Gubitak milijardu eura Rafuna: Institucionalna kriza ometa investicije i tera kapital van Kosova
Predsjednik Privredne komore Kosova Lulzim Rafuna ukazao je da se Kosovo suočava sa velikim ekonomskim gubicima, ali i rizikom od dodatne stagnacije zbog kašnjenja u uspostavljanju institucija. On je istakao da su institucionalna kriza, kaznene mjere Evropske unije i odluka SAD da obustave strateški dijalog stvorili nestabilno okruženje za lokalna i strana preduzeća, gurajući kapital u zemlje regiona, prenosi Ekonomija onlajn.
Posljedica svega ovoga, prema njegovim riječima, jeste gubitak oko milijardu eura od sporazuma koji čekaju ratifikaciju u skupštini, a koji su bili predviđeni za kapitalna ulaganja koja bi se poboljšao standard građana i promovisalo lokalno poslovanje.
„Uspostavljanje institucija je hitna potreba ne samo za ekonomiju, za poslovanje, za građane, već za samo Kosovo kako bi se procesi pokrenuli. Za ekonomiju, nedostatak državnih institucija takođe znači stagnaciju. Ne usporavanje, već stagnaciju. Do sada smo izgubili milijardu eura iz sporazuma koji nisu ratifikovani u skupštini, a koje bi koristile kosovskoj ekonomiji, privrednicima i poboljšale standard građana“, rekao je Rafuna za Ekonomiju onlajn.
Naglasio je da nefunkcionalna vlada ometa domaće i strane investicije, dok se lokalna preduzeća kreću prema regionu.
„Bez vlade, posvećenosti i vrlo ozbiljnog i transparentnog pristupa, ne možemo se osloboditi kaznenih mjera EU. Dodajte tome činjenicu da imamo i suspendovan dijalog sa SAD-om, sve to utiče na to da nemamo investicije na Kosovu, da nemamo širenje investicija unutar države od strane naših preduzeća, već se dešava suprotno, kosovska preduzeća ulažu u zemlje regiona, posebno u Sjevernu Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru, dok strane investicije ne pokazuju interes za ulaganje. Dakle, hitno nam je potrebna vlada i deblokada svih procesa kako bi Kosovo krenulo u poboljšanje imidža, zajedno sa privatnim sektorom“, kazao je Rafuna.
Napomenuo je da je ovakva situacija dovela do ekonomskog rasta koji je Kosovo imalo 2016. i 2017. godine, a čak je tada, podsjeća, bio veći od sadašnjeg.
„Sada imamo rast 3,9 odsto, dok je 2015. bio veći od četiri odsto. Nismo u stanju da idemo napred, to nije za pohvalu. Mladi ne vide perspektivu, pogledajte broj ljudi koji su otišli. Danas, ako pitate preduzeća koji je najveći izazov, najveći izazov je pronalaženje radne snage. Uprkos činjenici da pokušavaju da uvezu radnu snagu, u nedostatku lokalne, radna snaga koja dolazi iz Bangladeša i drugih zemalja neće da ostane na Kosovu, već ga koristi kao tranzitnu zemlju za odlazak u zemlje EU. Izazovi su veoma veliki, ali se nadamo da ćemo imati vladu. Bez obzira da li će se održati izbori ili ne, za nas je veoma važno da imamo vladu i da imamo kompetentne, odlučujuće i transparentne ministre, kao i one koji sarađuju sa privatnim sektorom“, rekao je Rafuna.
Upozorio je da bi kašnjenje u reformama i sporazumima moglo dovesti do gubitka finansijskih sredstava namijenjenih Kosovu.
„Činjenica je da nam ovi resursi ne pripadaju dok ne budemo imali institucije. Ako ne krenemo brzo s reformama i sporazumima, nećemo moći dobiti ta sredstva. Ona će ići zemljama koje su sprovele reforme. Plan rasta je dokument, odnosno drugi najuspješniji plan nakon plana liberalizacije viznog režima koji je pripremila Evropska komisija. Vrlo lako možemo izgubiti ova sredstva, ali ih možemo izgubiti i tokom implementacije. To nisu sredstva koja nas čekaju. Dodajte tome da Kosovo ima dodatni uslov koji druge zemlje nemaju, s izuzetkom Srbije. Za nas će to biti vrlo izazovno. Zato nam je potreban novi pristup i potpuna posvećenost, javnog sektora, ali i privatnog sektora, civilnog društva i medija za sve koji doprinose, da Kosovo što pre dobije ova sredstva, jer će nam ova sredstva pomoći da se integrišemo u regionalno zajedničko tržište, a zatim će nam pomoći da se integrišemo u jedinstveno tržište EU“, rekao je Rafuna.
