Za vlasti na Kosovu ne bi bilo dobro da se konfrontiraju sa izabranim predsjednikom SAD Donaldom Trumpom, a nova američka administracija tražiće brze sporazume Kosova i Srbije koji možda neće biti povoljni za Kosovo, ocjenjuju analitičari za Radio Slobodna Evropa.
Bivši direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD Charles Kupchan kaže da je Trump poznat po svom „transakcionom“ pristupu.
„Pokušaće da sklopi dogovore, bilo na Balkanu, u Ukrajini ili na Bliskom istoku“, kaže Kupchan.
Dodaje da će Trump razgovarati sa onima za koje smatra da mogu da riješe probleme.
„Kad bih savjetovao Kurtija, rekao bih mu - 'Pazi. Ne želite da dođete na pogrešnu stranu u odnosu na Trumpa. Nećete biti neko ko stoji na putu mogućeg iskoraka i dogovora koji bi Trump želeo da predstavi kao svoj'“, rekao je Kupchan.
Saradnica Evropskog savjeta za spoljne poslove Teufta Kelmendi smatra da će nova američka administracija tražiti brze sporazume između Kosova i Srbije, što možda neće biti povoljno za Kosovo.
„Oni mogu da obuhvate sve, od vraćanja ideje o razmjeni teritorija, do uklanjanja Policije Kosova sa sjevera Kosova i njene zamjene trupama Kfora. To bi onda dovelo do scenarija 'mini-Kosova' unutar Kosova“, kazala je Kelmendi.
Kupchan je opisao odnos Kosova i SAD kao „tešku ljubav“ i istakao da, ako akcije koje Vašington smatra jednostranim i nekoordinisanim postanu normalne na Kosovu, ono će se naći ranjivo i izolovano.
Kupchan, sada profesor na Univerzitetu „Georgetown”, kaže da ono što Kosovo preduzima nisu mudre akcije, kada su u pitanju savezi ili normalizacija odnosa sa Srbijom, od kojih zavisi evroatlantski put Kosova.
Zato ističe da Kosovo mora da balansira svoje interese sa očekivanjima svojih saveznika.
„Kosovo treba da izbjegava korake koji se vide kao provokativni i da dođe u situaciju da je spremno da sjedi oči u oči sa Srbijom. Zajedno sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama, Kosovo ponovo mora da postane partner, koji pokušava da pomeri stvari napred“, kazao je Kupchan.
Kelmendi smatra da međunarodna zajednica očekuje od Kosova da formira ZSO što je sa Srbijom dogovoreno 2013. godine.
Ali, za njeno sprovođenje Kelmendi kaže da Srbija „treba da sarađuje“, kao i da sama međunarodna zajednica treba da doprinese.
„Međunarodni predstavnici mogu da se pozabave ovim pitanjem balansirajući svoj pristup Kosovu i nudeći mu neku vrstu bezbjednosti, posebno u smislu priznanja od strane pet zemalja koje ga nisu priznale. U zamenu za to, Kosovo bi ponudilo veću saradnju ne blokirajući osnivanje ZSO“, rekla je Kelmendi.
Dodaje da su trenutne okolnosti i nedostatak saradnje Vlade Kosova doveli do smanjenja podrške zapadnih partnera, što je uticalo i na proces integracije u EU i na međunarodno priznanje.
„Nijedna nova država u svetu nije priznala Kosovo u poslednje četiri godine. Ni u jednoj međunarodnoj organizaciji nije bilo novog članstva. Kosovo je već prilično izolovano od svojih međunarodnih partnera. I dalje ostaje sa sankcijama EU, koje joj ne dozvoljavaju da održava sastanke na visokom nivou sa EU i da aplicira za dodatna sredstva EU“, podsjeća Kelmendi.
Upozorila je da nije u interesu Kosova da „spali mostove“ za svojim saveznicima.
„Stoga, mislim da je posljednja stvar koja je u interesu Kosova da spali svoje mostove sa onim zemljama koje su veoma važne za njeno blagostanje i za njenu integraciju u evroatlantsku zajednicu. Nadam se da će Kurti i drugi potencijalni lideri to shvatiti i vratiti se više kooperativnim partnerima, kao što zahtjevaju Evropska unija i SAD“, rekla je Kelmendi.
