Ocjena stručnjaka Izgubljena godina za ekonomiju Kosova
Kaznene mjere Evropske unije, institucionalna blokada i nedostatak investicija bili su glavni faktori koji su odredili ekonomski razvoj Kosova tokom 2025. godine, čineći je jednom od najtežih godina za ekonomiju, prenosi Kosova press.
Kosovo se u 2025. godioni suočilo sa slabim ekonomskim rastom, produbljivanjem trgovinskog deficita, rastućom inflacijom i značajnim smanjenjem poverenja lokalnih i stranih investitora, a situaciju je dodatno pogoršao nedostatak funkcionalnih institucija tokom dužeg perioda, što je uticalo na kašnjenje u donošenju odluka, neodobravanje ekonomskih politika i blokiranje kapitalnih projekata.
Ekonomski stručnjak Besnik Avdija procjenjuje da 2025. nije bila samo ekonomski izgubljena godina, već je označila i nazadovanje u nekim segmentima. Prema njegovim riječima, inflacija je premašila ekonomski rast, dovodeći Kosovo u de fakto recesiju.
„Broj porodica kojima je potrebna socijalna pomoć povećao se zbog politika koje su to povećale. Ovo je takođe značajan rezultat inflacije, gde je u aprilu 2025. godine stopa inflacije bila oko 3,5 odsto, dok je u novembru dostigla preko 5,3 odsto, što značajno premašuje stopu ekonomskog rasta. Ako se tako nastavi ove i sljedeće godine, imaćemo ekonomsku stagnaciju i na kraju ćemo čak ući u recesiju, što znači da će preduzeća imati manje prihode, potrošači će plaćati više i trošiti manje, Imaćemo smanjenje broja radnika, smanjenje proizvodnje i generalno ćemo imati ekonomski zastoj“, izjavio je Avdija.
Uvoz i dalje dominira tržištem, dok izvoz ostaje nizak i nekonkurentan, napominje ovaj stručnjak.
„Što se tiče uvoza i izvoza, ekonomija Kosova u svih ovih 25 godina od završetka rata je značajno zavisna od uvoza proizvoda i usluga. Ovo se pogoršalo u posljednje dvije ili tri godine, uglavnom zato što je inflacija koju imamo uvezena inflacija iz inostranstva, a to takođe utiče na dio lokalne proizvodnje i spekulativno povećava i druge lokalne cijene. Zbog toga uvezeni proizvodi koštaju više, dok su lokalni proizvodi manje konkurentni. Ovo je takođe promjenilo trgovinski bilans nagore: bio je otprilike oko 84-85 procenata uvoza u odnosu na 15-16 procenata izvoza. Danas imamo oko 86-87 procenata uvoza i 13-14 procenata izvoza. Znači, Kosovo godišnje uvozi oko 300 ili 400 miliona eura više nego što izvozi. Dakle, ako plaćamo za kilogram piletine koja nam dolazi iz Brazila, ne konzumiramo više piletine, već plaćamo više i konzumiramo manje“, kaže on.
Mjere Evropske unije Avdija opisuje kao nepravedne, a što se tiče poslovne klime - upozorava na odlazak kapitala i povećanu ekonomsku neizvesnost.
„Da bi poslovna klima funkcionisala, klima neizvesnosti i političke nestabilnosti mora se promjeniti. Bilo koja politička kasta koja dođe na vlast i poziva na rat, poziva na neizvesnost i obeshrabruje investitore. Ne stvara okruženje i bezbjednu poslovnu klimu u našoj zemlji. Sada ne samo strani investitori, već i sami lokalni vlasnici preduzeća, izvlače kapital iz naše zemlje. Samo do oktobra 2025. godine imamo oko 250 miliona investicija građana Kosova u Albaniji. Videli smo povećanje kamatnih stopa na kredite od skoro sedam procenata tokom 2025. godine. Ukupna vrijednost kredita koje su uzeli građani i preduzeća na Kosovu je porasla, iako su stope porasle. Centralna banka balansira rizik otplate kredita, ali i balansira ponudu i potražnju za finansiranjem na Kosovu kroz kamatne stope. Ako pogledamo ko je uzeo kredite i zašto je uzeo kredite, to znači da su krediti uglavnom loši krediti za otplatu neizmirenih dugova iz ranijeg perioda i to su potrošački krediti od građana koji se ne snalaze sa trenutnim platama u našoj zemlji. Kredit treba da služi kao sredstvo finansiranja investicija, a ne potrošnje“, podvlači Avdija.
Njegov kolega Sejdi Rexhepi takođe procjenjuje da se neformiranje institucija negativno odrazilo na ekonomiju.
„Svakodnevna pojava je politički zastoj koji je pratio političku scenu Kosova, i nedostatak izgradnje državnih institucija, skupštine i vlade, što se negativno odrazilo na ekonomiju i sve trendove. Sam nedostatak institucija stvorio je vrstu nepovjerenja ili nesigurnosti u ekonomiji, što se u krajnjem slučaju odrazilo na neizvesnost potencijalnih lokalnih i međunarodnih investitora, što je na kraju rezultiralo sporijim rastom u poređenju sa rastom BDP-a u 2023. ili 2024. godini. Ovaj negativni odraz političke scene uticao je i na optimizam preduzeća za ulaganje, a odrazio se i na aktivnosti same vlade u vezi sa realizacijom ciljeva postavljenih za 2025. godinu“, kaže Rexhepi.
Dodaje da Kosovo nije uspelo da iskoristi dio sredstava koje je Evropska unija namenila zemljama Zapadnog Balkana, upravo zbog nedostatka funkcionalnih institucija i političke neodgovornosti.
