Najmanje polovina opšteg paketa fondova EU Plana rasta za zemlje Zapadnog Balkana podržaće infrastrukturne investicije, uključujući transport, energiju i zelenu i digitalnu tranziciju, prenosi RTK.
„Prema Evropskom Zapadnom Balkanu, preostali dio kredita biće pušten kao direktna podrška nacionalnim budžetima“, naglašava Evropska komisija, objašnjavajući mehanizme trošenja novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Očekuje se da će prva sredstva iz ovog finansijskog instrumenta biti puštena uskoro, nakon što Evropska komisija zvanično odobri Reformske agende koje su predstavile Albanija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Srbija i Kosovo. S druge strane, neizvesno je da li će i Bosna i Hercegovina dobiti novac, jer ova zemlja kasni sa usvajanjem Reformske agende.
Svim partnerima na Zapadnom Balkanu koji usvoje važeće Reformske agende, EU namjerava da izdvoji sedam odsto ukupnih sredstava iz Plana rasta, kao predfinansiranje. Ovaj alat, koji pokriva period 2024-2027, predstavlja finansijski mehanizam EU vredan šest milijardi eura, odobren sa ciljem da se udvostruči privredni rast regiona u narednih deset godina.
Od ukupnog iznosa, dvije milijarde eura biće podjeljene kao grantovi, a preostali dio, četiri milijarde eura, u vidu kredita sa povoljnom kamatom. Procjenjuje se da će Srbija dobiti 1,58 milijardi eura, Bosna i Hercegovina 969 miliona, Albanija 922 miliona, Kosovo 888 miliona, Sjeverna Makedonija 807 miliona i Crna Gora 383,5 miliona.
Govoreći o procedurama za oslobađanje sredstava iz Plana rasta, Evropska komisija navodi da će „to biti uslovljeno uspješnom implementacijom Reformskih agendi, koje obuhvataju kako reforme u osnovnoj oblasti, tako i socio-ekonomske reforme“.
„Sredstva u okviru objekta moraju se oslobađati prema fiksnom šestomjesečnom planu, na osnovu zahtjeva za oslobađanje sredstava koji su podneli partneri i nakon provjere od strane Komisije o zadovoljavajućem ispunjenju oba opšta uslova vezana za makrofinansijsku pomoć, upravljanjem javnih finansija, transparentnost i nadzor budžeta i relevantnih uslova plaćanja, a uz preduslove da korisnici poštuju demokratske principe i ljudska prava“, navodi EK.
Evropska komisija dodaje da su u Reformskim agendama "reforme podjeljene na kvantitativne i kvalitativne korake, koji će služiti kao uslovi plaćanja i svaki korak ima rok za implementaciju".
„Sporazumi o olakšicama i zajmu će uključivati obaveze za korisnike da preduzmu odgovarajuće mjere za sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje prevare, korupcije, sukoba interesa i nepravilnosti koje utiču na finansijske interese Unije, da izbegnu duplo finansiranje i da preduzmu pravne radnje za naplatu sredstva koja su proneverena, prikupljaju adekvatne podatke o korisnicima sredstava u okviru Instrumenta i pravima koja će se dati Komisiji, Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara i Evropskom javnom tužilaštvu gdje je to moguće“, pojašnjava EK.
Izvor: Kosovo Online/RTK1
Očekuje se da će prva sredstva iz ovog finansijskog instrumenta biti puštena uskoro, nakon što Evropska komisija zvanično odobri Reformske agende koje su predstavile Albanija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Srbija i Kosovo. S druge strane, neizvesno je da li će i Bosna i Hercegovina dobiti novac, jer ova zemlja kasni sa usvajanjem Reformske agende.
Svim partnerima na Zapadnom Balkanu koji usvoje važeće Reformske agende, EU namjerava da izdvoji sedam odsto ukupnih sredstava iz Plana rasta, kao predfinansiranje. Ovaj alat, koji pokriva period 2024-2027, predstavlja finansijski mehanizam EU vredan šest milijardi eura, odobren sa ciljem da se udvostruči privredni rast regiona u narednih deset godina.
Od ukupnog iznosa, dvije milijarde eura biće podjeljene kao grantovi, a preostali dio, četiri milijarde eura, u vidu kredita sa povoljnom kamatom. Procjenjuje se da će Srbija dobiti 1,58 milijardi eura, Bosna i Hercegovina 969 miliona, Albanija 922 miliona, Kosovo 888 miliona, Sjeverna Makedonija 807 miliona i Crna Gora 383,5 miliona.
Govoreći o procedurama za oslobađanje sredstava iz Plana rasta, Evropska komisija navodi da će „to biti uslovljeno uspješnom implementacijom Reformskih agendi, koje obuhvataju kako reforme u osnovnoj oblasti, tako i socio-ekonomske reforme“.
„Sredstva u okviru objekta moraju se oslobađati prema fiksnom šestomjesečnom planu, na osnovu zahtjeva za oslobađanje sredstava koji su podneli partneri i nakon provjere od strane Komisije o zadovoljavajućem ispunjenju oba opšta uslova vezana za makrofinansijsku pomoć, upravljanjem javnih finansija, transparentnost i nadzor budžeta i relevantnih uslova plaćanja, a uz preduslove da korisnici poštuju demokratske principe i ljudska prava“, navodi EK.
Evropska komisija dodaje da su u Reformskim agendama "reforme podjeljene na kvantitativne i kvalitativne korake, koji će služiti kao uslovi plaćanja i svaki korak ima rok za implementaciju".
„Sporazumi o olakšicama i zajmu će uključivati obaveze za korisnike da preduzmu odgovarajuće mjere za sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje prevare, korupcije, sukoba interesa i nepravilnosti koje utiču na finansijske interese Unije, da izbegnu duplo finansiranje i da preduzmu pravne radnje za naplatu sredstva koja su proneverena, prikupljaju adekvatne podatke o korisnicima sredstava u okviru Instrumenta i pravima koja će se dati Komisiji, Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara i Evropskom javnom tužilaštvu gdje je to moguće“, pojašnjava EK.
Izvor: Kosovo Online/RTK1
Neće biti produženja roka CIK: Stranke treba da dostave liste kandidata za poslanike do 11. decembra
