Odlaganje sudskih postupaka 12 ubistava u osam mjeseci – pravda u svoje ruke?
Kosovo se suočava sa povećanim brojem ubistava. Samo u periodu od januara do avgusta ove godine zabilježeno je 12 ubistava. Još jedan težak slučaj dogodio se ove nedjelje u jednom selu kod Uroševca, gdje se sumnja da je mladić ubio rođaka zbog nesuglasica oko imovine.
Eksperti navode više faktora koji dovode do ovakvih tragičnih događaja. Bezbjednosni stručnjaci i sociolozi ističu da su glavni uzroci odlaganje sudskih postupaka, naoružavanje građana i loša socio-ekonomska situacija, što sve vodi ka tome da se pravda uzme u sosptvene ruke.
Bezbjednosni ekspert Drizan Shala objasnio je za Ekonomia Online da su ubistva rezultat sistematskog slabljenja institucija Kosova.
"Etiologija toga da se pravda uzme u sosptvene ruke je u kontinuiranoj, sistematskoj borbi protiv institucija Republike Kosovo, uz pokušaje da se devalvira institucionalni rad. Naravno, postoje manjkavosti u lancu bezbjednosti i pravosudnog sistema. Sudovi su preopterećeni administrativnim i krivičnim predmetima, što dovodi do akumulacije frustracija građana i samosuda“, rekao je Shala.
Advokat Emrush Kastrati rekao je da su kazne sudova za ubistva maksimalne prema zakonu.
"Ne tvrdim da počinioci preuzimaju inicijativu da sami dijele pravdu, ali zbog dugotrajnosti sudskih procedura i složenosti zakonskih odredbi, moguće je da pojedinci pribjegnu tome da pravdu uzmu u sopstvene ruke. Kazne su u okvirima zakonskog maksimuma“, naveo je Kastrati.
Sociolog Genc Xërxa naveo je za Ekonomia Online da su među faktorima i oružje i loša socio-ekonomska situacija.
"Jedan od razloga je ugrožena javna bezbjednost i veliki broj nelegalnog oružja u rukama građana – prema nekim statistikama oko 400.000 oružja je u posjedu građana Kosova. Uz to dolazi kriminal, porodično nasilje, nepoštovanje sudskih odluka, što ljude često navodi da pribjegnu samosudu. Kada se doda i loše mentalno zdravlje i socio-ekonomski problemi, situacija postaje poput ‘bombe’“, objasnio je Xërxa.
On je dodao da obrazovanje i emancipacija društva mogu da smanje broj ubistava.
"Većina konflikata se kod nas jrešava nasiljem. Obrazovanija društva i omladina razmišljaju o mirnom životu bez kriminala, što doprinosi smanjenju nasilja. Mnogi mladi napuštaju školu, imaju porodične probleme i eksperimentišu s oružjem, što često vodi do tragedija“, rekao je Xërxa.
Policija Kosova je navela da je prošle godine registrovano 17 ubistava, dok je u 2023. bilo 29, u 2022. – 21, u 2021. – 27, u 2020. – 28, u 2019. – 22, a 2018. godine 34 ubistava.
Bezbjednosni ekspert Drizan Shala objasnio je za Ekonomia Online da su ubistva rezultat sistematskog slabljenja institucija Kosova.
"Etiologija toga da se pravda uzme u sosptvene ruke je u kontinuiranoj, sistematskoj borbi protiv institucija Republike Kosovo, uz pokušaje da se devalvira institucionalni rad. Naravno, postoje manjkavosti u lancu bezbjednosti i pravosudnog sistema. Sudovi su preopterećeni administrativnim i krivičnim predmetima, što dovodi do akumulacije frustracija građana i samosuda“, rekao je Shala.
Advokat Emrush Kastrati rekao je da su kazne sudova za ubistva maksimalne prema zakonu.
"Ne tvrdim da počinioci preuzimaju inicijativu da sami dijele pravdu, ali zbog dugotrajnosti sudskih procedura i složenosti zakonskih odredbi, moguće je da pojedinci pribjegnu tome da pravdu uzmu u sopstvene ruke. Kazne su u okvirima zakonskog maksimuma“, naveo je Kastrati.
Sociolog Genc Xërxa naveo je za Ekonomia Online da su među faktorima i oružje i loša socio-ekonomska situacija.
"Jedan od razloga je ugrožena javna bezbjednost i veliki broj nelegalnog oružja u rukama građana – prema nekim statistikama oko 400.000 oružja je u posjedu građana Kosova. Uz to dolazi kriminal, porodično nasilje, nepoštovanje sudskih odluka, što ljude često navodi da pribjegnu samosudu. Kada se doda i loše mentalno zdravlje i socio-ekonomski problemi, situacija postaje poput ‘bombe’“, objasnio je Xërxa.
On je dodao da obrazovanje i emancipacija društva mogu da smanje broj ubistava.
"Većina konflikata se kod nas jrešava nasiljem. Obrazovanija društva i omladina razmišljaju o mirnom životu bez kriminala, što doprinosi smanjenju nasilja. Mnogi mladi napuštaju školu, imaju porodične probleme i eksperimentišu s oružjem, što često vodi do tragedija“, rekao je Xërxa.
Policija Kosova je navela da je prošle godine registrovano 17 ubistava, dok je u 2023. bilo 29, u 2022. – 21, u 2021. – 27, u 2020. – 28, u 2019. – 22, a 2018. godine 34 ubistava.