„Kosovo, nažalost, nije uspelo da iskoristi dio sredstava koja je Evropska ekonomska unija predvidela za zemlje Zapadnog Balkana, a dio njih, sredstva koja su mogla biti iskorišćena i uvedena u ekonomski ciklus Kosova, ostala su neiskorišćena zbog nedostatka konstituisanja kosovskih institucija, političke neodgovornosti onih koji su imali odgovornost za izgradnju državnih institucija“, naglašava Rexhepi.
Izvor: Kosovo Online/Kosova press
Ekonomski stručnjak Besnik Avdija procjenjuje da 2025. nije bila samo ekonomski izgubljena godina, već je označila i nazadovanje u nekim segmentima. Prema njegovim riječima, inflacija je premašila ekonomski rast, dovodeći Kosovo u de fakto recesiju.
„Broj porodica kojima je potrebna socijalna pomoć povećao se zbog politika koje su to povećale. Ovo je takođe značajan rezultat inflacije, gde je u aprilu 2025. godine stopa inflacije bila oko 3,5 odsto, dok je u novembru dostigla preko 5,3 odsto, što značajno premašuje stopu ekonomskog rasta. Ako se tako nastavi ove i sljedeće godine, imaćemo ekonomsku stagnaciju i na kraju ćemo čak ući u recesiju, što znači da će preduzeća imati manje prihode, potrošači će plaćati više i trošiti manje, Imaćemo smanjenje broja radnika, smanjenje proizvodnje i generalno ćemo imati ekonomski zastoj“, izjavio je Avdija.
Uvoz i dalje dominira tržištem, dok izvoz ostaje nizak i nekonkurentan, napominje ovaj stručnjak.
„Što se tiče uvoza i izvoza, ekonomija Kosova u svih ovih 25 godina od završetka rata je značajno zavisna od uvoza proizvoda i usluga. Ovo se pogoršalo u posljednje dvije ili tri godine, uglavnom zato što je inflacija koju imamo uvezena inflacija iz inostranstva, a to takođe utiče na dio lokalne proizvodnje i spekulativno povećava i druge lokalne cijene. Zbog toga uvezeni proizvodi koštaju više, dok su lokalni proizvodi manje konkurentni. Ovo je takođe promjenilo trgovinski bilans nagore: bio je otprilike oko 84-85 procenata uvoza u odnosu na 15-16 procenata izvoza. Danas imamo oko 86-87 procenata uvoza i 13-14 procenata izvoza. Znači, Kosovo godišnje uvozi oko 300 ili 400 miliona eura više nego što izvozi. Dakle, ako plaćamo za kilogram piletine koja nam dolazi iz Brazila, ne konzumiramo više piletine, već plaćamo više i konzumiramo manje“, kaže on.
Mjere Evropske unije Avdija opisuje kao nepravedne, a što se tiče poslovne klime - upozorava na odlazak kapitala i povećanu ekonomsku neizvesnost.
„Da bi poslovna klima funkcionisala, klima neizvesnosti i političke nestabilnosti mora se promjeniti. Bilo koja politička kasta koja dođe na vlast i poziva na rat, poziva na neizvesnost i obeshrabruje investitore. Ne stvara okruženje i bezbjednu poslovnu klimu u našoj zemlji. Sada ne samo strani investitori, već i sami lokalni vlasnici preduzeća, izvlače kapital iz naše zemlje. Samo do oktobra 2025. godine imamo oko 250 miliona investicija građana Kosova u Albaniji. Videli smo povećanje kamatnih stopa na kredite od skoro sedam procenata tokom 2025. godine. Ukupna vrijednost kredita koje su uzeli građani i preduzeća na Kosovu je porasla, iako su stope porasle. Centralna banka balansira rizik otplate kredita, ali i balansira ponudu i potražnju za finansiranjem na Kosovu kroz kamatne stope. Ako pogledamo ko je uzeo kredite i zašto je uzeo kredite, to znači da su krediti uglavnom loši krediti za otplatu neizmirenih dugova iz ranijeg perioda i to su potrošački krediti od građana koji se ne snalaze sa trenutnim platama u našoj zemlji. Kredit treba da služi kao sredstvo finansiranja investicija, a ne potrošnje“, podvlači Avdija.
Njegov kolega Sejdi Rexhepi takođe procjenjuje da se neformiranje institucija negativno odrazilo na ekonomiju.
„Svakodnevna pojava je politički zastoj koji je pratio političku scenu Kosova, i nedostatak izgradnje državnih institucija, skupštine i vlade, što se negativno odrazilo na ekonomiju i sve trendove. Sam nedostatak institucija stvorio je vrstu nepovjerenja ili nesigurnosti u ekonomiji, što se u krajnjem slučaju odrazilo na neizvesnost potencijalnih lokalnih i međunarodnih investitora, što je na kraju rezultiralo sporijim rastom u poređenju sa rastom BDP-a u 2023. ili 2024. godini. Ovaj negativni odraz političke scene uticao je i na optimizam preduzeća za ulaganje, a odrazio se i na aktivnosti same vlade u vezi sa realizacijom ciljeva postavljenih za 2025. godinu“, kaže Rexhepi.
Dodaje da Kosovo nije uspelo da iskoristi dio sredstava koje je Evropska unija namenila zemljama Zapadnog Balkana, upravo zbog nedostatka funkcionalnih institucija i političke neodgovornosti.
„Kosovo, nažalost, nije uspelo da iskoristi dio sredstava koja je Evropska ekonomska unija predvidela za zemlje Zapadnog Balkana, a dio njih, sredstva koja su mogla biti iskorišćena i uvedena u ekonomski ciklus Kosova, ostala su neiskorišćena zbog nedostatka konstituisanja kosovskih institucija, političke neodgovornosti onih koji su imali odgovornost za izgradnju državnih institucija“, naglašava Rexhepi.
Izvor: Kosovo Online/Kosova press
