Izvještaj MMF-a Rast na Kosovu usporio prošle godine, formiranje institucija prilika za reforme
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda, koja je od 3. februara do juče boravila na Kosovu, saopštila je da formiranje novog parlamenta i vlade Kosova pruža priliku za jačanje reformskog zamaha i ubrzanje rasta, čime bi se podržalo brže približavanje Evropskoj uniji. Navode da se, iako je privreda pokazala otpornost tokom produženog političkog zastoja, procenjuje da je rast u 2025. godini usporio, dok je inflacija ubrzala, a deficit proširen.
U saopštenju MMF-a se naglašava da je politički zastoj ograničio napredak u sprovođenju reformi iz Plana rasta EU i pristup spoljnim izvorima finansiranja.
„Iako su izgledi pozitivni, rizici su i dalje pretežno negativni. U 2026. godini potrebna je fiskalno prilagođavanje kako bi se smanjio fiskalni podsticaj i otklonile makroekonomske neravnoteže. U srednjem roku, fiskalna politika treba da bude zasnovana na pravilima, uz balans između makroekonomske stabilnosti i razvojnih ciljeva, kao i izgradnju fiskalnih rezervi. Finansijski sektor je stabilan, ali snažan rast kreditiranja poslednjih godina zahtjeva pažljivo praćenje rizika. Potrebni su dodatni napori radi jačanja sistemske otpornosti i unapređenja nadzora. Strukturne reforme, zasnovane na Planu rasta EU, trebalo bi da podstaknu rast i omoguće značajnu spoljašnju finansijsku podršku u srednjem roku“, naglašavaju iz MMF-a.
Rast usporio na 3,5 odsto
Kako ističu, rast je do kraja trećeg kvartala usporio na 3,5 odsto (na godišnjem nivou), u poređenju sa 4,75 odsto godinu dana ranije, usljed slabljenja privatne potrošnje i investicija, kao posljedice sporijeg rasta kredita i realnih prihoda.
„Rast uvoza robe, posebno energenata, pogoršao je trgovinski bilans, pa je deficit tekućeg računa povećan na 9,6 odsto BDP-a, sa 8,4 odsto u 2024. godini. Ovaj negativan spoljnji uticaj djelimično je ublažen većom državnom potrošnjom i javnim investicijama. Inflacija je do decembra porasla na 5,25 odsto, sa 1,1 odsto godinu ranije, prije svega zbog rasta cena hrane. Formalna zaposlenost je nastavila da raste, ali je rast realnih zarada stagnirao, dok je nezaposlenost ostala visoka (10 odsto). Niska stopa učešća radne snage, naročito među ženama, ukazuje na i dalje prisutan višak radne snage“, navodi se u proceni.
Izgledi i rizici za 2026. godinu
Iz MMF-a procjenjuju da se, uz rješavanje političkog zastoja, očekuje poboljšanje izgleda za 2026, iako rizici ostaju pretežno negativni.
„Rast bi trebalo da se oporavi na 3,8 odsto u 2026. i približi potencijalnoj stopi od oko četiri odsto u srednjem roku, uz nastavak strukturnih reformi i bolji pristup spoljnim finansijama. Inflacija bi trebalo da postepeno opada ka 2 odsto. Očekuje se da deficit tekućeg računa u 2026. dodatno poraste zbog većeg uvoza energije, a potom da se postepeno smanjuje. Rizici uključuju političku neizvesnost, tenzije na sjeveru Kosova i nepovoljne spoljne uslove, dok bi brza primena Plana rasta EU mogla podstaći veći rast od očekivanog“, piše u dokumentu.
Kada je u pitanju fiskalna politika, ona je u 2025. godini postala ekspanzivnija, budući da je budžetski deficit povećan na 0,75 odsto BDP-a, sa prosječnih 0,25 odsto u periodu 2023–2024.
„Povećanje deficita u 2025, usled većih transfera domaćinstvima, pomoglo je održavanju ekonomske aktivnosti, ali je moglo doprineti inflatornim pritiscima i spoljnim neravnotežama. Rast kreditiranja zahtjeva pojačan nadzor. Udio bankarskih kredita u BDP-u gotovo je udvostručen u posljednjoj deceniji, dostigavši 60 odsto u 2025. Bankarski sektor je stabilan, sa niskim udelom nenaplativih kredita i dobrom likvidnošću, ali brza ekspanzija zahtjeva oprez, posebno zbog izloženosti sektoru nekretnina. Ukoliko se kreditni rast ubrza, trebalo bi razmotriti dodatne makroprudencijalne mjere“, navode između ostalog, iz MMF-a.
