Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Escobar izjavio je 16. marta da očekuje da sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova bude postignut ove godine
Escobar je to rekao na konferenciji za medije u Beogradu.
"Ja bih želeo da se to ostvari ove kalendarske godine i mislim da je to potpuno moguće", rekao je Eskobar u Ambasadi SAD u Beogradu.
Eskobar je rekao da francusko-nemački predlog sporazuma predstavlja pre svega dogovor o normalizaciji a ne o priznanju nezavisnosti Kosova
"Američka pozicija je da je Kosovo nezavisna ddržava sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom. Mi takođe verujemo da bi region imao koristi od međusobnog priznanja, ali ovde se ne radi o tome", rekao je Eskobar.
Na pitanje da li očekuje da se zvanični Beograd saglasi sa ulaskom Kosova u međunarodne institucije, kao što su Ujedinjene nacije, Escobar je rekao da evropski sporazum ohrabruje veću integraciju ne samo Kosova, nego i Srbije u svim međunarodnim procesima.
"Mi definitivno želimo da oni budu povezani sa svim evropskim strukturama. To znači da bismo želeli da vidimo Kosovo i u procesu evropskih integracija", rekao je Escobar.
Američki zvaničnik boravi u Beogradu, gde se 15. marta sastao sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i predsednikom države, Aleksandrom Vučićem.
Escobar je došao u Beograd dan posle posete specijalnog predstavnika Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, koji se, u sklopu priprema za sastanak srpskog i kosovskog lidera u Ohridu 18. marta, sastao sa najvišim zvaničnicima Srbije i predstavnicima opozicije.
Upitan šta očekuje od sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića u premijera Kosova Aljbina Kurtija u Ohridu, Escobar kaže da Sjedinjene Države očekuju "priznanje" da Zajedinca opština sa srpskom većinom predstavlja "značaj deo odnosa između Srbije i Kosova".
Brža integracija Zapadnog Balkana u EU
Američki zvaničnik je izrazio nadu da bi postizanje dogovora između Srbije i Kosova dovelo do brže integracije svih zemalja Zapadnog Balkana u evropske strukture. Predložio je da se za to iskoristi novi Berlinski proces.
"Na primer da dozvolimo ljudima sa Zapadnog Balkana da standardizuju lične karte, registarske tablice i druga dokumenta, tako da mogu da koriste prolaze na granicama koje koriste i državljani EU i da ne čekaju u kolonama. Nove tehnologije nam to omogućavaju i mi se borimo za to", rekao je Eskobar.
"Kada o tome govorim kao o zahtevu, ne bih da time izazivam konfrontaciju. Činjenica je da se Zajednica javlja u Briselskom sporazumu. Ona je deo zaključaka Evropskog saveta i deo politike SAD. Ona će se ostvariti. Pitanje je kada će se to desiti i koji će model biti primenjen", rekao je Escobar.
Ljudi kojima je ovaj sporazum najpotrebniji su Srbi na Kosovu, oni su uvek u središtu konfrontacije i tenzija i to im nanosi mnogo štete.
"Nadamo se da ćemo unaprediti položaj Srba na Kosovu kroz sprovođenje dogovora o Zajednici srpskih opština", rekao je Escobar.
On je dodao da je želja SAD da se Srbi vrate u institucije Kosova i da učestvuju u svim segmentima kosovskog društva.
Evropski predlog ima za cilj da dovede do potpune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
Ovaj dokument, koji je izvorno bio poznat kao francusko-nemački plan, takođe ima podršku Sjedinjenih Američkih Država.
Dokument od 11 članova - koji je EU objavila 27. februara - ne spominje posebno uzajamno priznanje, za koje je Vlada Kosova rekla da bi trebalo biti u središtu konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
U njemu se međusobno priznanje ne pominje eksplicitno ali se u članu dva navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.
Predviđen je poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, te priznavanje državih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.
"Ja bih želeo da se to ostvari ove kalendarske godine i mislim da je to potpuno moguće", rekao je Eskobar u Ambasadi SAD u Beogradu.
Eskobar je rekao da francusko-nemački predlog sporazuma predstavlja pre svega dogovor o normalizaciji a ne o priznanju nezavisnosti Kosova
"Američka pozicija je da je Kosovo nezavisna ddržava sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom. Mi takođe verujemo da bi region imao koristi od međusobnog priznanja, ali ovde se ne radi o tome", rekao je Eskobar.
Na pitanje da li očekuje da se zvanični Beograd saglasi sa ulaskom Kosova u međunarodne institucije, kao što su Ujedinjene nacije, Escobar je rekao da evropski sporazum ohrabruje veću integraciju ne samo Kosova, nego i Srbije u svim međunarodnim procesima.
"Mi definitivno želimo da oni budu povezani sa svim evropskim strukturama. To znači da bismo želeli da vidimo Kosovo i u procesu evropskih integracija", rekao je Escobar.
Američki zvaničnik boravi u Beogradu, gde se 15. marta sastao sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i predsednikom države, Aleksandrom Vučićem.
Escobar je došao u Beograd dan posle posete specijalnog predstavnika Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, koji se, u sklopu priprema za sastanak srpskog i kosovskog lidera u Ohridu 18. marta, sastao sa najvišim zvaničnicima Srbije i predstavnicima opozicije.
Upitan šta očekuje od sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića u premijera Kosova Aljbina Kurtija u Ohridu, Escobar kaže da Sjedinjene Države očekuju "priznanje" da Zajedinca opština sa srpskom većinom predstavlja "značaj deo odnosa između Srbije i Kosova".
Brža integracija Zapadnog Balkana u EU
Američki zvaničnik je izrazio nadu da bi postizanje dogovora između Srbije i Kosova dovelo do brže integracije svih zemalja Zapadnog Balkana u evropske strukture. Predložio je da se za to iskoristi novi Berlinski proces.
"Na primer da dozvolimo ljudima sa Zapadnog Balkana da standardizuju lične karte, registarske tablice i druga dokumenta, tako da mogu da koriste prolaze na granicama koje koriste i državljani EU i da ne čekaju u kolonama. Nove tehnologije nam to omogućavaju i mi se borimo za to", rekao je Eskobar.
"Kada o tome govorim kao o zahtevu, ne bih da time izazivam konfrontaciju. Činjenica je da se Zajednica javlja u Briselskom sporazumu. Ona je deo zaključaka Evropskog saveta i deo politike SAD. Ona će se ostvariti. Pitanje je kada će se to desiti i koji će model biti primenjen", rekao je Escobar.
Ljudi kojima je ovaj sporazum najpotrebniji su Srbi na Kosovu, oni su uvek u središtu konfrontacije i tenzija i to im nanosi mnogo štete.
"Nadamo se da ćemo unaprediti položaj Srba na Kosovu kroz sprovođenje dogovora o Zajednici srpskih opština", rekao je Escobar.
On je dodao da je želja SAD da se Srbi vrate u institucije Kosova i da učestvuju u svim segmentima kosovskog društva.
Evropski predlog ima za cilj da dovede do potpune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
Ovaj dokument, koji je izvorno bio poznat kao francusko-nemački plan, takođe ima podršku Sjedinjenih Američkih Država.
Dokument od 11 članova - koji je EU objavila 27. februara - ne spominje posebno uzajamno priznanje, za koje je Vlada Kosova rekla da bi trebalo biti u središtu konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
U njemu se međusobno priznanje ne pominje eksplicitno ali se u članu dva navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.
Predviđen je poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, te priznavanje državih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.
