Na visokom nivou Arifi: Mart i april najpogodniji period za nastavak dijaloga; Vllasi: Kosovo mora biti spremno
.jpg)
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kalas nedavno je poručila da je spremna da uskoro organizuje sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Srbije i Kosova, ali trenutno nema više dodatnih informacija o održavanju takvog sastanka, rečeno je iz Evropske unije.
Analitičari očekuju znatno veće uključivanje Unije u dijalog i poručuju da Kosovo mora biti spremno kada posrednik pozove strane za pregovarački sto, prenosi Front Online.
Zvaničnik Evropske unije rekao je za Front Online da trenutno nema dodatnih informacija u vezi sa održavanjem sastanka na visokom nivou u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
U odgovoru se osvrnuo na objavu Kalas na društvenoj mreži "X“ u kojoj je navela da je "spremna da uskoro organizuje sastanak na visokom nivou“.
Osim te njene izjave, u ovoj fazi se ne mogu pružiti dodatni detalji, kažu u EU.
Bivši glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom Avni Arifi kaže da je proces već ušao u novu fazu i da su sastanci počeli, iako su oni na visokom nivou tek najavljeni.
On ocijenjuje da se nakon izbora novog predsjednika, u evropskim institucijama očekuje znatno veće uključivanje EU u dijalog.
Prema njegovim riječima, glavne teme biće sprovođenje sporazuma iz Brisela i Ohrida, koji se smatraju osnovom aktuelnog pregovaračkog procesa.
EU je, dodaje, stalno naglašavala da isplata iz Plana rasta za Zapadni Balkan zavisi od konstruktivnog angažmana i napretka u dijalogu i Kosova i Srbije.
Politički analitičar Azem Vllasi rekao je da će se dijalog nastaviti kada evropski specijalni izaslanik i posrednik pozove strane za pregovarački sto, naglašavajući da kosovska strana treba da bude spremna.
Prema njegovim riječima, Kosovo treba da insistira na sprovođenju sporazuma iz 2023. i na međusobnom priznanju.
Vllasi je za Front Online rekao i da će Srbija insistirati na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, dok bi stav Kosova trebalo da bude da je to unutrašnje pitanje.
Smatra i da mere EU ne treba vezivati za dijalog i da, ako treba uvoditi kaznene mjere, one treba da budu usmjerene prema Srbiji.
Poznavalac evropskih integracija Dritero Arifi ocijenio je da bi mart i april mogli biti najpogodniji period za nastavak dijaloga, sa fokusom na sprovođenje sporazuma i rješavanje pitanja nestalih osoba.
On tvrdi da Srbija nije pokazala spremnost za sprovođenje dogovorenog, što predstavlja problem za EU koja treba da je ubedi da poštuje obaveze. Dodaje da je Kosovo pokazalo spremnost za pregovore, ali da je kredibilitet EU kao posrednika, po njegovom mišljenju, oslabljen jer ne može uslovljavati Kosovo dok Srbija krši sporazume.
Ako se pristup EU ne promjeni, smatra Arifi, isti problemi će se nastaviti i dovesti u pitanje evropsku perspektivu Kosova.
Bivši ambasador Gjergj Dedaj ocijenio je da institucije Kosova u proces dijaloga ne ulaze dovoljno pripremljene i da je Kosovo posljednjih godina bilo suočeno sa političkom izolacijom i međunarodnim mjerama, što je oslabilo pregovarački kapacitet.
On smatra da pregovori treba da se fokusiraju na ključna pitanja - međusobno priznanje, nestale osobe, ratnu štetu, procesuiranje osumnjičenih za ratne zločine, prava zajednica i dugoročnu normalizaciju odnosa.
Dedaj naglašava da napredak u dijalogu zavisi od obje strane i da EU ne bi trebalo da kažnjava samo Kosovo već i Srbiju, koju vidi kao glavnog odgovornog za rizike po mir i bezbjednost u regionu. Takođe smatra da bi bolji pristup bio jasna međunarodna garancija evropske i evroatlantske perspektive za Kosovo i Srbiju ako postignu dogovor i sprovedu sporazume.
Zvaničnik Evropske unije rekao je za Front Online da trenutno nema dodatnih informacija u vezi sa održavanjem sastanka na visokom nivou u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
U odgovoru se osvrnuo na objavu Kalas na društvenoj mreži "X“ u kojoj je navela da je "spremna da uskoro organizuje sastanak na visokom nivou“.
Osim te njene izjave, u ovoj fazi se ne mogu pružiti dodatni detalji, kažu u EU.
Bivši glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom Avni Arifi kaže da je proces već ušao u novu fazu i da su sastanci počeli, iako su oni na visokom nivou tek najavljeni.
On ocijenjuje da se nakon izbora novog predsjednika, u evropskim institucijama očekuje znatno veće uključivanje EU u dijalog.
Prema njegovim riječima, glavne teme biće sprovođenje sporazuma iz Brisela i Ohrida, koji se smatraju osnovom aktuelnog pregovaračkog procesa.
EU je, dodaje, stalno naglašavala da isplata iz Plana rasta za Zapadni Balkan zavisi od konstruktivnog angažmana i napretka u dijalogu i Kosova i Srbije.
Politički analitičar Azem Vllasi rekao je da će se dijalog nastaviti kada evropski specijalni izaslanik i posrednik pozove strane za pregovarački sto, naglašavajući da kosovska strana treba da bude spremna.
Prema njegovim riječima, Kosovo treba da insistira na sprovođenju sporazuma iz 2023. i na međusobnom priznanju.
Vllasi je za Front Online rekao i da će Srbija insistirati na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, dok bi stav Kosova trebalo da bude da je to unutrašnje pitanje.
Smatra i da mere EU ne treba vezivati za dijalog i da, ako treba uvoditi kaznene mjere, one treba da budu usmjerene prema Srbiji.
Poznavalac evropskih integracija Dritero Arifi ocijenio je da bi mart i april mogli biti najpogodniji period za nastavak dijaloga, sa fokusom na sprovođenje sporazuma i rješavanje pitanja nestalih osoba.
On tvrdi da Srbija nije pokazala spremnost za sprovođenje dogovorenog, što predstavlja problem za EU koja treba da je ubedi da poštuje obaveze. Dodaje da je Kosovo pokazalo spremnost za pregovore, ali da je kredibilitet EU kao posrednika, po njegovom mišljenju, oslabljen jer ne može uslovljavati Kosovo dok Srbija krši sporazume.
Ako se pristup EU ne promjeni, smatra Arifi, isti problemi će se nastaviti i dovesti u pitanje evropsku perspektivu Kosova.
Bivši ambasador Gjergj Dedaj ocijenio je da institucije Kosova u proces dijaloga ne ulaze dovoljno pripremljene i da je Kosovo posljednjih godina bilo suočeno sa političkom izolacijom i međunarodnim mjerama, što je oslabilo pregovarački kapacitet.
On smatra da pregovori treba da se fokusiraju na ključna pitanja - međusobno priznanje, nestale osobe, ratnu štetu, procesuiranje osumnjičenih za ratne zločine, prava zajednica i dugoročnu normalizaciju odnosa.
Dedaj naglašava da napredak u dijalogu zavisi od obje strane i da EU ne bi trebalo da kažnjava samo Kosovo već i Srbiju, koju vidi kao glavnog odgovornog za rizike po mir i bezbjednost u regionu. Takođe smatra da bi bolji pristup bio jasna međunarodna garancija evropske i evroatlantske perspektive za Kosovo i Srbiju ako postignu dogovor i sprovedu sporazume.
