Svoj dio posla... Guerot i Rohde: Put Kosova ka EU i Natou kroz uspostavljanje ZSO
Ambasador Francuske na Kosovu Olivier Guerot poručio je da će put Kosova ka Natou i Evropskoj uniji morati da ide kroz uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, a njemački ambasador na Kosovu Jorn Rojde ukazao je da je ZSO obaveza za Kosovo od 2013. godine i naglasio da svi premijeri od tada nisu učinili dovoljno da to pitanje riješe. Pozvali su Kosovo da ne preduzima jednostrane korake. Ambasadori u intervjuu za RTK nisu komentarisali poslednju izjavu predsjednika SAD Donalda Trumpa u vezi sa Srbijom i Kosovom.
Guerot je podsjetio da je ZSO dio sporazuma od 2013. godine, što je ponovljeno i u Ohridskom sporazumu. Prema njegovim riječima, uspostavljanje ZSO bio bi konkretan znak volje Kosova da ispuni svoje međunarodne obaveze.
„Kada kažem da nećemo ponovo izmišljati točak… Postoji ono što se naziva 'slon u sobi', a to je ZSO, koje se ostavlja po strani. Put ka Natou ili ka EU ići će kroz uspostavljanje ovog Udruženja. Bilo bi pogrešno tvrditi da se ova činjenica može ostaviti po strani. Udruženje je dio sporazuma od 2013. godine, a zatim je ponovljeno u Ohridskom sporazumu. Trebalo bi da se uspostavi, da, i to će biti veoma konkretan znak volje Kosova da ispuni svoje obaveze“, rekao je Guerot.
Podsjetio je da je EU izradila statut koji je u skladu sa Ustavom, i da je Ustavni sud institucija koja može da kaže da li je to u skladu sa Ustavom ili ne.
„Naš je prijedlog bio da se testira ovaj statut“, naglasio je Guerot.
I njemački ambasador Jorn Rohde smatra da je ZSO obaveza za Kosovo od 2013. godine i naglasio da svi premijeri od tada nisu učinili dovoljno da riješe ovo pitanje.
„Vidjeli smo nekoliko pokušaja da se predlozi iznesu na sto. Sada imamo evropski prijedlog koji podržava 27 zemalja članica. Jedini izazov za nas je da krenemo napred. Samo ga pošaljite Ustavnom sudu i ako je u suprotnosti sa Ustavom, to nema nikakve veze sa Srbijom, time će se baviti Ustavni sud Kosova. Ali, neaktivnost po tom pitanju ima posljedice koje nisu nimalo pozitivne“, naglasio je Rohde.
Ambasadori nisu željeli da komentarišu poslenju izjavu predsjednika SAD Donalda Trumpa, koji je rekao da je tokom svog mandata sprečio sukob između Kosova i Srbije.
„Video sam Trumpovu izjavu, nisam u poziciji da je komentarišem“, rekao je Guerot.
To nije učinio ni Rohde, rekavši da „ne može da komentariše tvitove“.
„Ovo je mnogo puta rekla nova američka administracija – Evropljani moraju sami da riješe svoje probleme – vjerujem da se to odnosi i na pitanja kao što je pitanje između Kosova i Srbije“, dodao je ambasador Njemačke.
Oni su negirali da je pritisak u ovom procesu samo na Kosovu.
Na pitanje zašto Kosovo treba da preduzme ovaj korak kada se Srbija, kako je naglašeno, bori protiv Kosova u mnogim oblastima, Guerot je naglasio da Francuska stalno traži od Srbije da se počinioci napada u Banjskoj procesuiraju.
Rohde je takođe naglasio da se na svakom bilateralnom sastanku između Njemačke i Srbije pokreće pitanje odgovornosti za napad u Banjskoj i za incident u kanalu „Ibar-Lepenac“.
U vezi sa nepotpunim ukidanjem mjera EU, Rode je rekao da je većina članica bila za trenutno ukidanje, ali da su neke nekoordinisane akcije na sjeveru navele pojedine zemlje da zatraže malo više odlaganja.
Takođe je pozvao Kosovo da ne preduzima jednostrane korake.
Francuski ambasador je ukazao da je slanje nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu uslov za članstvo Kosova u Savjetu Evrope, navodeći da bi to bio argument koji bi ubedio zemlje koje se tom koraku protive.
„Jedan od argumenata nije osnivanje, već slanje statuta Ustavnom sudu, kao gest dobre vjere, i naravno da smo spremni da na svoj način podržimo prijavu Kosova za Savjet Evrope“, naglasio je Guerot.
