Proevropska zemlja Kurti: Došlo je vrijeme da Španija prizna nezavisnost Kosova
Premijer Albin Kurti istakao je da je došlo vrijeme da Španija prizna nezavisnost Kosova, i naveo da bi to bio korak napred ka stabilnosti na Balkanu.
Kurti je u intervjuu španskom listu "El Mundo” rekao da je paradoksalno da Španija ne priznaje Kosovo iako je činjenica da se protivi ruskom uticaju.
"Paradoksalno je da Španija, konsolidovana demokratija, ne priznaje Kosovo, proevropsku zemlju koja se protivi ruskom uticaju, zadržavajući poziciju blisku Srbiji. Mislim da je došlo vrijeme da Španija prizna nezavisnost Kosova”, rekao je Kurti.
Ukazao da nije imao nikakav kontakt sa španskom vladom, osim na sastancima na raznim međunarodnim konferencijama, ali ne i da je bilo dijaloga između dvije vlade.
"Iako smo imali interakcije na raznim međunarodnim konferencijama, ti sastanci su bili više na ličnom nivou, uglavnom između parlamentaraca, ali ne i između predstavnika vlasti. Uprkos ovim susretima na međunarodnim forumima, nije uspostavljen direktan ili zvanični dijalog između dvije vlade. Nije postojao formalni način da se riješi ovo pitanje i unaprede mogući diplomatski odnosi”, rekao je Kurti.
Naveo je da ako Španija prizna Kosovo, to bi bio korak ka stabilnosti na Balkanu.
"Želim da istaknem da druge zemlje, unutar i van Evropske unije, imaju još jače veze sa Srbijom od Španije, a ipak su priznale Kosovo. Ovaj presedan pokazuje da priznanje Kosova nije nužno uslovljeno ekonomskim vezama sa Srbijom, već suverenom odlukom zasnovanom na principima pravde i međunarodne stabilnosti. Ako Španija prizna Kosovo, to bi bio implicitni korak ka stabilnosti na Balkanu. Proširenje Evropske unije je na pregovaračkom stolu u Briselu i ovo bi bio savršen odgovor za one koji žele da oslabe integritet i jedinstvo Evrope”, rekao je Kurti.
Istakao je da pitanje Kosova nema nikakve veze sa unutrašnjom političkom situacijom u Španiji.
"Postoje i druge zemlje koje se, poput Španije, suočavaju sa secesionističkim problemima, a ipak su priznale Kosovo. Istorijski gledano, Španija je bila obilježena teritorijama koje su zahtjevale veću autonomiju ili čak nezavisnost. Pitanje Kosova nema nikakve veze sa unutrašnjom političkom situacijom u Španiji”, naveo je.
Dodao je da Kosovo jasno želi punu integraciju u Evropsku uniju i da put do toga ne treba da bude uslovljen pomirenjem sa Srbijom.
"Naša želja za evropskim integracijama je neupitna i ne treba da budemo taoci stava Srbije. Želimo normalne i glatke odnose sa Srbijom, očigledno. Iako nismo priznati od svih zemalja, potpuno smo integrisani u Berlinski proces, kao i u plan proširenja koji vodi predsednica Evropske komisije Ursula von der Layen. S tim u vezi, sigurni smo da će nova Evropska komisija posvetiti više vremena proširenju nego Komisija koja je završila svoj mandat. Oni shvataju da sa Balkanom Evropska unija postaje Evropa”, dodao je.
Naveo je da bi pristupanje Evropskoj uniji značajno doprinjelo unapređenju susjedskih odnosa, normalizaciji veza i negovanju demokratije u Srbiji.
"Ovaj proces bi ojačao demokratske institucije u zemlji. Vjerujem da bi unutrašnja pravila u zemljama EU dovela do veće demokratizacije vlada u obe zemlje. Problem je što evropske integracije koči Rusija, koja želi da Srbiju drži što dalje od Natoa i Evropske unije. Stoga je integracija Balkana u Evropsku uniju bolji odgovor i otpor uticaju Rusije, jer Kremlj pokušava da razdvoji evropske zemlje i naš zajednički interes je da budemo ujedinjeni”, navodi Kurti.
