"Mrtvo slovo na papiru" Privreda Kosova: Mnogo obećanja, mali napredak
Predstavljajući program svoje vlade u maju 2021. godine, premijer Albin Kurti rekao je, između ostalog, da veliki potencijal proizvodnje hrane na Kosovu treba iskoristiti ne samo za domaće potrebe, već i za izvoz, prenosi Radio Slobodna Evropa.
On je rekao da će se baviti nabavkom proizvodnih i prerađivačkih mašina za izvoz, kao i pomoći privrednicima u pronalaženju izvoznih tržišta, piše Radio Slobodna Evropa.
Kao dio njihove podrške, rekao je da će Kosovo osnovati i sopstvenu razvojnu banku.
„To će biti mehanizam za podršku privatnom sektoru i promociju investicija. To će biti komponenta kreditiranja koja će se finansirati javnim novcem i prodajom dužničkih hartija od vrokednosti, ulaganjem u određene grane industrije, koje otvaraju radna mkesta i poboljšavaju trgovinski bilans”, rekao je Kurti 2021. godine.
Četiri godine kasnije ta banka nije osnovana i trgovinski bilans nije promkenjen.
Podaci Agencije za statistiku Kosova i Carine Kosova pokazuju da je 2021. godine vrijednost izvoza na Kosovo iznosila 775,7 miliona eura, dok je uvoz bio 4,6 milijardi eura.
U 2024. izvoz je porastao na 990,2 miliona eura, ali i uvoz na 6,3 milijarde eura.
Kurti takođe daje slična obećanja u kampanji za izbore 9. februara - na kojima se kandidovao za drugi mandat.
„Pružićemo podršku do milijardu eura za srednje i velike investicije u proizvodna preduzeća širom Kosova. Povećaćemo proizvodnju, povećaćemo investicije, omogućićemo reinvestiranje i povećaćemo izvoz”, rekao je Kurti na mitingu u Đakovici.
Takva obećanja svojim pristalicama daju i kandidati opozicije.
Bedri Hamza iz Demokratske partije Kosova rekao je da će izdvojiti preko šest milijardi eura za kapitalne i razvojne projekte.
„Ne vređamo privatne firme. Podržaćemo privatna preduzeća. U mojoj vladi više neće biti plaćanja PDV-a na granici, već unutar Kosova, nakon prodaje proizvoda, a ne prije”, rekao je Hamza pristalicama u Skenderaju.
Za Lumira Abdixhikua iz Demokratskog saveza Kosova, preduzeća otvaraju nova radna mjesta, izvoze i smanjuju visok trgovinski deficit. Po njemu je „paradoks vremena” da se i danas suočavaju sa nedostatkom struje.
„Poslije 9. februara, Vlada Kosova, desničarska vlada, vidi biznis kao partnere. Radićemo sa njima i sa njima ćemo graditi Kosovo”, rekao je Abdixhiku tokom posjete jednoj kompaniji za metalnu konstrukciju.
Ovakav stav o preduzećima, na nekoliko skupova sa pristalicama, dijeli i Ramush Haradinaj iz Alijanse za budućnost Kosova.
„Preduzeća predstavljaju dodatnu vrijednost, stvaraju budžete, stvaraju investicije. Moramo osnažiti naše preduzetnike, ne samo velike i ne samo nekoliko, već svaki preduzetnik na Kosovu mora biti naš partner”, rekao je Haradinaj svojim pristalicama u Orahovcu.
Svaka od ovih partija, u različitim vremenima bila je ili na čelu Vlade Kosova, ili koalicioni partner. Tu i tamo je bilo subvencija za preduzeća.
Kurti je na konferenciji sa privrednicima krajem prošle godine rekao da je za tri godine podjelio 1,3 milijarde eura preduzećima u vidu grantova i drugih programa, kako bi ojačali njihovu konkurentnost na domaćim i međunarodnim tržištima.
Ali trgovinski bilans se nikada nije poboljšao. Kosovo u prosjeku godišnje uvozi robe u vrijednosti od pet milijardi eura, od luka, paradajza i jabuka do građevinskog materijala, dok izvozi manje od milijardu eura, uglavnom proizvoda od metala i plastike.
Kosovski proizvođači se stalno žale na visok porez na dodatu vrijednost, neformalnu ekonomiju, visoke kamate na kredite, nedostatak infrastrukture, nestabilno snabdjevanje električnom energijom i još mnogo toga.
Predsjednik Privredne komore Kosova Lulzim Rafuna kaže da koja god strana da formira vladu ima priliku da ispuni svoja obećanja preduzećima, ako želi da se prema njima odnosi ozbiljno.
