Zahtjeve zapadnih zvaničnika za smirenjem tenzija na sjeveru Kosova trebalo bi da uvaže premijer te zemlje Albin Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, kažu poznavaoci političkih procesa, Rrahman Paçarizi i Dušan Janjić.
Tenzije u ovom delu Kosova, naseljenom većinom srpskim stanovništvom, porasle su 26. maja, kada su novoizabrani albanski predsednici opština Zvečan, Zubin Potok i Leposavić stupili na dužnost, uprkos otporu lokalnog stanovništva.
Srpska zajednica je bojkotovala izbore 23. aprila na kojima su izabrani ovi predsednici.
Na sastanku sa Kurtijem u ponedeljak uveče u Prištini, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak i američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izneli su tri zahteva: smirivanje situacije na severu, održavanje novih izbora u tamošnjim opštinama, kao i povratak dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom.
Lajčak je rekao da je to "predlog međunarodne zajednice". Eskobar je rekao da nikada nije video "više jedinstva unutar transatlantske zajednice, SAD-a i EU", u vezi sa ovim zahtevima.
Kada je reč o tome da li su uspeli da ubede Kurtija, Lajčak je rekao da "još nismo stigli do toga".
"Samo vladavina prava može utrti put prevremenim, slobodnim, demokratskim i poštenim izborima", rekao je Kurti.
Vlasti na Kosovu okrivile su "zločinačke bande", koje predvodi Srbija, za nemire na severu, koji su kulminirali nasilnim sukobima između demonstranata i vojnika mirovnne misije NATO-a na Kosovu (KFOR) 29. maja u Zvečanu.
Zvanični Beograd je, u međuvremenu, okrivio Vladu Kosova, rekavši da je njen cilj da protera Srbe iz severnog dela, iako za te tvrdnje nije izneo nikakve dokaze.
Sličan stav prema Kurtiju iznela je i predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja je u utorak ugostila Lajčaka i Eskobara na sastanku.
"Kažnjavanje kriminalnih grupa i pojedinaca koji su koristili nasilje protiv policije, novinara, pripadnika KFOR-a, Euleksa i građana, jedini je način za održivu i dugoročnu stabilnost", rekla je Osmani, navodi se u saopštenju iz njenog kabineta.
Osmani je takođe izrazila svoju "punu posvećenost zajedničkom radu sa međunarodnim partnerima, kako bi na severu zemlje vladao red i zakon i da bi se očuvao suverenitet Republike Kosovo".
Osmani je rekla da se novi izbori u opštinama na severu zemlje mogu organizovati u skladu sa sadašnjim ustavnim i zakonskim okvirom i da se u tom kontekstu, dodala je, mora obezbediti "demokratsko učešće građana" koji tamo žive.
Lajčak i Eskobar danas će takođe boraviti u Beogradu.
Ove korake je, prema njegovim rečima, potom formulisao visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borelj, koji je od Prištine zatražio raspisivanje novih izbora u opštinama na severu, a od Beograda da obezbedi učešće kosovskih Srba u tim izborima.
Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba, i zvanični Beograd, koji podržava ovu stranku, uslovili su učešće na izborima uklanjanjem specijalnih jedinica kosovske policije sa severa zemlje i formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
Pacarizi ocenjuje da Kurti treba da odustane od nekoordinisanog delovanja sa EU i SAD, dok bi Srpska lista, prema njegovim rečima, trebalo da odustane od "apsurdnih uslova".
Prema njegovim rečima, Zajednica se ne može formirati bez integracije Srba u institucije, barem bez njihovog učešća na izborima.
Insistiranje Srpske liste na Zajednici pokazuje da se Beogradu baš i ne sviđa njeno formiranje, kaže Paçarizi.
