Haradinajev bivši advokat O’Reilly: Srbiji cilj potkopavanje nezavisnosti Kosova, mnogo toga zavisi od ishoda suđenja u Hagu
Bivši advokat Ramuha Haradinaja u Hagu Michael O’Reilly izjavio je da je Haradinaj bio lična meta Beograda i da se to suđenje po mnogo čemu razlikuje od onog koje se sada vodi protiv Hashima Thaçija, prenosi Nacionale.
„Postoji velika razlika između suđenja Haradinaju i Thaçiju, što je važno istaći. Slučaj Haradinaj je zasnovan na optužbama zasnovanim isključivo iz Beograda da su ratni zločini počinjeni u zoni Dukagjinija. Haradinaj je bio veoma lična meta za Beograd, zato što je u mnogim prilikama ponižavao i nanosio štetu srpskim snagama“, rekao je on, prenosi portal Nacionale.
O’Reilly ističe da je Srbija uključena i u slučaju Thaçija, ali u ovom slučaju, u okviru političke borbe za „potkopavanje nezavisnosti Kosova“.
„Suđenje Thaçiju je takođe rezultat političke 'diplomatije' Beograda, ali u ovom slučaju usmerene na legitimitet same Republike Kosovo, na osnovu potpuno opovrgnutih, apsurdnih i klevetničkih tvrdnji iz izvještaja Dicka Martyja – čije porijeklo takođe leži u Beogradu (na osnovu svjedočenja korumpiranog svjedoka koji je takođe korišćen u slučaju Haradinaja)“, rekao je O’Reilly.
On je dodao da je Kosovo bilo naivno što je pristalo na osnivanje Specijalnog suda.
„U slučaju Haradinaj, sve optužbe su odbačene nakon intenzivnog razmatranja tužilaštva. Slučaj je uvijek bio slab, a Carla del Ponte ga je pokretala samo da bi obezbjedila prebacivanje visokih srpskih vojnih i političkih bjegunaca od pravde u Hag. Beograd je ispunio svoj dio dogovora“, rekao je bivši advokat Ramusha Haradinaja.
On naglašava da sada sa Specijalnim sudom Beograd ima za cilj da potkopa legitimitet Kosova, navodeći da mnogo toga zavisi od konačnog ishoda suđenja.
„U slučaju Thaçi, optužba je da su Glavni štab i kasnija Privremena vlada bili zločinački poduhvat koji su predvodili Hashim Thaçi i ostali saoptuženi, i da su vršili vojnu, a kasnije i civilnu komandu i kontrolu. Pretpostavljam da je bilo neophodno da odbrana pozove međunarodne stručne svjedoke koji mogu da dokažu da ništa od ovoga nije istina“, rekao je on.
Odbrambena strategija
Michael O’Reilly je godinama bio deo tima odbrane Ramusha Haradinaja u Haškom tribunalu. U to vrijeme, O’Reilly se, zajedno sa drugim advokatima poput Benna Emmersona i Rodneyja Dixona, suočavao sa dvije tvrdnje Tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Prva je bila da je Ramush Haradinaj imao punu komandu nad područjem Dukagjinija, a druga da je samo OVK odgovorna za ubistva ljudi povezanih sa slučajem Radonjičkog jezera.
„Strategija odbrane bila je da dokaže da nijedna od teorija tužilaštva u ovom slučaju nije tačna“, rekao je za O’Reilly.
Taktika koju su koristili O’Reilly i drugi međunarodno priznati advokati bila je da OVK nije imala efikasnu komandu. Slično onome što danas praktikuje odbrana Hashima Thaçija, Kadrija Veselija, Rexhepa Selimija i Jakupa Krasniqija, sa manje-više sličnim advokatskim imenima.
„Što se tiče prve teorije, bez ikakvog pozivanja svjedoka odbrane, odbrana je pokazala, kroz ispitivanje svjedoka tužilaštva, da je OVK bila dobrovoljačka organizacija bez efikasnih linija kontrole ili komandovanja, i da je Ramush Haradinaj bio, da upotrebim svoje riječi, 'komandant svih koji su željeli da poslušaju'. Pored toga, svjedoci tužilaštva su svjedočili da je lično ponašanje Ramusha Haradinaja uvijek bilo veoma disciplinovano i zaštitničko prema lokalnom stanovništvu. Ukratko, nije počinio zločine i nije naredio, tolerisao niti prikrivao činjenje zločina“, rekao je O’Reilly.
