Ugroženost!? RSE: Šta je zapravo tačno o rokovima stranih fondova za Kosovo?
Sa Kosovom pred raskrsnicom – između formiranja nove vlade nakon parlamentarnih izbora 9. februara i odlaska na vanredne izbore – Vlada u tehničkom mandatu vrlo jasno je poručila u Skupštini da je 19. novembar bio presudan dan da Kosovo ne izgubi međunarodna sredstva u vrijednosti od 200 miliona eura, piše Radio Slobodna Evropa.
Premijer u tehničkom mandatu Albin Kurti i ministar finansija Hekuran Murati, govorili su o tome kako su neka sredstva bila ugrožena, a neka bi mogla biti preraspodeljena drugima u budućnosti.
Međunarodni sporazumi se usvajaju sa najmanje 80 glasova „za“, dok je Kurtijeva stranka, Pokret Samoopredjeljenje imalo 48 u već raspuštenoj Skupštini. Ostale velike albanske stranke nisu se složile da ih ratifikuju, uz obrazloženje da je Samoopredjeljenje tokom cijele godine odugovlačilo procese.
Poslanica Mimoza Kusari-Lila, iz poslaničke grupe Samoopredjeljenja, rekla je:
„Ta sredstva su nepovratna, ne mogu se vratiti, čak i ako se izbori održe 21. decembra, 28. decembra ili na proljeće – ta sredstva se gube“, rekla je ona.
Plan rasta i njegovi rokovi
Plan rasta je finansijski paket EU-a za Zapadni Balkan – Kosovo, Albaniju, Sjevernu Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu – s ciljem približavanja ovih ekonomija evropskim standardima, piše Radio Slobodna Evropa.
Od paketa, dvije milijarde eura su bespovratna sredstva, dok se preostale četiri milijarde dodjeljuju u obliku povoljnih kredita. Kosovu je pripalo oko 900 miliona eura – što znači da je po glavi stanovnika najveći korisnik ovih sredstava.
Svaka zemlja je pripremila reformsku agendu na osnovu preporuka tijela EU-a, dok su reforme u oblasti reda i vladavine prava bile ključne za dobijanje sredstava iz ovog Plana.
Portparol Evropske komisije rekao je za Radio Slobodna Evropa da Kosovo, koje je bilo među prvima koje su usvojile reformsku agendu, ne može podneti zahtjev za isplatu bez ratifikacije sporazuma.
„Plan za reformu i rast je instrument ograničenog trajanja, usvojen za period 2024–2027, i u interesu je Kosova da ratifikacija usledi što je prije moguće kako bi se iskoristile sve mogućnosti prema Planu, na dobrobit njegovog stanovništva“, rekao je.
Međutim, na osnovu analize javnih dokumenata i izvora RSE-a, nakon stupanja na snagu relevantnih sporazuma, raspodjela sredstava podleže određenim uslovima za isplatu, a ako se neki korak ne ispuni na vrijeme, zemlje korisnice imaju mogućnost da nadoknade zaostatak u dodatnom periodu.
Taj dodatni period je dvogodišnji za korake koji je trebalo da budu završeni u decembru 2024. godine, i jednogodišnji za sve korake koji je trebalo da budu preduzeti od juna 2025.
Dakle, ispada da se Kosovo suočava s realnim rizikom gubitka dela sredstava u junu 2026. Taj rok je spomenula i komesarka za proširenje EU-a, Marta Kos.
Izazovi koji tek dolaze
Augustin Palokaj, novinar koji prati procese u EU-a, kaže za RSE da činjenica da su već prošle dvije godine od stupanja na snagu Plana otežava proces sprovođenja reformi.
„Već prolazi i 2025. godina, što znači da se u dvogodišnjem periodu moraju potrošiti sredstva namjenjena za četvorogodišnji period. Ona se ne mogu trošiti kako bi neko želeo, već moraju proći kroz veoma sofisticirane procedure koje će nadzirati i Evropska komisija. Tako da je rizik za Kosovo veoma ozbiljan“, rekao je Palokaj.
EU nije navela da li će sredstva koja eventualno budu izgubljena biti preraspodjeljena.
Osim sredstava EU-a, još ugroženijima čini se da su više od 90 miliona eura Svjetske banke.
Kurti je nedavno rekao da su ona dodjeljena kao budžetska podrška u okviru programa reformi, i da je kao pogodnost predviđena kamatna stopa od 0 posto na 12 godina.
„Ako se ne ratifikuje na ovoj sjednici [19. novembra], i država ode na izbore, onda će ta sredstva, dakle 90 miliona eura, za koja smo se mi kao Vlada trudili i angažovali mnogo, biti izgubljena, jer ima mnogo drugih država koje takvo finansiranje čekaju raširenih ruku“, rekao je Kurti.
Kancelarija Svjetske banke na Kosovu potvrdila je za „Kohu“ da je krajnji rok za stupanje na snagu sporazuma koji predviđa finansiranje politika razvoja, konkurentnosti i zelene tranzicije – 13. februar 2026. godine.
Hoće li Kosovo uspjeti da ispoštuje rokove?