Prema njegovim riječima, Kosovo nema luksuz da ima javni dug od 17 odsto bruto domaćeg proizvoda, kada po zakonu može da ide i do 40 odsto, i da ga iskoristi u korist razvoja.
„Prva odluka vlade treba da bude da definiše konkurentske sektore Kosova i da se fokusira na njih, podrži ih, subvencioniše ih, preduzmje mjere, bilo administrativne, u smislu fiskalne politike ili poreskih stopa kako bi preduzeća mogla da proizvode koliko god je to moguće, izvozimo što je više moguće i smanjimo uvoz”, kaže Rafuna.
Konkretno, on navodi još tri koraka, reforma poreza na dodatu vrijednost, oslobađanje više sirovina i ekonomska diplomatija. Povećanje proizvodnje, a samim tim i izvoza, tada je zagarantovano.
„Stvarajući uslove za poslovanje, ne samo da razvijate posao koji imate na Kosovu, već motivišete i dolazak stranih investitora. Moramo imati na umu da se Kosovo ne može razvijati samo i zatvarajući se. Hitno je da se Kosovo pridruži svakoj inicijativi koja promoviše otvoreno tržište za uvoz i izvoz proizvoda”, kaže on.
Ekonomski stručnjak i bivši direktor Američke privredne komore na Kosovu Leke Musa kaže da Kosovo nije u stanju da razvije svaku industriju, ali da postoje neke, poput informacione tehnologije, industrije drveta ili voća, koje bi mogle eksplodirati na inostranim tržištima.
„Pomozite im stvaranjem preduslova i stimulativnim politikama, ali prije svega, uklonite barijere koje ih svakodnevno ometaju. Zatim, postoje mogućnosti da im se pomogne da poboljšaju kvalitet i dostignu standarde koji se traže na evropskim tržištima”, kaže Musa.
Podaci Agencije za statistiku Kosova za 2023. pokazuju da je Kosovo imalo 68.390 aktivnih preduzeća, u poređenju sa 81.692 u 2022. godini.
Pozitivan trgovinski bilans, prema mišljenju stručnjaka, jača privredu i obezbjeđuje finansijsku stabilnost.
Prema prognozi Svjetske banke iz oktobra prošle godine, privredni rast na Kosovu ove godine biće 3,9 odsto, u odnosu na 3,8 odsto prošle godine.
Sa relativno mladom populacijom, zemljom pogodnom za uzgoj raznih usjeva, vodom i mineralnim resursima, Kosovo od 1,6 miliona ima nadu, ali ova nada će se oblikovati tek kada vlade zamjene obećanja akcijama - po mogućnosti prije ciklusa sljedećih izbora.
Izvor: RSE
Kao dio njihove podrške, rekao je da će Kosovo osnovati i sopstvenu razvojnu banku.
„To će biti mehanizam za podršku privatnom sektoru i promociju investicija. To će biti komponenta kreditiranja koja će se finansirati javnim novcem i prodajom dužničkih hartija od vrokednosti, ulaganjem u određene grane industrije, koje otvaraju radna mkesta i poboljšavaju trgovinski bilans”, rekao je Kurti 2021. godine.
Četiri godine kasnije ta banka nije osnovana i trgovinski bilans nije promkenjen.
Podaci Agencije za statistiku Kosova i Carine Kosova pokazuju da je 2021. godine vrijednost izvoza na Kosovo iznosila 775,7 miliona eura, dok je uvoz bio 4,6 milijardi eura.
U 2024. izvoz je porastao na 990,2 miliona eura, ali i uvoz na 6,3 milijarde eura.
Kurti takođe daje slična obećanja u kampanji za izbore 9. februara - na kojima se kandidovao za drugi mandat.
„Pružićemo podršku do milijardu eura za srednje i velike investicije u proizvodna preduzeća širom Kosova. Povećaćemo proizvodnju, povećaćemo investicije, omogućićemo reinvestiranje i povećaćemo izvoz”, rekao je Kurti na mitingu u Đakovici.
Takva obećanja svojim pristalicama daju i kandidati opozicije.
Bedri Hamza iz Demokratske partije Kosova rekao je da će izdvojiti preko šest milijardi eura za kapitalne i razvojne projekte.
„Ne vređamo privatne firme. Podržaćemo privatna preduzeća. U mojoj vladi više neće biti plaćanja PDV-a na granici, već unutar Kosova, nakon prodaje proizvoda, a ne prije”, rekao je Hamza pristalicama u Skenderaju.
Za Lumira Abdixhikua iz Demokratskog saveza Kosova, preduzeća otvaraju nova radna mjesta, izvoze i smanjuju visok trgovinski deficit. Po njemu je „paradoks vremena” da se i danas suočavaju sa nedostatkom struje.
