Kako naprijed?

Pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu jedna je od retkih tema o kojoj se govori skoro svake nedelje i koja svaki put bude vest.

Svi o tome imaju stavove i komentare. Iako su o toj Zajednici postignuti dogovori i sastavljani predlozi, do konačnog rešenja tog pitanja nikada nije došlo.

Zajednica opština sa srpskom većinom je ponovo aktuelizovana 29. oktobra, kada je šef kosovske izvršne vlasti Albin Kurti rekao medijima da, kao premijer demokratske republike, ne može da formira udruženja opština.

"Opštine se međusobno udružuju, koordiniraju, sarađuju. Već znate da imamo Asocijaciju kosovskih opština. Ako neko želi drugo udruženje, onda ovo treba da dođe od opština... ako bi premijer osnovao asocijaciju opština, to bi bio namet opštinama", rekao je Kurti.

Kako napred?

Uprkos činjenici da je Kurti dao ovakvu izjavu, on je u prošlosti bio uključen u rasprave o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom.

Prema ekspertu za politička pitanja Agonu Malićiju (Maliqi), Kurti kao premijer ne može da izbegne tu odgovornost.

"Način na koji će nastati Zajednica opština sa srpskom većinom predviđen je Sporazumom o Zajednici i odlukom Ustavnog suda – čime je stvorena politička, ali i zakonska obaveza Vlade da pošalje (tom sudu) statut (Zajednice) na razmatranje", rekao je Malići u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa.

Malići smatra da se u ovom slučaju ne radi o zajednici kao što je postojeća Asocijacija opština, "već o organu novog modela i s dodatnim ovlašćenjima, koja se moraju dodati u pravni poredak, i koja stoga zahteva regulisanje i uključivanje svih postojećih nivoa vlasti".

Tobi Vogel (Toby) iz Saveta za politiku demokratizacije u Briselu rekao je za Radio Slobodna Evropa da je izjava kosovskog premijera neiskrena.

Prema Vogelovim rečima, "uvek je bilo na Prištini da stvori uslove za formiranje Zajednice, ali uvek prema određenom kontekstu".

"Kosovo je i dalje pod merama Evropske unije, dok Srbija nije imala nikakve posledice zbog Banjske, niti zbog odbijanja Ohridskog sporazuma. Zašto bi onda Kurti promenio svoj stav u ovoj situaciji? Za njega nema ni izborne ni diplomatske koristi, ako pristane da formira Zajednicu", rekao je on.

Istorijat Zajednice

Kosovo i Srbija postigli su sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom 2013. godine i još jedan sporazum o principima 2015. godine.

Međutim, Vlada Kosova odbija da formira, kako navodi, etničku zajednicu, dok Srbija insistira na primeni sporazuma.

Ustavni sud Kosova je 2015. utvrdio da principi nisu u potpunosti u skladu sa zakonima Kosova ali da mogu biti usklađeni.

SAD i Evropska unija stalno insistiraju da Kosovo uputi Ustavnom sudu nacrt statuta Zajednice, koji je Zapad predstavio u oktobru prošle godine.

Zamoljena da prokomentariše Kurtijevu izjavu, portparolka Evropske unije Nabila Masrali (Massrali) rekla je za Radio Slobodna Evropa da je osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom zakonska obaveza za Kosovo, prema međunarodnom pravu.

Prema njenim rečima, činjenica da su dogovori o Zajednici postignuti u okviru dijaloga "znači da se o svakom predlogu mora razgovarati sa Srbijom i EU koja posreduje dijalogom".

Čak i u Izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova, nedostatak koraka ka uspostavljanju Zajednice pominje se kao prepreka u procesu normalizacije odnosa između susednih zemalja.

Američki Stejt department naveo je za Radio Slobodna Evropa da je briselski dijalog ponudio praktična rešenja, "koja će unaprediti prava svih građana Kosova, uključujući i Srbe na severu Kosova", stoga poziva na sprovođenje sporazuma, uključujući i onaj za Zajednicu opština sa srpskom većinom.

Vlada Kosova nije odgovorila na upita da dodatno pojasni Kurtijev stav.

Prioritet: Osnovni sporazum

Kurti je u izjavi novinarima insistirao na potpisivanju Osnovnog sporazuma, odnosno sporazumu o normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija postigli 2023. godine.

U jednoj tacki, taj sprazum predvidja da srpskoj zajednici na Kosovu bude ponuđen određeni nivo samoupravnog upravljanja.

Agon Malići smatra da ako vlada Kosova ne uputi Ustavnom sudu nacrt statuta Zajednice, "teško da će videti koristi koje predviđaju Briselski i Ohridski sporazumi".

Predsednica Kosova Vjosa Osmani tražila je bezbednosne garancije ako međunarodni faktori insistiraju na formiranju Zajednice i posle "istupanja Srbije iz Osnovnog sporazuma".

Evropski izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak izjavio je da je Srbija povukla pismo bivše premijerke Ane Brnabić kojim se izjasnila protiv Osnovnog sporazuma. Sama Srbija se nije javno izjasnila.

'Manevar za otklanjanje pritiska pred izbore'

Kosovo će naredne parlamentarne izbore održati 9. februara 2025. godine.

Nemali broj njih smatra da izjave koje su nedavno date o Zajednici pomeraju tu temu za period posle izbora. Agon Malići je među njima.

"Izjave premijera doživljavam kao, jednostavno, privremene manevre da se otklone pritisci pred izbore", rekao je Malići.

Tobi Vogel je upozorio na pojačan pritisak na sledeću Vladu u Prištini. Prema njegovim rečima, ako Kurti pobedi na izborima, "neće moći u nedogled da iznosi nove razloge zašto se Zajednica ne može formirati".

On je rekao da bi najbolje bilo kada bi Kurti objasnio zajednicama zašto su u sadašnjoj situaciji neki sporazumi o dijalogu suspendovani, a da bi istovremeno Kosovo trebalo da jasno stavi do znanja svojim partnerima da i Srbija treba da snosi odgovornost za svoje delovanje.

"Mora da se deblokira ceo proces, a ne samo ćorsokak oko Zajednice", naglasio je on.

Vogel je takođe ocenio da će se teško neko baviti Zajednicom odmah posle izbora.