U trenutku kada se Kosovo suočava s ekonomskim poteškoćama i zastojem u ratifikaciji međunarodnih sporazuma, 28. decembra održaće četvrti izborni proces ove godine, uz trošak od nekoliko miliona eura.
Nakon toga sledi rad na formiranju funkcionalne Skupštine i nove vlade.
Koliko će naredni saziv biti efikasan da spreči gubitak stranih sredstava, za sada se samo nagađa.
Izvor: RSE
Međunarodni sporazumi se usvajaju sa najmanje 80 glasova „za“, dok je Kurtijeva stranka, Pokret Samoopredjeljenje imalo 48 u već raspuštenoj Skupštini. Ostale velike albanske stranke nisu se složile da ih ratifikuju, uz obrazloženje da je Samoopredjeljenje tokom cijele godine odugovlačilo procese.
Poslanica Mimoza Kusari-Lila, iz poslaničke grupe Samoopredjeljenja, rekla je:
„Ta sredstva su nepovratna, ne mogu se vratiti, čak i ako se izbori održe 21. decembra, 28. decembra ili na proljeće – ta sredstva se gube“, rekla je ona.
Plan rasta i njegovi rokovi
Plan rasta je finansijski paket EU-a za Zapadni Balkan – Kosovo, Albaniju, Sjevernu Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu – s ciljem približavanja ovih ekonomija evropskim standardima, piše Radio Slobodna Evropa.
Od paketa, dvije milijarde eura su bespovratna sredstva, dok se preostale četiri milijarde dodjeljuju u obliku povoljnih kredita. Kosovu je pripalo oko 900 miliona eura – što znači da je po glavi stanovnika najveći korisnik ovih sredstava.
Svaka zemlja je pripremila reformsku agendu na osnovu preporuka tijela EU-a, dok su reforme u oblasti reda i vladavine prava bile ključne za dobijanje sredstava iz ovog Plana.
Portparol Evropske komisije rekao je za Radio Slobodna Evropa da Kosovo, koje je bilo među prvima koje su usvojile reformsku agendu, ne može podneti zahtjev za isplatu bez ratifikacije sporazuma.
„Plan za reformu i rast je instrument ograničenog trajanja, usvojen za period 2024–2027, i u interesu je Kosova da ratifikacija usledi što je prije moguće kako bi se iskoristile sve mogućnosti prema Planu, na dobrobit njegovog stanovništva“, rekao je.
Međutim, na osnovu analize javnih dokumenata i izvora RSE-a, nakon stupanja na snagu relevantnih sporazuma, raspodjela sredstava podleže određenim uslovima za isplatu, a ako se neki korak ne ispuni na vrijeme, zemlje korisnice imaju mogućnost da nadoknade zaostatak u dodatnom periodu.
Taj dodatni period je dvogodišnji za korake koji je trebalo da budu završeni u decembru 2024. godine, i jednogodišnji za sve korake koji je trebalo da budu preduzeti od juna 2025.
Dakle, ispada da se Kosovo suočava s realnim rizikom gubitka dela sredstava u junu 2026. Taj rok je spomenula i komesarka za proširenje EU-a, Marta Kos.
Izazovi koji tek dolaze
Augustin Palokaj, novinar koji prati procese u EU-a, kaže za RSE da činjenica da su već prošle dvije godine od stupanja na snagu Plana otežava proces sprovođenja reformi.
„Već prolazi i 2025. godina, što znači da se u dvogodišnjem periodu moraju potrošiti sredstva namjenjena za četvorogodišnji period. Ona se ne mogu trošiti kako bi neko želeo, već moraju proći kroz veoma sofisticirane procedure koje će nadzirati i Evropska komisija. Tako da je rizik za Kosovo veoma ozbiljan“, rekao je Palokaj.
EU nije navela da li će sredstva koja eventualno budu izgubljena biti preraspodjeljena.
Osim sredstava EU-a, još ugroženijima čini se da su više od 90 miliona eura Svjetske banke.
Kurti je nedavno rekao da su ona dodjeljena kao budžetska podrška u okviru programa reformi, i da je kao pogodnost predviđena kamatna stopa od 0 posto na 12 godina.
„Ako se ne ratifikuje na ovoj sjednici [19. novembra], i država ode na izbore, onda će ta sredstva, dakle 90 miliona eura, za koja smo se mi kao Vlada trudili i angažovali mnogo, biti izgubljena, jer ima mnogo drugih država koje takvo finansiranje čekaju raširenih ruku“, rekao je Kurti.
Kancelarija Svjetske banke na Kosovu potvrdila je za „Kohu“ da je krajnji rok za stupanje na snagu sporazuma koji predviđa finansiranje politika razvoja, konkurentnosti i zelene tranzicije – 13. februar 2026. godine.
Hoće li Kosovo uspjeti da ispoštuje rokove?
U trenutku kada se Kosovo suočava s ekonomskim poteškoćama i zastojem u ratifikaciji međunarodnih sporazuma, 28. decembra održaće četvrti izborni proces ove godine, uz trošak od nekoliko miliona eura.
Nakon toga sledi rad na formiranju funkcionalne Skupštine i nove vlade.
Koliko će naredni saziv biti efikasan da spreči gubitak stranih sredstava, za sada se samo nagađa.
Izvor: RSE
