Kosovo u dubokoj krizi Shatri: Vlada krije brojke – 213 hiljada raseljenih, zaposlenost opada
Bivši ministar ekonomije i finansija Haki Shatri osporio je izjave Vlade i ministra finansija u tehničkom mandatu Hekurana Muratija u vezi sa ekonomskim rezultatima tokom četvorogodišnjeg mandata i rekao da ministar „predstavlja samo brojke koje mu odgovaraju”, dok zanemaruje negativne pokazatelje koji, prema njegovim riječima, ukazuju na duboku demografsku i ekonomsku krizu na Kosovu.
On je u intervjuu za Ekonomiju onlajn naglasio da se tokom proteklih godina, dok je na vlasti bila aktuelna vlada iz Kosova iselilo 213.000 građana, kao i da je došlo do velikog pada broja učenika, studenata i zaposlenih – podaci, za koje kaže, da je sve objavila Agencija za statistiku Kosova.
„Ne znam odakle je ovaj ministar finansija nabavio te naočare koje mu pokazuju samo brojeve koje voli da predstavi, a druge, negativne, ne vidi. Možda misli da je cijelo stanovništvo nepismeno, pa šta god da im kaže oni vjeruju kao da je rekao hodža. Nažalost, nije tako. Ako je tako dobro, zašto ne kaže da su se za četiri godine Kurtijeve vlade iz Kosova iselila 213.000 ljudi, prema Godišnjaku statistike Kosova koji objavljuje ASK, institucija u okviru Kancelarije premijera. To je najzvaničniji dokument koji zemlja može imati. Dakle, 213.000 ljudi se iselilo u četiri godine; za 2025. još nema podataka”, rekao je Shatri.
On je detaljisao i dramatičan pad školskog stanovništva, navodeći da se Kosovo prazni alarmantnom brzinom.
„U osnovnim školama u periodu 2024–2025 ima 21.000 učenika manje nego 2020–2021. To znači 21.000 manje učenika do devetog razreda do kraja 2024. godine. U srednjim školama ima 11.000 manje, što čini ukupno 32.000 manje učenika do kraja srednje škole. A tu je i 31 student manje u akademskoj 2024–2025 u odnosu na 2020–2021. Ako je ovo uspjeh – da se isprazni Kosovo od mladih koji su njegova budućnost – onda neka nastave s tim uspjehom; za još pet godina niko neće ostati ovdje prema ovoj dinamici”, naglasio je on.
Govoreći o tržištu rada, rekao je da je stanje mnogo teže nego što vlada predstavlja.
„Imamo neaktivnu populaciju radnog uzrasta, 57 odsto njih ne bavi se ničim. U ovu grupu spadaju osobe od 15 do 65 godina; 2024. godine, 57 odsto ljudi u ovoj starosnoj grupi bilo je neaktivno. Najveći procenat su žene, jer je nezaposlenost među njima posebno izražena”, rekao je Shatri.
Bivši ministar je dodao da je samo tokom 2024. godine bilo 11.000 zaposlenih manje nego godinu ranije.
„U 2024. godini ima 11.000 zaposlenih manje nego u 2023, što znači da je apsolutni broj zaposlenih opao za 11 hiljada u jednoj godini. Ovaj trend je veoma zabrinjavajući; sigurno da su tih 11.000 dio onih 213 hiljada koji su se iselili”, rekao je on.
Shatri je oštro kritikovao i način na koji vlada predstavlja rast plata, nazivajući ga netačnim u odnosu na stvarnu inflaciju potrošačke korpe.
„Prosječne plate, i u javnom i u privatnom sektoru, porasle su nominalno 37 odsto, a realno 32 odsto tokom posljednje četiri godine. Inflacija u tom periodu, prema indeksu cijena, iznosi oko 30 odsto. Ali taj indeks obuhvata i cijene građevine, proizvodnje i druge, dok je stopa rasta cijena potrošačkih artikala, prema zvaničnoj statistici, preko 60 odsto. Dakle, plata je porasla 32 odsto, a cijene artikala u potrošačkoj korpi oko 60 i nešto odsto – što znači da zaposleni imaju 30 odsto manju kupovnu moć nego 2020. godine. A 2020. je bila godina krize, godina pandemije”, rekao je Shatri.
Izvor: Kosovo Online/Ekonomia Online
„Ne znam odakle je ovaj ministar finansija nabavio te naočare koje mu pokazuju samo brojeve koje voli da predstavi, a druge, negativne, ne vidi. Možda misli da je cijelo stanovništvo nepismeno, pa šta god da im kaže oni vjeruju kao da je rekao hodža. Nažalost, nije tako. Ako je tako dobro, zašto ne kaže da su se za četiri godine Kurtijeve vlade iz Kosova iselila 213.000 ljudi, prema Godišnjaku statistike Kosova koji objavljuje ASK, institucija u okviru Kancelarije premijera. To je najzvaničniji dokument koji zemlja može imati. Dakle, 213.000 ljudi se iselilo u četiri godine; za 2025. još nema podataka”, rekao je Shatri.
On je detaljisao i dramatičan pad školskog stanovništva, navodeći da se Kosovo prazni alarmantnom brzinom.
„U osnovnim školama u periodu 2024–2025 ima 21.000 učenika manje nego 2020–2021. To znači 21.000 manje učenika do devetog razreda do kraja 2024. godine. U srednjim školama ima 11.000 manje, što čini ukupno 32.000 manje učenika do kraja srednje škole. A tu je i 31 student manje u akademskoj 2024–2025 u odnosu na 2020–2021. Ako je ovo uspjeh – da se isprazni Kosovo od mladih koji su njegova budućnost – onda neka nastave s tim uspjehom; za još pet godina niko neće ostati ovdje prema ovoj dinamici”, naglasio je on.
Govoreći o tržištu rada, rekao je da je stanje mnogo teže nego što vlada predstavlja.
„Imamo neaktivnu populaciju radnog uzrasta, 57 odsto njih ne bavi se ničim. U ovu grupu spadaju osobe od 15 do 65 godina; 2024. godine, 57 odsto ljudi u ovoj starosnoj grupi bilo je neaktivno. Najveći procenat su žene, jer je nezaposlenost među njima posebno izražena”, rekao je Shatri.
Bivši ministar je dodao da je samo tokom 2024. godine bilo 11.000 zaposlenih manje nego godinu ranije.
„U 2024. godini ima 11.000 zaposlenih manje nego u 2023, što znači da je apsolutni broj zaposlenih opao za 11 hiljada u jednoj godini. Ovaj trend je veoma zabrinjavajući; sigurno da su tih 11.000 dio onih 213 hiljada koji su se iselili”, rekao je on.
Shatri je oštro kritikovao i način na koji vlada predstavlja rast plata, nazivajući ga netačnim u odnosu na stvarnu inflaciju potrošačke korpe.
„Prosječne plate, i u javnom i u privatnom sektoru, porasle su nominalno 37 odsto, a realno 32 odsto tokom posljednje četiri godine. Inflacija u tom periodu, prema indeksu cijena, iznosi oko 30 odsto. Ali taj indeks obuhvata i cijene građevine, proizvodnje i druge, dok je stopa rasta cijena potrošačkih artikala, prema zvaničnoj statistici, preko 60 odsto. Dakle, plata je porasla 32 odsto, a cijene artikala u potrošačkoj korpi oko 60 i nešto odsto – što znači da zaposleni imaju 30 odsto manju kupovnu moć nego 2020. godine. A 2020. je bila godina krize, godina pandemije”, rekao je Shatri.
Izvor: Kosovo Online/Ekonomia Online
