Zabrinjavajući trend Oko 250 miliona eura investicionog kapitala prešlo sa Kosova u Albaniju
Prošla godina bila je jedna od najtežih za preduzeća na Kosovu, s obzirom na zatvaranje oko 4.000 firmi i odlivom od oko 250 miliona eura investicionog kapitala. Rastući troškovi, električna energija, konkurencija i nedostatak institucionalne podrške smatraju se glavnim faktorima za takvu situaciju, piše Teve 1.
Rastuće cijene, električna energija i odlazak investicionog kapitala su neki od glavnih izazova koji su karakterisali 2025. godinu za preduzeća na Kosovu.
Prema podacima Privredne komore Kosova, kako prenosi Teve 1, od 4.000 do 4.500 preduzeća je zatvoreno u toku godine, a kako je naveo predsjednik PKK Agim Shahini, na osnovu studije, razlozi koji dovode do zatvaranja preduzeća su različiti.
„Razlozi za zatvaranje preduzeća su gubitak konkurentske snage u odnosu na jaka preduzeća, gubitak tržišta, nedostatak finansijske podrške, a videli smo da banke ove godine imaju najviše kamatne stope i otežavaju dobijanje kredita. Takođe, preduzeća se žale da fiskalna politika nije baš dobra. Takođe, cijena struje koja se pojavila niotkuda je glavni problem za preduzeća, što prethodnih godina nije bio slučaj“ rekao je Shahini.
Da je cijena električne energije direktno uticala na preduzeća saglasan je i Kushtrim Ahmeti iz Privredne i industrijske komore.
„Jedna kompanija je patila od povećanja cijena energije od 16,1 odsto, druga zbog liberalizacije tržišta energije. Prva kompanija je morala da poveća troškove proizvoda, jer su istovremeno i poljoprivrednici od kojih nabavlja mleko povećali cijenu, jer je i njima struja poskupela za 16,1 odsto... Znači, dvostruko povećanje“, pojasnio je Ahmeti.
Najviše su, kaže, pogođena mala i mikropreduzeća.
„Teško im je da manevrišu u takvoj situaciji, a toj su uglavnom male, porodične firme, komšijske pijace koje ne mogu da se snabdjevaju zbog visokih cena gotovih proizvoda i nisu konkurentne. Tu su kafići, gastronomski sektor, trgovinski sektor“, kaže ekonomista Besnik Avdiu.
Avdiu vidi odlazak investicionog kapitala sa Kosova ka raznim balkanskim zemljama kao zabrinjavajući trend.
„Zabrinjavajuće je što imamo trend odlaska kapitala iz naše zemlje. Samo u oktobru, ako se ne varam, imali smo oko 250 miliona eura kapitala koji su investitori sa Kosova premestili u Albaniju. Ne znam da li postoje drugi vjerodostojni podaci o kretanju kapitala u zemlje poput Crne Gore, Sjeverne Makedonije, samo za region, a zatim i za zemlje poput Njemačke. Ovo je pokazatelj da se čak i veliki investitori i moćni preduzetnici u našoj zemlji suočavaju sa izazovima u razmišljanju o većoj održivosti svog poslovanja i poslovanja“, kaže Avdiu.
Shahini kaže i da je minimalna plata takođe negativno uticala na preduzeća, o čemu je, prema njegovim riječima, Vlada Kosova donela odluku bez konsultacija sa preduzećima.
To je potom, dodaje, dovelo do toga da su neka preduzeća gurnuta u neformalni sektor, a neka su potpuno zatvorena.
Izvor: Kosovo online/Teve 1
Prema podacima Privredne komore Kosova, kako prenosi Teve 1, od 4.000 do 4.500 preduzeća je zatvoreno u toku godine, a kako je naveo predsjednik PKK Agim Shahini, na osnovu studije, razlozi koji dovode do zatvaranja preduzeća su različiti.
„Razlozi za zatvaranje preduzeća su gubitak konkurentske snage u odnosu na jaka preduzeća, gubitak tržišta, nedostatak finansijske podrške, a videli smo da banke ove godine imaju najviše kamatne stope i otežavaju dobijanje kredita. Takođe, preduzeća se žale da fiskalna politika nije baš dobra. Takođe, cijena struje koja se pojavila niotkuda je glavni problem za preduzeća, što prethodnih godina nije bio slučaj“ rekao je Shahini.
Da je cijena električne energije direktno uticala na preduzeća saglasan je i Kushtrim Ahmeti iz Privredne i industrijske komore.
„Jedna kompanija je patila od povećanja cijena energije od 16,1 odsto, druga zbog liberalizacije tržišta energije. Prva kompanija je morala da poveća troškove proizvoda, jer su istovremeno i poljoprivrednici od kojih nabavlja mleko povećali cijenu, jer je i njima struja poskupela za 16,1 odsto... Znači, dvostruko povećanje“, pojasnio je Ahmeti.
Najviše su, kaže, pogođena mala i mikropreduzeća.
„Teško im je da manevrišu u takvoj situaciji, a toj su uglavnom male, porodične firme, komšijske pijace koje ne mogu da se snabdjevaju zbog visokih cena gotovih proizvoda i nisu konkurentne. Tu su kafići, gastronomski sektor, trgovinski sektor“, kaže ekonomista Besnik Avdiu.
Avdiu vidi odlazak investicionog kapitala sa Kosova ka raznim balkanskim zemljama kao zabrinjavajući trend.
„Zabrinjavajuće je što imamo trend odlaska kapitala iz naše zemlje. Samo u oktobru, ako se ne varam, imali smo oko 250 miliona eura kapitala koji su investitori sa Kosova premestili u Albaniju. Ne znam da li postoje drugi vjerodostojni podaci o kretanju kapitala u zemlje poput Crne Gore, Sjeverne Makedonije, samo za region, a zatim i za zemlje poput Njemačke. Ovo je pokazatelj da se čak i veliki investitori i moćni preduzetnici u našoj zemlji suočavaju sa izazovima u razmišljanju o većoj održivosti svog poslovanja i poslovanja“, kaže Avdiu.
Shahini kaže i da je minimalna plata takođe negativno uticala na preduzeća, o čemu je, prema njegovim riječima, Vlada Kosova donela odluku bez konsultacija sa preduzećima.
To je potom, dodaje, dovelo do toga da su neka preduzeća gurnuta u neformalni sektor, a neka su potpuno zatvorena.
Izvor: Kosovo online/Teve 1
