Odlazak bez povratka! Azemi: Kosovo ostaje bez radne snage zbog masovne emigracije i niskih plata
Na Kosovu se nastavlja zabrinjavajući trend masovne emigracije, posebno među radnicima privatnog sektora, koji se suočavaju sa niskim platama, nesigurnim uslovima rada i nejednakim tretmanom u odnosu na zaposlene u javnom sektoru, upozorio je predsjednik Sindikata radnika privatnog sektora Jusuf Azemi.
Azemi je u intervju za „Monitor“ rekao da se zvanični podaci o emigraciji ne poklapaju sa realnim stanjem na terenu, navodeći da je u posljednjih pet godina Kosovo napustilo oko 350.000 građana, od čega je oko 200.000 pronašlo zaposlenje uglavnom u Njemačkoj i drugim zemljama Evropske unije.
„Ne govorimo samo o kvalifikovanim kadrovima, već o radnicima u građevinarstvu, proizvodnji i uslugama - o radničkoj klasi koja održava ekonomiju zemlje. Nažalost, većina onih koji su otišli bili su radnici privatnog sektora, zaposleni za minimalne plate, bez osiguranja i stabilnih ugovora“, rekao je Azemi.
Prema njegovim riječima, ekonomski razlozi jesu ključni, ali nisu jedini razlog odlaska građana.
„Radnici danas nemaju sigurnost, zaštitu ni dostojanstvo. Prosječna plata od oko 600 eura nije dovoljna za život, dok su cijene hrane, kirija i energije znatno porasle. Plate su ostale gotovo iste, bez ikakvih ulaganja u uslove rada ili socijalnu sigurnost“, naveo je on.
Govoreći o kašnjenju u formiranju institucija, Azemi je ocjenio da institucionalni vakuum dodatno pogoršava položaj radnika privatnog sektora.
„Imamo kašnjenja plata, neprodužavanje ugovora i kompanije koje čekaju isplate od javnih institucija. Svaki dan bez vlade i funkcionalnog parlamenta je dan direktne štete za radnike“, upozorio je Azemi, dodajući da bi nastavak takvog stanja mogao dovesti do nezadovoljstva i masovnih reakcija.
Jedan od ključnih zahtjeva sindikata je izjednačavanje prava radnika privatnog i javnog sektora.
„Radnici privatnog sektora su grubo diskriminisani. U UKCK-u radnici koji se direktno plaćaju iz budžeta primaju 50 eura više od onih koji isti posao rade preko privatnih kompanija, a od juna se očekuje još jedno povećanje. To je nepravedno i tražimo jednaka primanja i uslove rada“, rekao je Azemi.
On je poručio da će sindikat, ukoliko ne dođe do institucionalne reakcije, biti primoran na proteste i štrajkove.
„Mi smo za dijalog, ali kada se zakonski zahtjevi ne ispune, reagovaćemo. Ranije smo do dogovora dolazili tek nakon javnog pritiska“, naglasio je on.
Komentarišući odluku vlade o povećanju minimalne plate sa 350 na 500 eura u dvije faze tokom 2026. godine, Azemi je rekao da je to pozitivan, ali nedovoljan korak.
„Tražili smo minimalnu platu od najmanje 600 eura kako bi se pokrili osnovni troškovi života. Povećanje mora biti sprovedeno bez kašnjenja, kako je i obećano“, istakao je on.
Azemi je posebno alarmantnom ocjenio situaciju u vezi sa bezbjednošću na radu, navodeći da je od januara do oktobra 2025. godine zabilježeno 29 smrtnih slučajeva na radnim mjestima, od čega se 70 odsto dogodilo u građevinskom sektoru.
„To su mladi ljudi, starosti od 23 do 45 godina, koji ginu radeći za osnovnu egzistenciju. Kazne su minimalne i sramotne. Danas život radnika vredi manje od života jedne životinje“, rekao je Azemi.
Odgovornost, kako je naveo, snose i vlasnici kompanija i institucije koje ne sprovode zakone.
„Zakoni postoje, ali nema kontrole ni ozbiljnih sankcija. Reaguje se tek kada se tragedija dogodi“, dodao je on.
Govoreći o budućnosti, Azemi je upozorio da Kosovo rizikuje da ostane bez radne snage.