Izvor: Kosovo Online/Ekonomia Online
„Uspostavljanje institucija je hitna potreba ne samo za ekonomiju, za poslovanje, za građane, već za samo Kosovo kako bi se procesi pokrenuli. Za ekonomiju, nedostatak državnih institucija takođe znači stagnaciju. Ne usporavanje, već stagnaciju. Do sada smo izgubili milijardu eura iz sporazuma koji nisu ratifikovani u skupštini, a koje bi koristile kosovskoj ekonomiji, privrednicima i poboljšale standard građana“, rekao je Rafuna za Ekonomiju onlajn.
Naglasio je da nefunkcionalna vlada ometa domaće i strane investicije, dok se lokalna preduzeća kreću prema regionu.
„Bez vlade, posvećenosti i vrlo ozbiljnog i transparentnog pristupa, ne možemo se osloboditi kaznenih mjera EU. Dodajte tome činjenicu da imamo i suspendovan dijalog sa SAD-om, sve to utiče na to da nemamo investicije na Kosovu, da nemamo širenje investicija unutar države od strane naših preduzeća, već se dešava suprotno, kosovska preduzeća ulažu u zemlje regiona, posebno u Sjevernu Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru, dok strane investicije ne pokazuju interes za ulaganje. Dakle, hitno nam je potrebna vlada i deblokada svih procesa kako bi Kosovo krenulo u poboljšanje imidža, zajedno sa privatnim sektorom“, kazao je Rafuna.
Napomenuo je da je ovakva situacija dovela do ekonomskog rasta koji je Kosovo imalo 2016. i 2017. godine, a čak je tada, podsjeća, bio veći od sadašnjeg.
„Sada imamo rast 3,9 odsto, dok je 2015. bio veći od četiri odsto. Nismo u stanju da idemo napred, to nije za pohvalu. Mladi ne vide perspektivu, pogledajte broj ljudi koji su otišli. Danas, ako pitate preduzeća koji je najveći izazov, najveći izazov je pronalaženje radne snage. Uprkos činjenici da pokušavaju da uvezu radnu snagu, u nedostatku lokalne, radna snaga koja dolazi iz Bangladeša i drugih zemalja neće da ostane na Kosovu, već ga koristi kao tranzitnu zemlju za odlazak u zemlje EU. Izazovi su veoma veliki, ali se nadamo da ćemo imati vladu. Bez obzira da li će se održati izbori ili ne, za nas je veoma važno da imamo vladu i da imamo kompetentne, odlučujuće i transparentne ministre, kao i one koji sarađuju sa privatnim sektorom“, rekao je Rafuna.
Upozorio je da bi kašnjenje u reformama i sporazumima moglo dovesti do gubitka finansijskih sredstava namijenjenih Kosovu.
„Činjenica je da nam ovi resursi ne pripadaju dok ne budemo imali institucije. Ako ne krenemo brzo s reformama i sporazumima, nećemo moći dobiti ta sredstva. Ona će ići zemljama koje su sprovele reforme. Plan rasta je dokument, odnosno drugi najuspješniji plan nakon plana liberalizacije viznog režima koji je pripremila Evropska komisija. Vrlo lako možemo izgubiti ova sredstva, ali ih možemo izgubiti i tokom implementacije. To nisu sredstva koja nas čekaju. Dodajte tome da Kosovo ima dodatni uslov koji druge zemlje nemaju, s izuzetkom Srbije. Za nas će to biti vrlo izazovno. Zato nam je potreban novi pristup i potpuna posvećenost, javnog sektora, ali i privatnog sektora, civilnog društva i medija za sve koji doprinose, da Kosovo što pre dobije ova sredstva, jer će nam ova sredstva pomoći da se integrišemo u regionalno zajedničko tržište, a zatim će nam pomoći da se integrišemo u jedinstveno tržište EU“, rekao je Rafuna.
Izvor: Kosovo Online/Ekonomia Online