Rohde je rekao da žele da glasanje u Savjetu Evrope bude uspješno.
„Očekujemo da Kosovo uradi svoj dio posla“, naglasio je Rohde.
Na pitanje da li Kosovo treba da bude zabrinuto i da li postoje naznake potencijalnih tenzija u regionu, francuski diplomata je rekao da je situacija, posebno na sjeveru Kosova, trenutno mirna, ali krhka, što navodi Kfor.
„Svi znamo kakva je politička pozadina, to je sada dugoročno pitanje. Svjedoci smo posljednjih godina, posebno 2023. godine, veoma ozbiljnih situacija, sa smrću policajca Afrima Bunjakua, a prošle godine i bombaškog napada na kanal ’Ibar-Lepenac’. Nije da je situacija bila potpuno mirna. Poruka, za sve lidere cijelog regiona – način za riješavanje preostalih pitanja, a ima ih mnogo, jeste samo kroz dijalog. Srećom, Kosovo nije na tom nivou tenzija. Isto važi i za Kosovo i Srbiju, uz dijalog i pregovore, to je osnovna poruka“, rekao je Guerot.
Rohde je rekao da je put ka normalizaciji veoma jasan.
„Već smo razgovarali o tri rata, vojnim sukobima, Iran-Izrael, Ukrajina-Rusija, a zatim i o Pojasu Gaze. Situacija između Kosova i Srbije je veoma daleko od ovog nivoa, obe zemlje žele da uđu u istu organizaciju, a to je EU. Put ka normalizaciji je sasvim jasan i kada govorimo o ova tri velika sukoba, jasno mi je da nam je iz ovog regiona potrebno jednostavno dobre vesti, da ne bi trebalo da bude političkih, ekonomskih ili drugih blokada“, dodao je Rohde.
Ambasadori su saglasni da je potreban prekid vatre na Bliskom istoku. Spomenuli su i Rusiju, a Guerot smatra da će Rusija pokušati da iskoristi svaku situaciju za svoje svrhe, uključujući i regionalnu situaciju na Balkanu.
„Ono što nam je apsolutno potrebno od svih zemalja ovdje u regionu jeste da izbjegavaju eskalaciju tenzija i stvaranje tenzija tamo gdje ih nema. Kosovo je naglasilo da želi da doprinose bezbjednosti, a jedan od načina za to je da se pokaže uzdržanost u akcijama koje bi se mogle shvatiti kao podsticanje tenzija“, ponovio je Guerot.
Rohde je rekao da je Rusija „sve, samo ne iskrena“.
„Rat dezinformacijama, podržavanje snaga koje odbacuju ili ne žele demokratiju, traženje sukoba između Srbije i Kosova, znate na čijoj su strani. Oni su sila koja odvlači pažnju“, rekao je Rohde.
Izvor: Kosovo online/RTK
„Kada kažem da nećemo ponovo izmišljati točak… Postoji ono što se naziva 'slon u sobi', a to je ZSO, koje se ostavlja po strani. Put ka Natou ili ka EU ići će kroz uspostavljanje ovog Udruženja. Bilo bi pogrešno tvrditi da se ova činjenica može ostaviti po strani. Udruženje je dio sporazuma od 2013. godine, a zatim je ponovljeno u Ohridskom sporazumu. Trebalo bi da se uspostavi, da, i to će biti veoma konkretan znak volje Kosova da ispuni svoje obaveze“, rekao je Guerot.
Podsjetio je da je EU izradila statut koji je u skladu sa Ustavom, i da je Ustavni sud institucija koja može da kaže da li je to u skladu sa Ustavom ili ne.
„Naš je prijedlog bio da se testira ovaj statut“, naglasio je Guerot.
I njemački ambasador Jorn Rohde smatra da je ZSO obaveza za Kosovo od 2013. godine i naglasio da svi premijeri od tada nisu učinili dovoljno da riješe ovo pitanje.
„Vidjeli smo nekoliko pokušaja da se predlozi iznesu na sto. Sada imamo evropski prijedlog koji podržava 27 zemalja članica. Jedini izazov za nas je da krenemo napred. Samo ga pošaljite Ustavnom sudu i ako je u suprotnosti sa Ustavom, to nema nikakve veze sa Srbijom, time će se baviti Ustavni sud Kosova. Ali, neaktivnost po tom pitanju ima posljedice koje nisu nimalo pozitivne“, naglasio je Rohde.
Ambasadori nisu željeli da komentarišu poslenju izjavu predsjednika SAD Donalda Trumpa, koji je rekao da je tokom svog mandata sprečio sukob između Kosova i Srbije.
