Univerzitetski profesor Mazllum Baraliu ocijenjuje da i Kosovo i Srbija gube zbog zastoja u pregovorima, a da najveću odgovornost snosi Evropska unija koja, kako kaže, vodi neuspješnu spoljnu politiku prema Balkanu, a naročito prema dijalogu Beograda i Prištine
Baraliu kaže da je od 2011. dogovoreno više od 39 sporazuma, a da je dijalog za vijreme mandata Albina Kurtija i Aleksandra Vučića stao.
“Zbog toga nisu odgovorni samo ovi politički predstavnici nego je možda veća odgovornost na spoljnoj politici Evropske unije. Treba promijeniti pristup i suštinu dalekosežne politike Zapada i Evropske unije, pogotovo prema Balkanu, ali i prema svijetu uopšte, zato što imamo konflikt u Evropi, u Ukrajini, imamo rat na Srednjem i Bliskom istoku…, i zbog toga je potrebna drugačija politika i drugačija strategija”, navodi profesor.
Smatra da je trenutna politika EU kratkoročna i neuspješna i prema sveijtu, i prema Balkanu, a naročito prema dijalogu Kosova i Srbije jer, kako ocijenjuje, niti je odlučna, niti je nepristrasna.
“Zato i nema uspjeha i neće ga ni biti sigurno do poslije izbora na Kosovu. A vidjećemo kakav će biti novi pristup gospođe Kaje Kalas i ostalih. Mislim da ima nade i da tada možemo očekivati promjene i napredak u dijalogu”, rekao je Baraliu.
Ocijenjuje da zastoj u dijalogu i Vučić i Kurti koriste za “kupovinu vremena”.
“Više koristi Srbiji, zato što ona očekuje sada, budući da je Kremlj javno obećao da će se rat u Ukrajini završiti pobjedom Ruske federacije, da će geostrateški položaj i Balkana i Evrope, pa i položaj Rusije i njenih satelita biti mijenjan. Dakle, u tom smislu Srbija kupuje vrijeme i ponaša se fluidno, asimetrično i “long term”, što bi rekli Englezi”, kaže.
S druge strane, Kosovu situacija odgovara zbog izbora.
“I zbog toga što niko nije dovoljno odlučan da može sebi da dozvoli da da ustupke koji se traže od Kosova. Čak i u Srbiji nema lidera, najmanje je to Vučić i njegov establišment, koji će da udovolje ono što je traženo Briselskim sporazumom i ohridskim dodatkom. Zbog toga mislim da i jedni i drugi na neki način žele da se dijalog odugovlači, da oni vladaju, a da se na zapadu i na istoku, ono što bi Erih Marija Remark rekao, da ne bude ništa novo”, smatra Baraliu.
Naglašava da međunarodna zajednica niti podstiče dijalog, niti pomaže.
“Potrebna je jedinstvena politika prema svim zemljama Balkana i jedan pristup koji bi bio, da tako kažem, adekvatan, ako hoćete i vanstandardan. Balkan treba u paketu da priključe EU što prije, bez nekakvih birokratskih standarda i zahtjeva. Onda bismo se mi možda tamo u zajedničkoj kući, koja bi trebala biti jedinstvena Evropa, Evropa vrijednosti i demokratije, stišavali i sarađivali”, kaže profesor iz Prištine.
Ovako, ocijenjuje, region nastavlja sa konfliktnom politikom.
“A narod to ne želi. U doba demokratije, 21. vijeku, kada se svi putevi saradnje otvaraju i razvijaju, kod nas komponente demokratije zaostaju. Zašto? Niko nije za to, ako je zdravog razuma. Nismo izgleda dovoljno pratili i shvatili šta se sve dešava oko nas da bismo mi i bili uključeni u te tokove i građani imali dobit od cirkulacije robe, ideja i kapitala, nauke, kulture… To se ne radi i mi sami se međusobno kočimo, a i oni nam ne pomažu da se integrišemo u Evropu i svijet”, zaključuje on.
Podvlači da se i Ujedinjene nacije ponašaju totalno nemoćno.