„Radnici odlaze jer ne vide perspektivu. Održiva ekonomija se ne može graditi na eksploataciji. Ako želimo razvoj, moramo poštovati radnika, dostojno ga platiti i obezbjediti mu sigurnost“, poručio je Azemi.
Na kraju je naglasio da bez radnika nema ekonomije ni države.
„Tražimo minimalne uslove za život i rad. Ako institucije nastave sa tišinom, radnici će reagovati i ovog puta se nećemo lako povući“, zaključio je on.
Izvor: Kosovo online/Monitor
„Ne govorimo samo o kvalifikovanim kadrovima, već o radnicima u građevinarstvu, proizvodnji i uslugama - o radničkoj klasi koja održava ekonomiju zemlje. Nažalost, većina onih koji su otišli bili su radnici privatnog sektora, zaposleni za minimalne plate, bez osiguranja i stabilnih ugovora“, rekao je Azemi.
Prema njegovim riječima, ekonomski razlozi jesu ključni, ali nisu jedini razlog odlaska građana.
„Radnici danas nemaju sigurnost, zaštitu ni dostojanstvo. Prosječna plata od oko 600 eura nije dovoljna za život, dok su cijene hrane, kirija i energije znatno porasle. Plate su ostale gotovo iste, bez ikakvih ulaganja u uslove rada ili socijalnu sigurnost“, naveo je on.
Govoreći o kašnjenju u formiranju institucija, Azemi je ocjenio da institucionalni vakuum dodatno pogoršava položaj radnika privatnog sektora.
„Imamo kašnjenja plata, neprodužavanje ugovora i kompanije koje čekaju isplate od javnih institucija. Svaki dan bez vlade i funkcionalnog parlamenta je dan direktne štete za radnike“, upozorio je Azemi, dodajući da bi nastavak takvog stanja mogao dovesti do nezadovoljstva i masovnih reakcija.
Jedan od ključnih zahtjeva sindikata je izjednačavanje prava radnika privatnog i javnog sektora.
„Radnici privatnog sektora su grubo diskriminisani. U UKCK-u radnici koji se direktno plaćaju iz budžeta primaju 50 eura više od onih koji isti posao rade preko privatnih kompanija, a od juna se očekuje još jedno povećanje. To je nepravedno i tražimo jednaka primanja i uslove rada“, rekao je Azemi.
On je poručio da će sindikat, ukoliko ne dođe do institucionalne reakcije, biti primoran na proteste i štrajkove.
„Mi smo za dijalog, ali kada se zakonski zahtjevi ne ispune, reagovaćemo. Ranije smo do dogovora dolazili tek nakon javnog pritiska“, naglasio je on.
Komentarišući odluku vlade o povećanju minimalne plate sa 350 na 500 eura u dvije faze tokom 2026. godine, Azemi je rekao da je to pozitivan, ali nedovoljan korak.
„Tražili smo minimalnu platu od najmanje 600 eura kako bi se pokrili osnovni troškovi života. Povećanje mora biti sprovedeno bez kašnjenja, kako je i obećano“, istakao je on.
Azemi je posebno alarmantnom ocjenio situaciju u vezi sa bezbjednošću na radu, navodeći da je od januara do oktobra 2025. godine zabilježeno 29 smrtnih slučajeva na radnim mjestima, od čega se 70 odsto dogodilo u građevinskom sektoru.
„To su mladi ljudi, starosti od 23 do 45 godina, koji ginu radeći za osnovnu egzistenciju. Kazne su minimalne i sramotne. Danas život radnika vredi manje od života jedne životinje“, rekao je Azemi.
Odgovornost, kako je naveo, snose i vlasnici kompanija i institucije koje ne sprovode zakone.
„Zakoni postoje, ali nema kontrole ni ozbiljnih sankcija. Reaguje se tek kada se tragedija dogodi“, dodao je on.
Govoreći o budućnosti, Azemi je upozorio da Kosovo rizikuje da ostane bez radne snage.
„Radnici odlaze jer ne vide perspektivu. Održiva ekonomija se ne može graditi na eksploataciji. Ako želimo razvoj, moramo poštovati radnika, dostojno ga platiti i obezbjediti mu sigurnost“, poručio je Azemi.
Na kraju je naglasio da bez radnika nema ekonomije ni države.
„Tražimo minimalne uslove za život i rad. Ako institucije nastave sa tišinom, radnici će reagovati i ovog puta se nećemo lako povući“, zaključio je on.
Izvor: Kosovo online/Monitor