Što se tiče drugog ključnog aspekta navoda tužilaštva, poznati advokat dodaje da nikada nije bilo dokaza koji bi pokazali da je OVK imala potpunu kontrolu u svim oblastima i da bi mogla biti odgovorna za sve navodne zločine.
„Što se tiče druge teorije optužnice. Zone totalne kontrole. vojni dokazi Kfora i drugih izvora, ubedljivo su pokazali da tako nešto nikada nije postojalo. Štaviše, stručni dokazi su utvrdili da su mnogi ljudi čija su tijela pronađena u kanalu bili pod srpskom brigom, da su mnoga tijela sahranjena na drugim mjestima, a zatim ekshumirana prije nego što su premještena u područje Radonjićkog jezera“, rekao je on.
Uprkos činjenici da Thaçijev slučaj u Specijalnom sudu u Hagu obuhvata drugačiji period u poređenju sa Haradinajevim u Tribunalu, glavni argumenti oba tužilaštva vezani su za „Zajednički zločinački poduhvat“.
O’Reilly napominje da je u Haškom tribunalu utvrđeno da Glavni štab nije imao nikakva ovlašćenja nad Ramushem Haradinajem kao komandantom tog područja.
„Međutim, cjelokupna komanda i priroda OVK su stavljene pod lupu i postalo je jasno da Glavni štab nije imao nikakav uticaj niti autoritet nad Haradinajem. U stvari, bilo je jasno da je on, generalno, ignorisao Glavni štab. Ponovo, da upotrebim sopstvene riječi, Glavni štab (koji je nazvao Političkim odjeljenjem) je mogao biti 'presrećan'“, kaže advokat.
O’Reilly naglašava da je uvažavanje Haradinaja od strane vojnika bilo zasnovano na njegovom ličnom ugledu, a ne na formalnoj hijerarhiji.
„Dokazi su pokazali da je takva kontrola, kakvu je imao Haradinaj, proistekla iz poštovanja prema njegovim borbenim sposobnostima i liderskim kvalitetima, i da je njegova izjava da je on ‘borac, a ne komandant’ – bila istinita. Događaji u Glođanu 24. marta 1998. bili su ključni za sticanje tog poštovanja. Borci su dolazili i odlazili iz OVK: ponekad su morali da napuste jedinice da bi brinuli o porodicama ili imanjima. Koncept ‘dezertiranja’ nije imao smisla. Dokazi su pokazali da OVK tada nije ličila na konvencionalnu vojnu organizaciju“, navodi advokat Michael O’Reilly.
Izvor: Kosovo Online/Nacionale
O’Reilly ističe da je Srbija uključena i u slučaju Thaçija, ali u ovom slučaju, u okviru političke borbe za „potkopavanje nezavisnosti Kosova“.
„Suđenje Thaçiju je takođe rezultat političke 'diplomatije' Beograda, ali u ovom slučaju usmerene na legitimitet same Republike Kosovo, na osnovu potpuno opovrgnutih, apsurdnih i klevetničkih tvrdnji iz izvještaja Dicka Martyja – čije porijeklo takođe leži u Beogradu (na osnovu svjedočenja korumpiranog svjedoka koji je takođe korišćen u slučaju Haradinaja)“, rekao je O’Reilly.
On je dodao da je Kosovo bilo naivno što je pristalo na osnivanje Specijalnog suda.
„U slučaju Haradinaj, sve optužbe su odbačene nakon intenzivnog razmatranja tužilaštva. Slučaj je uvijek bio slab, a Carla del Ponte ga je pokretala samo da bi obezbjedila prebacivanje visokih srpskih vojnih i političkih bjegunaca od pravde u Hag. Beograd je ispunio svoj dio dogovora“, rekao je bivši advokat Ramusha Haradinaja.
On naglašava da sada sa Specijalnim sudom Beograd ima za cilj da potkopa legitimitet Kosova, navodeći da mnogo toga zavisi od konačnog ishoda suđenja.
„U slučaju Thaçi, optužba je da su Glavni štab i kasnija Privremena vlada bili zločinački poduhvat koji su predvodili Hashim Thaçi i ostali saoptuženi, i da su vršili vojnu, a kasnije i civilnu komandu i kontrolu. Pretpostavljam da je bilo neophodno da odbrana pozove međunarodne stručne svjedoke koji mogu da dokažu da ništa od ovoga nije istina“, rekao je on.