„Poslije 9. februara, Vlada Kosova, desničarska vlada, vidi biznis kao partnere. Radićemo sa njima i sa njima ćemo graditi Kosovo”, rekao je Abdixhiku tokom posjete jednoj kompaniji za metalnu konstrukciju.
Ovakav stav o preduzećima, na nekoliko skupova sa pristalicama, dijeli i Ramush Haradinaj iz Alijanse za budućnost Kosova.
„Preduzeća predstavljaju dodatnu vrijednost, stvaraju budžete, stvaraju investicije. Moramo osnažiti naše preduzetnike, ne samo velike i ne samo nekoliko, već svaki preduzetnik na Kosovu mora biti naš partner”, rekao je Haradinaj svojim pristalicama u Orahovcu.
Svaka od ovih partija, u različitim vremenima bila je ili na čelu Vlade Kosova, ili koalicioni partner. Tu i tamo je bilo subvencija za preduzeća.
Kurti je na konferenciji sa privrednicima krajem prošle godine rekao da je za tri godine podjelio 1,3 milijarde eura preduzećima u vidu grantova i drugih programa, kako bi ojačali njihovu konkurentnost na domaćim i međunarodnim tržištima.
Ali trgovinski bilans se nikada nije poboljšao. Kosovo u prosjeku godišnje uvozi robe u vrijednosti od pet milijardi eura, od luka, paradajza i jabuka do građevinskog materijala, dok izvozi manje od milijardu eura, uglavnom proizvoda od metala i plastike.
Kosovski proizvođači se stalno žale na visok porez na dodatu vrijednost, neformalnu ekonomiju, visoke kamate na kredite, nedostatak infrastrukture, nestabilno snabdjevanje električnom energijom i još mnogo toga.
Predsjednik Privredne komore Kosova Lulzim Rafuna kaže da koja god strana da formira vladu ima priliku da ispuni svoja obećanja preduzećima, ako želi da se prema njima odnosi ozbiljno.
Prema njegovim riječima, Kosovo nema luksuz da ima javni dug od 17 odsto bruto domaćeg proizvoda, kada po zakonu može da ide i do 40 odsto, i da ga iskoristi u korist razvoja.
„Prva odluka vlade treba da bude da definiše konkurentske sektore Kosova i da se fokusira na njih, podrži ih, subvencioniše ih, preduzmje mjere, bilo administrativne, u smislu fiskalne politike ili poreskih stopa kako bi preduzeća mogla da proizvode koliko god je to moguće, izvozimo što je više moguće i smanjimo uvoz”, kaže Rafuna.
Konkretno, on navodi još tri koraka, reforma poreza na dodatu vrijednost, oslobađanje više sirovina i ekonomska diplomatija. Povećanje proizvodnje, a samim tim i izvoza, tada je zagarantovano.
„Stvarajući uslove za poslovanje, ne samo da razvijate posao koji imate na Kosovu, već motivišete i dolazak stranih investitora. Moramo imati na umu da se Kosovo ne može razvijati samo i zatvarajući se. Hitno je da se Kosovo pridruži svakoj inicijativi koja promoviše otvoreno tržište za uvoz i izvoz proizvoda”, kaže on.
Ekonomski stručnjak i bivši direktor Američke privredne komore na Kosovu Leke Musa kaže da Kosovo nije u stanju da razvije svaku industriju, ali da postoje neke, poput informacione tehnologije, industrije drveta ili voća, koje bi mogle eksplodirati na inostranim tržištima.
„Pomozite im stvaranjem preduslova i stimulativnim politikama, ali prije svega, uklonite barijere koje ih svakodnevno ometaju. Zatim, postoje mogućnosti da im se pomogne da poboljšaju kvalitet i dostignu standarde koji se traže na evropskim tržištima”, kaže Musa.
Podaci Agencije za statistiku Kosova za 2023. pokazuju da je Kosovo imalo 68.390 aktivnih preduzeća, u poređenju sa 81.692 u 2022. godini.
Pozitivan trgovinski bilans, prema mišljenju stručnjaka, jača privredu i obezbjeđuje finansijsku stabilnost.
Prema prognozi Svjetske banke iz oktobra prošle godine, privredni rast na Kosovu ove godine biće 3,9 odsto, u odnosu na 3,8 odsto prošle godine.
Sa relativno mladom populacijom, zemljom pogodnom za uzgoj raznih usjeva, vodom i mineralnim resursima, Kosovo od 1,6 miliona ima nadu, ali ova nada će se oblikovati tek kada vlade zamjene obećanja akcijama - po mogućnosti prije ciklusa sljedećih izbora.
Izvor: RSE