„Video sam Trumpovu izjavu, nisam u poziciji da je komentarišem“, rekao je Guerot.
To nije učinio ni Rohde, rekavši da „ne može da komentariše tvitove“.
„Ovo je mnogo puta rekla nova američka administracija – Evropljani moraju sami da riješe svoje probleme – vjerujem da se to odnosi i na pitanja kao što je pitanje između Kosova i Srbije“, dodao je ambasador Njemačke.
Oni su negirali da je pritisak u ovom procesu samo na Kosovu.
Na pitanje zašto Kosovo treba da preduzme ovaj korak kada se Srbija, kako je naglašeno, bori protiv Kosova u mnogim oblastima, Guerot je naglasio da Francuska stalno traži od Srbije da se počinioci napada u Banjskoj procesuiraju.
Rohde je takođe naglasio da se na svakom bilateralnom sastanku između Njemačke i Srbije pokreće pitanje odgovornosti za napad u Banjskoj i za incident u kanalu „Ibar-Lepenac“.
U vezi sa nepotpunim ukidanjem mjera EU, Rode je rekao da je većina članica bila za trenutno ukidanje, ali da su neke nekoordinisane akcije na sjeveru navele pojedine zemlje da zatraže malo više odlaganja.
Takođe je pozvao Kosovo da ne preduzima jednostrane korake.
Francuski ambasador je ukazao da je slanje nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu uslov za članstvo Kosova u Savjetu Evrope, navodeći da bi to bio argument koji bi ubedio zemlje koje se tom koraku protive.
„Jedan od argumenata nije osnivanje, već slanje statuta Ustavnom sudu, kao gest dobre vjere, i naravno da smo spremni da na svoj način podržimo prijavu Kosova za Savjet Evrope“, naglasio je Guerot.
Rohde je rekao da žele da glasanje u Savjetu Evrope bude uspješno.
„Očekujemo da Kosovo uradi svoj dio posla“, naglasio je Rohde.
Na pitanje da li Kosovo treba da bude zabrinuto i da li postoje naznake potencijalnih tenzija u regionu, francuski diplomata je rekao da je situacija, posebno na sjeveru Kosova, trenutno mirna, ali krhka, što navodi Kfor.
„Svi znamo kakva je politička pozadina, to je sada dugoročno pitanje. Svjedoci smo posljednjih godina, posebno 2023. godine, veoma ozbiljnih situacija, sa smrću policajca Afrima Bunjakua, a prošle godine i bombaškog napada na kanal ’Ibar-Lepenac’. Nije da je situacija bila potpuno mirna. Poruka, za sve lidere cijelog regiona – način za riješavanje preostalih pitanja, a ima ih mnogo, jeste samo kroz dijalog. Srećom, Kosovo nije na tom nivou tenzija. Isto važi i za Kosovo i Srbiju, uz dijalog i pregovore, to je osnovna poruka“, rekao je Guerot.
Rohde je rekao da je put ka normalizaciji veoma jasan.
„Već smo razgovarali o tri rata, vojnim sukobima, Iran-Izrael, Ukrajina-Rusija, a zatim i o Pojasu Gaze. Situacija između Kosova i Srbije je veoma daleko od ovog nivoa, obe zemlje žele da uđu u istu organizaciju, a to je EU. Put ka normalizaciji je sasvim jasan i kada govorimo o ova tri velika sukoba, jasno mi je da nam je iz ovog regiona potrebno jednostavno dobre vesti, da ne bi trebalo da bude političkih, ekonomskih ili drugih blokada“, dodao je Rohde.
Ambasadori su saglasni da je potreban prekid vatre na Bliskom istoku. Spomenuli su i Rusiju, a Guerot smatra da će Rusija pokušati da iskoristi svaku situaciju za svoje svrhe, uključujući i regionalnu situaciju na Balkanu.
„Ono što nam je apsolutno potrebno od svih zemalja ovdje u regionu jeste da izbjegavaju eskalaciju tenzija i stvaranje tenzija tamo gdje ih nema. Kosovo je naglasilo da želi da doprinose bezbjednosti, a jedan od načina za to je da se pokaže uzdržanost u akcijama koje bi se mogle shvatiti kao podsticanje tenzija“, ponovio je Guerot.
Rohde je rekao da je Rusija „sve, samo ne iskrena“.
„Rat dezinformacijama, podržavanje snaga koje odbacuju ili ne žele demokratiju, traženje sukoba između Srbije i Kosova, znate na čijoj su strani. Oni su sila koja odvlači pažnju“, rekao je Rohde.
Izvor: Kosovo online/RTK
