Protivljenje opozicionih partija - Demokratske partije Kosova (PDK) i Demokratskog saveza Kosova (LDK) – evropskom prijedlogu za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda, izazvalo je zabrinutost kod zapadnih partnera.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnose duže od deset godina, a ovaj predlog ima za cilj da dve strane dovede do postizanja konačnog sveobuhvatnog sporazuma.
Politički analitičar Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri smatra da će se sada pritisak zapadnih zemalja preusmeriti sa Vlade Kosova na opozicione stranke, odnosno da će se od njih tražiti da prihvate predlog Evropske unije (EU).
Premijer Kosova Albin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji vode dijalog na najvišem političkom nivou, sastaće se 18. marta na Ohridu u Severnoj Makedoniji, kako bi razgovarali o izradi mape puta za implementacije evropskog predloga.
Portparol ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Prištini izjavio je za lokalne medije na Kosovu da se stavovi dveju opozicionih partija ne "poklapaju sa podrškom koju SAD daju evropskom predlogu".
"Zabrinuti smo izjavama lidera i zvaničnika opozicionih partija u kojima se protive predlogu EU", naveli su iz ambasade 6. marta.
Dan kasnije, ambasador Nemačke u Prištini Jorn (Rohde) Rode je za kosovski Javni servis rekao da od opozicionih partija očekuje da budu konstruktivne oko evropskog predloga, te da treba da pokažu "odgovornu državnu politiku".
S druge strane, opoziciona DPK i DSK su još jednom izrazile svoje rezerve oko predloga za normalizaciju odnosa sa Srbijom.
Šta kažu iz PDK i LDK?
Ambasador Francuske na Kosovu Olivije Guero (Olivier Guerot) razgovarao je 8. marta sa predsednikom DPK Memlijem Krasnićijem (Memli Krasniqi) o dijalogu Kosova i Srbije.
Krasnići je na svom Facebook nalogu napisao da je ambasadoru preneo rezerve njegove partije prema evropskom planu, te da je fokus stavljen na to što u njemu nedostaje međusobno priznanje.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je pokušao da stupi u kontakt sa zvaničnicima DPK, ali nisu bili dostupni za izjavu.
Potpredsednik DSK Ljutfi (Lutfi) Haziri smatra da je zabrinutost zapadnih partnera Kosova, posebno SAD, osnovana.
Ta zabrinutost, prema njegovom mišljenju, ima veze sa nedostatkom konsenzusa oko predloga EU, ali podvlači da je za takvu situaciju odgovoran premijer Kurti i predsednica Vjosa Osmani.
Tvrdi da vlast na Kosovu nema volju da izgradi konsenzus oko važnih procesa, posebno o dijalogu sa Srbijom.
"Imali smo više sastanaka sa američkim izaslanikom (za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom) nego sa premijerom (Aljbinom Kurtijem), a imali smo više sastanaka i sa američkim ambasadorom (na Kosovu Džefrijem Hovenijerom) nego sa premijerom i predsednicom zajedno... U principu, nismo promenili odnos i stav (prema evropskom planu). Premijer je promenio stav", kaže Haziri za RSE.
Ukazuje da DSK podržava proces dijaloga ali da je kosovski premijer naštetio Kosovu jer više ne govori o međusobnom priznanju.
Zaključuje da njegova partija ne može da podrži Vladu oko predloga EU.
Muhadžiri: Paradoksalni prigovori opozicije
Politički analitičar Artan Muhadžiri smatra da je protivljenje opozicionih stranaka evropskom planu za normalizaciju odnosa sa Srbijom paradoksalno.
"Nasleđe (raniji sporazumi) iz dijaloga je do sada bilo 100 odsto u skladu sa evropskim idejama i planovima, koje se ne razlikuje toliko od francusko-nemačkog plana (predloga EU). Dakle, (evropski predlog) se ne razlikuje mnogo od sporazuma iz 2013. i 2015. koje su prihvatile PDK i DSK i koji su izglasani u Skupštini", kaže Muhadžiri.
Dodaje da su ranije obe opozicione stranke stalno kritikovale kosovskog premijera da nije pragmatičan oko velikih međunarodnih projekata za Kosovo, dok se Kurti suočavao sa pritiskom međunarodne zajednice.
"Sada, kada premijer Kurti deluje pragmatično i kooperativno, ove dve stranke su promenile svoje stavove. Ova radikalna promena (stavova) dve opozicione stranke deluje nelogično, u vreme kada su pritisci izuzetno veliki. Očekuje se da će ti pritisci sa premijera Kurtija, koji se već pretvorio u veoma konstruktivnog aktera, preći u pravcu kosovske opozicije", ocenjuje Muhadžiri.
Evropski predlog se sastoji od jedanaest tačaka i ima za cilj da reši nesuglasice između dve strane.
U njemu se međusobno priznanje ne pominje eksplicitno ali se u članu dva navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.
Predviđen je poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, te priznavanje državih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.
Nakon što su se Kurti i Vučić 27. februara usaglasili oko teksta predloga za normalizaciju odnosa, iz EU je saopšteno da je taj dokument "postao Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije".
