
"Država mora biti prisutnija i raditi sa građanima stalno, a ne samo u vreme izbora. Postoji i problem emigracije i ekonomskih teškoća. Mladi odlaze jer ne vide perspektivu, dok se zapošljavanje često zasniva na vezama. To je ozbiljan problem koji treba rešavati“, istakao je.
Upozorava i na demografske trendove, navodeći da je natalitet u padu, dok su ubistva u porastu.
"Već imamo nizak natalitet, a i jedno ubistvo je mnogo za naše društvo. Ubistva su u porastu, a država čini malo da se ozbiljnije pozabavi ovim fenomenima“, rekao je Seljišta.
Podsetimo, pet osoba ubijeno je tokom jedne od najtežih nedelja po pitanju kriminala na Kosovu. Prošla nedelja počela je ubistvom u centru Đakovice, nastavila se u Klini, a završila teškim zločinom u selu kod Podujeva, gde su život izgubile tri osobe, uključujući i počiniteljku.
Advokat Skender Musa za Ekonomiju Online ocijenjuje da su izrečene kazne za ubistva na Kosovu među najtežima u poređenju sa regionom.
"U krivično-pravnom aspektu kazne nisu blage, naprotiv, među najtežima su u Evropskoj uniji i regionu. Za teško ubistvo kazne koje se izriču obično su od 15, 25, 30, 35 godina i tako dalje, pa sve do doživotnog zatvora. Dok za obična ubistva, iako je predviđeno da kazne počinju od pet godina, na Kosovu je veoma retko izricanje kazni ispod 15 ili 20 godina. Dakle, kazne su izuzetno stroge. Međutim, faktori koji utiču ne treba da se posmatraju samo iz krivičnog aspekta, jer se krivični postupci ili institucije poput tužilaštva, suda i policije, koje istražuju ubistva, obično bave posledicama nakon što se one dogode“, rekao je on.
Musa je ocenio zabrinjavajućim prisustvo i laku dostupnost oružja na Kosovu.
"Kazne imaju i edukativni karakter, jer se uzima u obzir težina sankcije, ali i preventivni efekat na druge potencijalne izvršioce da u budućnosti ne čine krivična dela. Međutim, više je reč o sociološkim, obrazovnim i tradicionalnim faktorima. Kao glavni faktor u krivično-pravnom smislu koji utiče na ubistva i pokušaje ubistava jeste veliki broj oružja – na Kosovu gotovo svako ko želi da dođe do neke vrste oružja može to lako da učini. To je zabrinjavajuće jer se završava ubistvima. Karakteristika teških ubistava na Kosovu je da se ona dešavaju zbog veoma nejasnih okolnosti, često ih čine nezaposleni i nema dugoročnog planiranja kao u drugim državama. Ubistva se dešavaju veoma brzo i ovaj fenomen se ne može objasniti samo kroz krivično pravo, već je više sociološke prirode“, kaže Musa.
Advokat je takođe pozvao vladu da deluje kroz strateški plan za podizanje svesti građana.
"Pored kazni, država treba da preduzme mere i u vezi sa nelegalnim posedovanjem oružja. Potrebno je izgraditi državnu i nacionalnu strategiju za podizanje svesti građana da ne nose, ne koriste i ne pucaju iz oružja. Posebno bi trebalo osmisliti kampanje ili strategije Ministarstva prosvete, Ministarstva unutrašnjih poslova i pravde, kako bi se građani upoznali sa posledicama ubistva – kako za žrtvu i njenu porodicu, tako i za izvršioca. Posledice su ogromne i za izvršioca, jer su kazne veoma stroge, ali i za porodice – od opasnosti od osvete do ekonomskog uništenja i gubitka svih sfera života. U suštini, jedno ubistvo uništi dve porodice. Država mora da pronađe načine da utiče, jer zatvori mogu biti puni, ali krivično pravo ne može samo po sebi da edukuje ljude“, dodao je Musa.
Bivši generalni inspektor Kosovske obaveštajne agencije Burim Ramadani ističe prisustvo ilegalnog oružja kao ključni faktor, ali ne isključuje ni socio-ekonomske uzroke.
"Nažalost, postoji nekoliko faktora koji utiču na veliki broj ubistava, a broj jedan je prisustvo velikog broja oružja u rukama građana, od čega je veliki deo ilegalan. Nismo videli poseban nacionalni program za smanjenje tog broja. Takođe, tu su i socijalni i ekonomski faktori, jer građani ostaju pod pritiskom takvih okolnosti“, rekao je on.
Ramadani navodi da se procenjuje da građani Kosova poseduju oko 300.000 komada ilegalnog oružja i pozvao je vladu da preduzme konkretne mere.
"Postojali su izveštaji, uglavnom UNDP-a, koji su govorili o toj brojci. Međutim, institucije treba da budu ažurnije. Neophodno je da Vlada Kosova, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, ima program koji bi uključio više sektora društva – obrazovanje, ekonomiju, lokalne samouprave – kako bi se smanjio broj ilegalnog oružja. Uključujući i programe nagrađivanja za vraćanje oružja. Trenutno nedostaje nacionalni pristup za rešavanje ovog problema“, dodao je Ramadani.
Sa druge strane, sociolog Bekim Seljišta ukazuje na značaj obrazovanja i društvenih faktora.
"Vidimo da su društveni predmeti, poput sociologije, zapostavljeni u školama. Fokus je stavljen na prirodne nauke, iako nemamo dovoljno resursa da zanemarimo društvene nauke. Takođe, nedostaje angažovanje socijalnih radnika i stručnjaka koji bi pomogli u rešavanju problema poput brakova, imovinskih sporova i drugih društvenih pitanja“, rekao je on.
Seljišta smatra da Kosovo mora aktivnije da se bavi društvenim fenomenima.
"Država mora biti prisutnija i raditi sa građanima stalno, a ne samo u vreme izbora. Postoji i problem emigracije i ekonomskih teškoća. Mladi odlaze jer ne vide perspektivu, dok se zapošljavanje često zasniva na vezama. To je ozbiljan problem koji treba rešavati“, istakao je.
Upozorava i na demografske trendove, navodeći da je natalitet u padu, dok su ubistva u porastu.
"Već imamo nizak natalitet, a i jedno ubistvo je mnogo za naše društvo. Ubistva su u porastu, a država čini malo da se ozbiljnije pozabavi ovim fenomenima“, rekao je Seljišta.
Podsetimo, pet osoba ubijeno je tokom jedne od najtežih nedelja po pitanju kriminala na Kosovu. Prošla nedelja počela je ubistvom u centru Đakovice, nastavila se u Klini, a završila teškim zločinom u selu kod Podujeva, gde su život izgubile tri osobe, uključujući i počiniteljku.
