Ranjiva drmokratija Westerlund: Na Kosovu trenutno 17 institucija ne funkcioniše, to je opasan put
Ambasador Švedske u Prištini Jonas Westerlund izjavio je da se Kosovo nalazi u osjetljivoj situaciji koju mogu iskoristiti zemlje koje ne priznaju njegovu nezavisnost. On je rekao i da nije vidio dovoljno dijaloga između političkih partija da bi se postigao dogovor, te ukazao da trenutno oko 17 institucija ne funkcioniše kako treba, što je veoma opasan put za Kosovo.
Westerlund je, u intervjuu za portal Ekonomia Online, podsjetio na iskustvo Švedske iz 2018. godine, kada je formiranje vlade trajalo nekoliko mjeseci, ali je dijalogom i kompromisom postignut dogovor.
Navodi da, ipak, nije vidio dovoljno dijaloga između političkih partija da bi se postigao dogovor i ukazuje da kompromis nije nešto negativno.
"Kao što sam ranije rekao, postoje mnoge zapadne demokratije gdje formiranje vlade traje i predstavlja izazov. Ali problem Kosova je što se nalazi u vrlo osjetljivoj poziciji. To je najmlađa demokratija u Evropi i nije članica evroatlantskih struktura, zbog čega je ranjivija. Ova situacija utiče na nekoliko polja. Prvo, ugrožava se veza između birača i političkih lidera ako oni ne uspeju da ispune svoja obećanja. Drugo, funkcionisanje demokratske države je ugroženo – trenutno oko 17 institucija ne funkcioniše kako treba, što je veoma opasan put za Kosovo“, istakao je ambasador.
Westerlund je ukazao da je Kosovo "najmlađa demokratija u Evropi i da je mnogo postiglo od rata, ali da proces još nije završen“.
"Nije priznato od svih država članica međunarodne zajednice, niti od mnogih međunarodnih organizacija. Dakle, to je uspješna priča, ali još nismo u stabilnoj poziciji. Zato je Kosovo sada u osjetljivoj situaciji i to mogu iskoristiti oni koji ne podržavaju njegovu nezavisnost. To moramo imati na umu“, zaključio je Westerlund.
Navodi da, ipak, nije vidio dovoljno dijaloga između političkih partija da bi se postigao dogovor i ukazuje da kompromis nije nešto negativno.
"Kao što sam ranije rekao, postoje mnoge zapadne demokratije gdje formiranje vlade traje i predstavlja izazov. Ali problem Kosova je što se nalazi u vrlo osjetljivoj poziciji. To je najmlađa demokratija u Evropi i nije članica evroatlantskih struktura, zbog čega je ranjivija. Ova situacija utiče na nekoliko polja. Prvo, ugrožava se veza između birača i političkih lidera ako oni ne uspeju da ispune svoja obećanja. Drugo, funkcionisanje demokratske države je ugroženo – trenutno oko 17 institucija ne funkcioniše kako treba, što je veoma opasan put za Kosovo“, istakao je ambasador.
Westerlund je ukazao da je Kosovo "najmlađa demokratija u Evropi i da je mnogo postiglo od rata, ali da proces još nije završen“.
"Nije priznato od svih država članica međunarodne zajednice, niti od mnogih međunarodnih organizacija. Dakle, to je uspješna priča, ali još nismo u stabilnoj poziciji. Zato je Kosovo sada u osjetljivoj situaciji i to mogu iskoristiti oni koji ne podržavaju njegovu nezavisnost. To moramo imati na umu“, zaključio je Westerlund.