Izvor: RSE
„Pokušaće da sklopi dogovore, bilo na Balkanu, u Ukrajini ili na Bliskom istoku“, kaže Kupchan.
Dodaje da će Trump razgovarati sa onima za koje smatra da mogu da riješe probleme.
„Kad bih savjetovao Kurtija, rekao bih mu - 'Pazi. Ne želite da dođete na pogrešnu stranu u odnosu na Trumpa. Nećete biti neko ko stoji na putu mogućeg iskoraka i dogovora koji bi Trump želeo da predstavi kao svoj'“, rekao je Kupchan.
Saradnica Evropskog savjeta za spoljne poslove Teufta Kelmendi smatra da će nova američka administracija tražiti brze sporazume između Kosova i Srbije, što možda neće biti povoljno za Kosovo.
„Oni mogu da obuhvate sve, od vraćanja ideje o razmjeni teritorija, do uklanjanja Policije Kosova sa sjevera Kosova i njene zamjene trupama Kfora. To bi onda dovelo do scenarija 'mini-Kosova' unutar Kosova“, kazala je Kelmendi.
Kupchan je opisao odnos Kosova i SAD kao „tešku ljubav“ i istakao da, ako akcije koje Vašington smatra jednostranim i nekoordinisanim postanu normalne na Kosovu, ono će se naći ranjivo i izolovano.
Kupchan, sada profesor na Univerzitetu „Georgetown”, kaže da ono što Kosovo preduzima nisu mudre akcije, kada su u pitanju savezi ili normalizacija odnosa sa Srbijom, od kojih zavisi evroatlantski put Kosova.
Zato ističe da Kosovo mora da balansira svoje interese sa očekivanjima svojih saveznika.
„Kosovo treba da izbjegava korake koji se vide kao provokativni i da dođe u situaciju da je spremno da sjedi oči u oči sa Srbijom. Zajedno sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama, Kosovo ponovo mora da postane partner, koji pokušava da pomeri stvari napred“, kazao je Kupchan.
Kelmendi smatra da međunarodna zajednica očekuje od Kosova da formira ZSO što je sa Srbijom dogovoreno 2013. godine.
Ali, za njeno sprovođenje Kelmendi kaže da Srbija „treba da sarađuje“, kao i da sama međunarodna zajednica treba da doprinese.
„Međunarodni predstavnici mogu da se pozabave ovim pitanjem balansirajući svoj pristup Kosovu i nudeći mu neku vrstu bezbjednosti, posebno u smislu priznanja od strane pet zemalja koje ga nisu priznale. U zamenu za to, Kosovo bi ponudilo veću saradnju ne blokirajući osnivanje ZSO“, rekla je Kelmendi.
Dodaje da su trenutne okolnosti i nedostatak saradnje Vlade Kosova doveli do smanjenja podrške zapadnih partnera, što je uticalo i na proces integracije u EU i na međunarodno priznanje.
„Nijedna nova država u svetu nije priznala Kosovo u poslednje četiri godine. Ni u jednoj međunarodnoj organizaciji nije bilo novog članstva. Kosovo je već prilično izolovano od svojih međunarodnih partnera. I dalje ostaje sa sankcijama EU, koje joj ne dozvoljavaju da održava sastanke na visokom nivou sa EU i da aplicira za dodatna sredstva EU“, podsjeća Kelmendi.
Upozorila je da nije u interesu Kosova da „spali mostove“ za svojim saveznicima.
„Stoga, mislim da je posljednja stvar koja je u interesu Kosova da spali svoje mostove sa onim zemljama koje su veoma važne za njeno blagostanje i za njenu integraciju u evroatlantsku zajednicu. Nadam se da će Kurti i drugi potencijalni lideri to shvatiti i vratiti se više kooperativnim partnerima, kao što zahtjevaju Evropska unija i SAD“, rekla je Kelmendi.
Izvor: RSE
