Najnoviji podaci Svjetske banke govore da na Kosovu preko 23 odsto građana živi u siromaštvu, prenosi Zeri.
Prema podacima Agencije za statistiku Kosova (ASK), stopa nezaposlenosti na Kosovu u prvom kvartalu 2022. godine iznosila je 16,6 odsto, dok podaci za cijelu 2021. godinu pokazuju da je stopa nezaposlenosti bila preko 20 odsto.
Profesor makroekonomije i poslovnog okruženja na Univerzitetu u Prištini Nagip Skenderi kaže da se uz podatke o nezaposlenosti i siromaštvu Kosovo ne može pohvaliti ekonomskim rastom, iako vlast često potencira na "odličnim ekonomskim pokazateljima".
"Iako imamo simboličan ekonomski rast, on nije onaj koji se bavi ekonomskim i socijalnim problemima na Kosovu i koji bi poboljšao ekonomsko stanje građana koji su takođe pogođeni visokom inflacijom", rekao je Skenderi, prenosi Zeri.
Prošlonedjeljni podaci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazali su da će Kosovo ove godine imati privredni rast od 3,5 odsto, a sljedeće godine do četiri odsto, ali, uprkos tome ekonomisti upozoravaju na generalno loše stanje, nezaposlenost i siromaštvo, što Kosovo čini najsiromašnijim u Evropi.
Da bi se ublažili ovi ekonomski i socijalni problemi koje Kosovo ima, procjenjuje se da privredni rast treba da bude dvocifren i da se taj trend održava dugi niz godina.
Nagip Skenderi kaže da se tamo gdje je inflacija dvocifrena stvaraju veliki problemi u privredi.
"Mjesečna potrošačka korpa je svakim danom sve lošija. Tu je najveći problem”, naglašava on.
Prosječna stopa inflacije u 2022. godini bila je skoro 12 procenata.
Skenderi kaže da je razlog što Kosovo ima ekonomski rast "novac koji dijaspora šalje i troškovi koje prave tokom boravka na Kosovu".
Prema podacima Centralne banke Kosova, samo prošle godine strane doznake su dostigle vrijednost od preko 1,2 milijarde eura.
"Pored doznaka, veliki uticaj je imao i rast građevinskog sektora, u poređenju sa zemljama regiona. Ovaj sektor je takođe napredovao zbog dijaspore, koji kupuju i grade kuće na Kosovu“, kaže Skenderi.
Za održiviji ekonomski rast, profesor Skenderi kaže da treba osmisliti još jedan model ekonomije.
"Da bismo imali održiv ekonomski rast, Vlada Kosova treba da se fokusira na promenu ekonomske strukture. Trebalo bi usmjeriti stimulativne mjere u pravcu proizvodnog sektora. Sav naš novac ide za uvoz, za stvari koje možemo sami proizvesti. Ekonomski podsticaji treba da budu usmereni na proizvodni sektor, poljoprivredu”, kaže Skenderi.
Uz visok trgovinski deficit koji Kosovo ima, dodaje Skenderi, privreda teško može da se razvija.
Bivši guverner Centralne banke Kosova Fehmi Mehmeti je u januarskom intervjuu za RSE upozorio da trgovinski deficit negativno utiče na ekonomsku aktivnost Kosova. Kosovo većinu proizvoda uvozi iz susjednih zemalja i onih iz Evropske unije.
Prema podacima ASK, Kosovo je 2022. godine izvezlo proizvode u vrijednosti od preko 900 miliona eura, dok je uvezlo proizvoda u vrijednosti od preko pet milijardi eura. Shodno tome, trgovinski deficit Kosova u 2022. godini dostigao je preko četiri milijarde eura.
Izvor: Kosovo Online/Zeri
Profesor makroekonomije i poslovnog okruženja na Univerzitetu u Prištini Nagip Skenderi kaže da se uz podatke o nezaposlenosti i siromaštvu Kosovo ne može pohvaliti ekonomskim rastom, iako vlast često potencira na "odličnim ekonomskim pokazateljima".
"Iako imamo simboličan ekonomski rast, on nije onaj koji se bavi ekonomskim i socijalnim problemima na Kosovu i koji bi poboljšao ekonomsko stanje građana koji su takođe pogođeni visokom inflacijom", rekao je Skenderi, prenosi Zeri.
Prošlonedjeljni podaci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazali su da će Kosovo ove godine imati privredni rast od 3,5 odsto, a sljedeće godine do četiri odsto, ali, uprkos tome ekonomisti upozoravaju na generalno loše stanje, nezaposlenost i siromaštvo, što Kosovo čini najsiromašnijim u Evropi.
Da bi se ublažili ovi ekonomski i socijalni problemi koje Kosovo ima, procjenjuje se da privredni rast treba da bude dvocifren i da se taj trend održava dugi niz godina.
Nagip Skenderi kaže da se tamo gdje je inflacija dvocifrena stvaraju veliki problemi u privredi.
"Mjesečna potrošačka korpa je svakim danom sve lošija. Tu je najveći problem”, naglašava on.
Prosječna stopa inflacije u 2022. godini bila je skoro 12 procenata.
Skenderi kaže da je razlog što Kosovo ima ekonomski rast "novac koji dijaspora šalje i troškovi koje prave tokom boravka na Kosovu".
Prema podacima Centralne banke Kosova, samo prošle godine strane doznake su dostigle vrijednost od preko 1,2 milijarde eura.
"Pored doznaka, veliki uticaj je imao i rast građevinskog sektora, u poređenju sa zemljama regiona. Ovaj sektor je takođe napredovao zbog dijaspore, koji kupuju i grade kuće na Kosovu“, kaže Skenderi.
Za održiviji ekonomski rast, profesor Skenderi kaže da treba osmisliti još jedan model ekonomije.
"Da bismo imali održiv ekonomski rast, Vlada Kosova treba da se fokusira na promenu ekonomske strukture. Trebalo bi usmjeriti stimulativne mjere u pravcu proizvodnog sektora. Sav naš novac ide za uvoz, za stvari koje možemo sami proizvesti. Ekonomski podsticaji treba da budu usmereni na proizvodni sektor, poljoprivredu”, kaže Skenderi.
Uz visok trgovinski deficit koji Kosovo ima, dodaje Skenderi, privreda teško može da se razvija.
Bivši guverner Centralne banke Kosova Fehmi Mehmeti je u januarskom intervjuu za RSE upozorio da trgovinski deficit negativno utiče na ekonomsku aktivnost Kosova. Kosovo većinu proizvoda uvozi iz susjednih zemalja i onih iz Evropske unije.
Prema podacima ASK, Kosovo je 2022. godine izvezlo proizvode u vrijednosti od preko 900 miliona eura, dok je uvezlo proizvoda u vrijednosti od preko pet milijardi eura. Shodno tome, trgovinski deficit Kosova u 2022. godini dostigao je preko četiri milijarde eura.
Izvor: Kosovo Online/Zeri