Navedeno da će specijalni izaslanik Miroslav Lajčak kroz posete Kosovu i Srbiji pomoći stranama da finalizuju razgovore o izradi mape puta za implementacije evropskog predloga.
Politički analitičar Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri smatra da će se sada pritisak zapadnih zemalja preusmeriti sa Vlade Kosova na opozicione stranke, odnosno da će se od njih tražiti da prihvate predlog Evropske unije (EU).
Premijer Kosova Albin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji vode dijalog na najvišem političkom nivou, sastaće se 18. marta na Ohridu u Severnoj Makedoniji, kako bi razgovarali o izradi mape puta za implementacije evropskog predloga.
Portparol ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Prištini izjavio je za lokalne medije na Kosovu da se stavovi dveju opozicionih partija ne "poklapaju sa podrškom koju SAD daju evropskom predlogu".
"Zabrinuti smo izjavama lidera i zvaničnika opozicionih partija u kojima se protive predlogu EU", naveli su iz ambasade 6. marta.
Dan kasnije, ambasador Nemačke u Prištini Jorn (Rohde) Rode je za kosovski Javni servis rekao da od opozicionih partija očekuje da budu konstruktivne oko evropskog predloga, te da treba da pokažu "odgovornu državnu politiku".
S druge strane, opoziciona DPK i DSK su još jednom izrazile svoje rezerve oko predloga za normalizaciju odnosa sa Srbijom.
Šta kažu iz PDK i LDK?
Ambasador Francuske na Kosovu Olivije Guero (Olivier Guerot) razgovarao je 8. marta sa predsednikom DPK Memlijem Krasnićijem (Memli Krasniqi) o dijalogu Kosova i Srbije.
Krasnići je na svom Facebook nalogu napisao da je ambasadoru preneo rezerve njegove partije prema evropskom planu, te da je fokus stavljen na to što u njemu nedostaje međusobno priznanje.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je pokušao da stupi u kontakt sa zvaničnicima DPK, ali nisu bili dostupni za izjavu.
Potpredsednik DSK Ljutfi (Lutfi) Haziri smatra da je zabrinutost zapadnih partnera Kosova, posebno SAD, osnovana.
Ta zabrinutost, prema njegovom mišljenju, ima veze sa nedostatkom konsenzusa oko predloga EU, ali podvlači da je za takvu situaciju odgovoran premijer Kurti i predsednica Vjosa Osmani.
Tvrdi da vlast na Kosovu nema volju da izgradi konsenzus oko važnih procesa, posebno o dijalogu sa Srbijom.
"Imali smo više sastanaka sa američkim izaslanikom (za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom) nego sa premijerom (Aljbinom Kurtijem), a imali smo više sastanaka i sa američkim ambasadorom (na Kosovu Džefrijem Hovenijerom) nego sa premijerom i predsednicom zajedno... U principu, nismo promenili odnos i stav (prema evropskom planu). Premijer je promenio stav", kaže Haziri za RSE.
Ukazuje da DSK podržava proces dijaloga ali da je kosovski premijer naštetio Kosovu jer više ne govori o međusobnom priznanju.
Zaključuje da njegova partija ne može da podrži Vladu oko predloga EU.
Muhadžiri: Paradoksalni prigovori opozicije
Politički analitičar Artan Muhadžiri smatra da je protivljenje opozicionih stranaka evropskom planu za normalizaciju odnosa sa Srbijom paradoksalno.
"Nasleđe (raniji sporazumi) iz dijaloga je do sada bilo 100 odsto u skladu sa evropskim idejama i planovima, koje se ne razlikuje toliko od francusko-nemačkog plana (predloga EU). Dakle, (evropski predlog) se ne razlikuje mnogo od sporazuma iz 2013. i 2015. koje su prihvatile PDK i DSK i koji su izglasani u Skupštini", kaže Muhadžiri.
Dodaje da su ranije obe opozicione stranke stalno kritikovale kosovskog premijera da nije pragmatičan oko velikih međunarodnih projekata za Kosovo, dok se Kurti suočavao sa pritiskom međunarodne zajednice.
"Sada, kada premijer Kurti deluje pragmatično i kooperativno, ove dve stranke su promenile svoje stavove. Ova radikalna promena (stavova) dve opozicione stranke deluje nelogično, u vreme kada su pritisci izuzetno veliki. Očekuje se da će ti pritisci sa premijera Kurtija, koji se već pretvorio u veoma konstruktivnog aktera, preći u pravcu kosovske opozicije", ocenjuje Muhadžiri.
Evropski predlog se sastoji od jedanaest tačaka i ima za cilj da reši nesuglasice između dve strane.
U njemu se međusobno priznanje ne pominje eksplicitno ali se u članu dva navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.
Predviđen je poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, te priznavanje državih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.
Nakon što su se Kurti i Vučić 27. februara usaglasili oko teksta predloga za normalizaciju odnosa, iz EU je saopšteno da je taj dokument "postao Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije".
Navedeno da će specijalni izaslanik Miroslav Lajčak kroz posete Kosovu i Srbiji pomoći stranama da finalizuju razgovore o izradi mape puta za implementacije evropskog predloga.