"...dakle, gospodin Kurti ovde ima sigurnu kartu da unapredi Briselski i Ohridski sporazum [o normalizaciji odnosa sa Srbijom], jer nema spremnosti Beograda. Mislim da gospodin Kurti to treba da kapitalizuje...u smislu da Beograd preuzme teret odgovornosti za nesprovođenje sporazuma, a ne da se Kurti pretvori u problem i prepreku koju identifikuje međunarodna zajednica", kaže Paçarizi za Radio Slobodna Evropa.
Prema njegovim rečima, vlasti Kosova i Srbije treba da ozbiljno shvate zahteve zapadnih zvaničnika i da dobro razumeju situaciju koja bi se mogla dodatno pogoršati. Sigurnosna kriza je, kaže Paćarizi, neprihvatljiva za Zapad.
Prema njegovim rečima, toga su svesni i zvanični Beograd i Priština. Stoga zahteve EU i SAD, kaže Janjić, strane više neće moći odbacivati.
"Ne vidim da će Beograd moći i želeti da se suprotstavi toj sili [NATO]", kaže Janjić.
"Ne vidim da će, iz političkih razloga, Kurti nastaviti da se protivi. To je više sada, po meni, njegovo stvaranje političke odstupnice, jer većina političkih faktora na Kosovu, pa čak ni Kurti, nisu za sukob sa NATO-om. Mislim da su ovo [posete i zahtevi Lajčaka i Eskobara na Kosovu i u Srbiji] najava o mogućoj dobroj vesti – smirivanju situacije", kaže Janjić za Radio Slobodna Evropa.
U ovom trenutku, prema njegovim rečima, maksimum onoga što se može postići jeste da se minimizira rizik od oružanog sukoba, posebno napada na KFOR.
Smirivanje situacije na severu Kosova i održavanje lokalnih izbora u ovim opštinama, prema njegovim rečima, put su koji vraća stranke u dijalog o normalizaciji odnosa.
Srpska zajednica je bojkotovala izbore 23. aprila na kojima su izabrani ovi predsednici.
Na sastanku sa Kurtijem u ponedeljak uveče u Prištini, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak i američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izneli su tri zahteva: smirivanje situacije na severu, održavanje novih izbora u tamošnjim opštinama, kao i povratak dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom.
Lajčak je rekao da je to "predlog međunarodne zajednice". Eskobar je rekao da nikada nije video "više jedinstva unutar transatlantske zajednice, SAD-a i EU", u vezi sa ovim zahtevima.
Kada je reč o tome da li su uspeli da ubede Kurtija, Lajčak je rekao da "još nismo stigli do toga".
Kurti: Samo vladavina prava put za izbore na severu
Vlada Kosova je u saopštenju za javnost saopštila da je Kurti, na sastanku sa zapadnim diplomatama, istakao da je "put napred trenutno zaustavljanje napada nasilnih ekstremista i kriminalnih grupa na lokalna i međunarodna tela bezbednosti, kao i na novinare""Samo vladavina prava može utrti put prevremenim, slobodnim, demokratskim i poštenim izborima", rekao je Kurti.
Vlasti na Kosovu okrivile su "zločinačke bande", koje predvodi Srbija, za nemire na severu, koji su kulminirali nasilnim sukobima između demonstranata i vojnika mirovnne misije NATO-a na Kosovu (KFOR) 29. maja u Zvečanu.
Zvanični Beograd je, u međuvremenu, okrivio Vladu Kosova, rekavši da je njen cilj da protera Srbe iz severnog dela, iako za te tvrdnje nije izneo nikakve dokaze.
Sličan stav prema Kurtiju iznela je i predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja je u utorak ugostila Lajčaka i Eskobara na sastanku.
"Kažnjavanje kriminalnih grupa i pojedinaca koji su koristili nasilje protiv policije, novinara, pripadnika KFOR-a, Euleksa i građana, jedini je način za održivu i dugoročnu stabilnost", rekla je Osmani, navodi se u saopštenju iz njenog kabineta.