Odbrambena strategija
Michael O’Reilly je godinama bio deo tima odbrane Ramusha Haradinaja u Haškom tribunalu. U to vrijeme, O’Reilly se, zajedno sa drugim advokatima poput Benna Emmersona i Rodneyja Dixona, suočavao sa dvije tvrdnje Tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Prva je bila da je Ramush Haradinaj imao punu komandu nad područjem Dukagjinija, a druga da je samo OVK odgovorna za ubistva ljudi povezanih sa slučajem Radonjičkog jezera.
„Strategija odbrane bila je da dokaže da nijedna od teorija tužilaštva u ovom slučaju nije tačna“, rekao je za O’Reilly.
Taktika koju su koristili O’Reilly i drugi međunarodno priznati advokati bila je da OVK nije imala efikasnu komandu. Slično onome što danas praktikuje odbrana Hashima Thaçija, Kadrija Veselija, Rexhepa Selimija i Jakupa Krasniqija, sa manje-više sličnim advokatskim imenima.
„Što se tiče prve teorije, bez ikakvog pozivanja svjedoka odbrane, odbrana je pokazala, kroz ispitivanje svjedoka tužilaštva, da je OVK bila dobrovoljačka organizacija bez efikasnih linija kontrole ili komandovanja, i da je Ramush Haradinaj bio, da upotrebim svoje riječi, 'komandant svih koji su željeli da poslušaju'. Pored toga, svjedoci tužilaštva su svjedočili da je lično ponašanje Ramusha Haradinaja uvijek bilo veoma disciplinovano i zaštitničko prema lokalnom stanovništvu. Ukratko, nije počinio zločine i nije naredio, tolerisao niti prikrivao činjenje zločina“, rekao je O’Reilly.
Što se tiče drugog ključnog aspekta navoda tužilaštva, poznati advokat dodaje da nikada nije bilo dokaza koji bi pokazali da je OVK imala potpunu kontrolu u svim oblastima i da bi mogla biti odgovorna za sve navodne zločine.
„Što se tiče druge teorije optužnice. Zone totalne kontrole. vojni dokazi Kfora i drugih izvora, ubedljivo su pokazali da tako nešto nikada nije postojalo. Štaviše, stručni dokazi su utvrdili da su mnogi ljudi čija su tijela pronađena u kanalu bili pod srpskom brigom, da su mnoga tijela sahranjena na drugim mjestima, a zatim ekshumirana prije nego što su premještena u područje Radonjićkog jezera“, rekao je on.
Uprkos činjenici da Thaçijev slučaj u Specijalnom sudu u Hagu obuhvata drugačiji period u poređenju sa Haradinajevim u Tribunalu, glavni argumenti oba tužilaštva vezani su za „Zajednički zločinački poduhvat“.
O’Reilly napominje da je u Haškom tribunalu utvrđeno da Glavni štab nije imao nikakva ovlašćenja nad Ramushem Haradinajem kao komandantom tog područja.
„Međutim, cjelokupna komanda i priroda OVK su stavljene pod lupu i postalo je jasno da Glavni štab nije imao nikakav uticaj niti autoritet nad Haradinajem. U stvari, bilo je jasno da je on, generalno, ignorisao Glavni štab. Ponovo, da upotrebim sopstvene riječi, Glavni štab (koji je nazvao Političkim odjeljenjem) je mogao biti 'presrećan'“, kaže advokat.
O’Reilly naglašava da je uvažavanje Haradinaja od strane vojnika bilo zasnovano na njegovom ličnom ugledu, a ne na formalnoj hijerarhiji.
„Dokazi su pokazali da je takva kontrola, kakvu je imao Haradinaj, proistekla iz poštovanja prema njegovim borbenim sposobnostima i liderskim kvalitetima, i da je njegova izjava da je on ‘borac, a ne komandant’ – bila istinita. Događaji u Glođanu 24. marta 1998. bili su ključni za sticanje tog poštovanja. Borci su dolazili i odlazili iz OVK: ponekad su morali da napuste jedinice da bi brinuli o porodicama ili imanjima. Koncept ‘dezertiranja’ nije imao smisla. Dokazi su pokazali da OVK tada nije ličila na konvencionalnu vojnu organizaciju“, navodi advokat Michael O’Reilly.
Izvor: Kosovo Online/Nacionale