Na pitanje da li misli da će predsjednik Srbije Aleksandar Vučić priznati Kosovo ili je to nemoguće, Kurti kaže da su njegovi interesi i naklonosti više povezani sa Moskvom nego sa Briselom.
"Paradoksalno je da Španija, konsolidovana demokratija, ne priznaje Kosovo, proevropsku zemlju koja se protivi ruskom uticaju, zadržavajući poziciju blisku Srbiji. Mislim da je došlo vrijeme da Španija prizna nezavisnost Kosova”, rekao je Kurti.
Ukazao da nije imao nikakav kontakt sa španskom vladom, osim na sastancima na raznim međunarodnim konferencijama, ali ne i da je bilo dijaloga između dvije vlade.
"Iako smo imali interakcije na raznim međunarodnim konferencijama, ti sastanci su bili više na ličnom nivou, uglavnom između parlamentaraca, ali ne i između predstavnika vlasti. Uprkos ovim susretima na međunarodnim forumima, nije uspostavljen direktan ili zvanični dijalog između dvije vlade. Nije postojao formalni način da se riješi ovo pitanje i unaprede mogući diplomatski odnosi”, rekao je Kurti.
Naveo je da ako Španija prizna Kosovo, to bi bio korak ka stabilnosti na Balkanu.
"Želim da istaknem da druge zemlje, unutar i van Evropske unije, imaju još jače veze sa Srbijom od Španije, a ipak su priznale Kosovo. Ovaj presedan pokazuje da priznanje Kosova nije nužno uslovljeno ekonomskim vezama sa Srbijom, već suverenom odlukom zasnovanom na principima pravde i međunarodne stabilnosti. Ako Španija prizna Kosovo, to bi bio implicitni korak ka stabilnosti na Balkanu. Proširenje Evropske unije je na pregovaračkom stolu u Briselu i ovo bi bio savršen odgovor za one koji žele da oslabe integritet i jedinstvo Evrope”, rekao je Kurti.
Istakao je da pitanje Kosova nema nikakve veze sa unutrašnjom političkom situacijom u Španiji.
"Postoje i druge zemlje koje se, poput Španije, suočavaju sa secesionističkim problemima, a ipak su priznale Kosovo. Istorijski gledano, Španija je bila obilježena teritorijama koje su zahtjevale veću autonomiju ili čak nezavisnost. Pitanje Kosova nema nikakve veze sa unutrašnjom političkom situacijom u Španiji”, naveo je.
Dodao je da Kosovo jasno želi punu integraciju u Evropsku uniju i da put do toga ne treba da bude uslovljen pomirenjem sa Srbijom.
"Naša želja za evropskim integracijama je neupitna i ne treba da budemo taoci stava Srbije. Želimo normalne i glatke odnose sa Srbijom, očigledno. Iako nismo priznati od svih zemalja, potpuno smo integrisani u Berlinski proces, kao i u plan proširenja koji vodi predsednica Evropske komisije Ursula von der Layen. S tim u vezi, sigurni smo da će nova Evropska komisija posvetiti više vremena proširenju nego Komisija koja je završila svoj mandat. Oni shvataju da sa Balkanom Evropska unija postaje Evropa”, dodao je.
Naveo je da bi pristupanje Evropskoj uniji značajno doprinjelo unapređenju susjedskih odnosa, normalizaciji veza i negovanju demokratije u Srbiji.
"Ovaj proces bi ojačao demokratske institucije u zemlji. Vjerujem da bi unutrašnja pravila u zemljama EU dovela do veće demokratizacije vlada u obe zemlje. Problem je što evropske integracije koči Rusija, koja želi da Srbiju drži što dalje od Natoa i Evropske unije. Stoga je integracija Balkana u Evropsku uniju bolji odgovor i otpor uticaju Rusije, jer Kremlj pokušava da razdvoji evropske zemlje i naš zajednički interes je da budemo ujedinjeni”, navodi Kurti.
Na pitanje da li misli da će predsjednik Srbije Aleksandar Vučić priznati Kosovo ili je to nemoguće, Kurti kaže da su njegovi interesi i naklonosti više povezani sa Moskvom nego sa Briselom.