Izvor: Kosovo Online
„Iako su izgledi pozitivni, rizici su i dalje pretežno negativni. U 2026. godini potrebna je fiskalno prilagođavanje kako bi se smanjio fiskalni podsticaj i otklonile makroekonomske neravnoteže. U srednjem roku, fiskalna politika treba da bude zasnovana na pravilima, uz balans između makroekonomske stabilnosti i razvojnih ciljeva, kao i izgradnju fiskalnih rezervi. Finansijski sektor je stabilan, ali snažan rast kreditiranja poslednjih godina zahtjeva pažljivo praćenje rizika. Potrebni su dodatni napori radi jačanja sistemske otpornosti i unapređenja nadzora. Strukturne reforme, zasnovane na Planu rasta EU, trebalo bi da podstaknu rast i omoguće značajnu spoljašnju finansijsku podršku u srednjem roku“, naglašavaju iz MMF-a.
Rast usporio na 3,5 odsto
Kako ističu, rast je do kraja trećeg kvartala usporio na 3,5 odsto (na godišnjem nivou), u poređenju sa 4,75 odsto godinu dana ranije, usljed slabljenja privatne potrošnje i investicija, kao posljedice sporijeg rasta kredita i realnih prihoda.
„Rast uvoza robe, posebno energenata, pogoršao je trgovinski bilans, pa je deficit tekućeg računa povećan na 9,6 odsto BDP-a, sa 8,4 odsto u 2024. godini. Ovaj negativan spoljnji uticaj djelimično je ublažen većom državnom potrošnjom i javnim investicijama. Inflacija je do decembra porasla na 5,25 odsto, sa 1,1 odsto godinu ranije, prije svega zbog rasta cena hrane. Formalna zaposlenost je nastavila da raste, ali je rast realnih zarada stagnirao, dok je nezaposlenost ostala visoka (10 odsto). Niska stopa učešća radne snage, naročito među ženama, ukazuje na i dalje prisutan višak radne snage“, navodi se u proceni.
Izgledi i rizici za 2026. godinu
Iz MMF-a procjenjuju da se, uz rješavanje političkog zastoja, očekuje poboljšanje izgleda za 2026, iako rizici ostaju pretežno negativni.
„Rast bi trebalo da se oporavi na 3,8 odsto u 2026. i približi potencijalnoj stopi od oko četiri odsto u srednjem roku, uz nastavak strukturnih reformi i bolji pristup spoljnim finansijama. Inflacija bi trebalo da postepeno opada ka 2 odsto. Očekuje se da deficit tekućeg računa u 2026. dodatno poraste zbog većeg uvoza energije, a potom da se postepeno smanjuje. Rizici uključuju političku neizvesnost, tenzije na sjeveru Kosova i nepovoljne spoljne uslove, dok bi brza primena Plana rasta EU mogla podstaći veći rast od očekivanog“, piše u dokumentu.
Kada je u pitanju fiskalna politika, ona je u 2025. godini postala ekspanzivnija, budući da je budžetski deficit povećan na 0,75 odsto BDP-a, sa prosječnih 0,25 odsto u periodu 2023–2024.
„Povećanje deficita u 2025, usled većih transfera domaćinstvima, pomoglo je održavanju ekonomske aktivnosti, ali je moglo doprineti inflatornim pritiscima i spoljnim neravnotežama. Rast kreditiranja zahtjeva pojačan nadzor. Udio bankarskih kredita u BDP-u gotovo je udvostručen u posljednjoj deceniji, dostigavši 60 odsto u 2025. Bankarski sektor je stabilan, sa niskim udelom nenaplativih kredita i dobrom likvidnošću, ali brza ekspanzija zahtjeva oprez, posebno zbog izloženosti sektoru nekretnina. Ukoliko se kreditni rast ubrza, trebalo bi razmotriti dodatne makroprudencijalne mjere“, navode između ostalog, iz MMF-a.
Izvor: Kosovo Online