“I svjetska zajednica, a i Evropska unija kao regionalna najvažnija organizacija u ovom ovom dijelu svijeta, i oni se nažalost, po mom dubokom uvjerenju, nemoćno i impotentno postavljaju i predstavljaju prema problemima s kojima se suočavaju”, kaže Baraliu.
“Zbog toga nisu odgovorni samo ovi politički predstavnici nego je možda veća odgovornost na spoljnoj politici Evropske unije. Treba promijeniti pristup i suštinu dalekosežne politike Zapada i Evropske unije, pogotovo prema Balkanu, ali i prema svijetu uopšte, zato što imamo konflikt u Evropi, u Ukrajini, imamo rat na Srednjem i Bliskom istoku…, i zbog toga je potrebna drugačija politika i drugačija strategija”, navodi profesor.
Smatra da je trenutna politika EU kratkoročna i neuspješna i prema sveijtu, i prema Balkanu, a naročito prema dijalogu Kosova i Srbije jer, kako ocijenjuje, niti je odlučna, niti je nepristrasna.
“Zato i nema uspjeha i neće ga ni biti sigurno do poslije izbora na Kosovu. A vidjećemo kakav će biti novi pristup gospođe Kaje Kalas i ostalih. Mislim da ima nade i da tada možemo očekivati promjene i napredak u dijalogu”, rekao je Baraliu.
Ocijenjuje da zastoj u dijalogu i Vučić i Kurti koriste za “kupovinu vremena”.
“Više koristi Srbiji, zato što ona očekuje sada, budući da je Kremlj javno obećao da će se rat u Ukrajini završiti pobjedom Ruske federacije, da će geostrateški položaj i Balkana i Evrope, pa i položaj Rusije i njenih satelita biti mijenjan. Dakle, u tom smislu Srbija kupuje vrijeme i ponaša se fluidno, asimetrično i “long term”, što bi rekli Englezi”, kaže.
S druge strane, Kosovu situacija odgovara zbog izbora.
“I zbog toga što niko nije dovoljno odlučan da može sebi da dozvoli da da ustupke koji se traže od Kosova. Čak i u Srbiji nema lidera, najmanje je to Vučić i njegov establišment, koji će da udovolje ono što je traženo Briselskim sporazumom i ohridskim dodatkom. Zbog toga mislim da i jedni i drugi na neki način žele da se dijalog odugovlači, da oni vladaju, a da se na zapadu i na istoku, ono što bi Erih Marija Remark rekao, da ne bude ništa novo”, smatra Baraliu.
Naglašava da međunarodna zajednica niti podstiče dijalog, niti pomaže.
“Potrebna je jedinstvena politika prema svim zemljama Balkana i jedan pristup koji bi bio, da tako kažem, adekvatan, ako hoćete i vanstandardan. Balkan treba u paketu da priključe EU što prije, bez nekakvih birokratskih standarda i zahtjeva. Onda bismo se mi možda tamo u zajedničkoj kući, koja bi trebala biti jedinstvena Evropa, Evropa vrijednosti i demokratije, stišavali i sarađivali”, kaže profesor iz Prištine.
Ovako, ocijenjuje, region nastavlja sa konfliktnom politikom.
“A narod to ne želi. U doba demokratije, 21. vijeku, kada se svi putevi saradnje otvaraju i razvijaju, kod nas komponente demokratije zaostaju. Zašto? Niko nije za to, ako je zdravog razuma. Nismo izgleda dovoljno pratili i shvatili šta se sve dešava oko nas da bismo mi i bili uključeni u te tokove i građani imali dobit od cirkulacije robe, ideja i kapitala, nauke, kulture… To se ne radi i mi sami se međusobno kočimo, a i oni nam ne pomažu da se integrišemo u Evropu i svijet”, zaključuje on.
Podvlači da se i Ujedinjene nacije ponašaju totalno nemoćno.
“I svjetska zajednica, a i Evropska unija kao regionalna najvažnija organizacija u ovom ovom dijelu svijeta, i oni se nažalost, po mom dubokom uvjerenju, nemoćno i impotentno postavljaju i predstavljaju prema problemima s kojima se suočavaju”, kaže Baraliu.