Osmani je takođe izrazila svoju "punu posvećenost zajedničkom radu sa međunarodnim partnerima, kako bi na severu zemlje vladao red i zakon i da bi se očuvao suverenitet Republike Kosovo".
Osmani je rekla da se novi izbori u opštinama na severu zemlje mogu organizovati u skladu sa sadašnjim ustavnim i zakonskim okvirom i da se u tom kontekstu, dodala je, mora obezbediti "demokratsko učešće građana" koji tamo žive.
Lajčak i Eskobar danas će takođe boraviti u Beogradu.
Pacarizi: Kurti može da iskoristi trenutak
Rrahman Paçarizi, profesor na katedri za novinarstvo Univerziteta u Prištini, kaže da je međunarodna zajednica, od početka krize na severu Kosova, jasno stavila do znanja koje korake je potrebno preduzeti za smanjenje tenzija.Ove korake je, prema njegovim rečima, potom formulisao visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borelj, koji je od Prištine zatražio raspisivanje novih izbora u opštinama na severu, a od Beograda da obezbedi učešće kosovskih Srba u tim izborima.
Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba, i zvanični Beograd, koji podržava ovu stranku, uslovili su učešće na izborima uklanjanjem specijalnih jedinica kosovske policije sa severa zemlje i formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
Pacarizi ocenjuje da Kurti treba da odustane od nekoordinisanog delovanja sa EU i SAD, dok bi Srpska lista, prema njegovim rečima, trebalo da odustane od "apsurdnih uslova".
Prema njegovim rečima, Zajednica se ne može formirati bez integracije Srba u institucije, barem bez njihovog učešća na izborima.
Insistiranje Srpske liste na Zajednici pokazuje da se Beogradu baš i ne sviđa njeno formiranje, kaže Paçarizi.
"...dakle, gospodin Kurti ovde ima sigurnu kartu da unapredi Briselski i Ohridski sporazum [o normalizaciji odnosa sa Srbijom], jer nema spremnosti Beograda. Mislim da gospodin Kurti to treba da kapitalizuje...u smislu da Beograd preuzme teret odgovornosti za nesprovođenje sporazuma, a ne da se Kurti pretvori u problem i prepreku koju identifikuje međunarodna zajednica", kaže Paçarizi za Radio Slobodna Evropa.
Prema njegovim rečima, vlasti Kosova i Srbije treba da ozbiljno shvate zahteve zapadnih zvaničnika i da dobro razumeju situaciju koja bi se mogla dodatno pogoršati. Sigurnosna kriza je, kaže Paćarizi, neprihvatljiva za Zapad.
Janjić: Moguće dobre vesti?
Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose u Beogradu, kaže da je sukob srpskih demonstranata i pripadnika KFOR-a 29. maja uticao na crvene linije NATO-a, ali i zapadnih zemalja uopšte.Prema njegovim rečima, toga su svesni i zvanični Beograd i Priština. Stoga zahteve EU i SAD, kaže Janjić, strane više neće moći odbacivati.
"Ne vidim da će Beograd moći i želeti da se suprotstavi toj sili [NATO]", kaže Janjić.
"Ne vidim da će, iz političkih razloga, Kurti nastaviti da se protivi. To je više sada, po meni, njegovo stvaranje političke odstupnice, jer većina političkih faktora na Kosovu, pa čak ni Kurti, nisu za sukob sa NATO-om. Mislim da su ovo [posete i zahtevi Lajčaka i Eskobara na Kosovu i u Srbiji] najava o mogućoj dobroj vesti – smirivanju situacije", kaže Janjić za Radio Slobodna Evropa.
U ovom trenutku, prema njegovim rečima, maksimum onoga što se može postići jeste da se minimizira rizik od oružanog sukoba, posebno napada na KFOR.
Smirivanje situacije na severu Kosova i održavanje lokalnih izbora u ovim opštinama, prema njegovim rečima, put su koji vraća stranke u dijalog o normalizaciji odnosa.
