Današnji susret premijera Kosova Albina Kurtija i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića je najvažniji trenutak u procesu normalizacije odnosa u posljednjih deset godina.
Od lidera se očekuje da na sastanku, 27. februara, potvrde pred posrednicima Evropske unije (EU) da prihvataju evropski plan.
Bio bi ovo drugi dogovor strana u dijalogu, nakon Briselskog sporazuma koji je postignut u aprilu 2013 godine.
Evropska strana je ohrabrena signalima koji su u protreklom period pristigli iz Prištine odnosno Beograda, stoga se veruje da će predsednik Srbije i premijer Kosova podržati plan.
Za EU, prihvatanje plana bi podrazumevalo da strane prihvataju formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, te da dokument kao takav predstavlja "de facto" priznanje kosovske nezavisnosti.
EU i Sjedinjene Američke Države (SAD) ohrabrile su lidere Kosova i Srbije da private ovaj plan.
Zajedničko pismo predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholtz) i premijerke Italije Đorđije Meloni (Giorgia Meloni) tokom vikenda je stiglo u Beograd i Prištinu.
Takođe je i specijalni savetnik u američkom Stejt Departmentu Derek Šole (Dereck Chollet) potvrdio da je obavio telefonske razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Albinom Kurtijem gde je izneo da SAD potpuno podržavaju predlog Evropske unije(EU) o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Evropski zvaničnici, uključeni u organizovanje susreta u ponedeljak su u više navrata potvrdili da tekst evropskog plana neće biti predmet rasprave.
Rasprava će, prema njima, biti fokusirana na takozvani aneks plana, koji predviđa konkretne vremenske okvire i način primene svih deset tačaka evropskog plana.
Jedan vioski zvaničnik EU je ocenio da je plan "uzmi ili ostavi" i neće se dozvoliti nijedna izmena teksta. Ono oko čega je EU fleksibilna, kaže se u Briselu, jesu modaliteti oko vremena i načina primene odredbi iz glavnog dokumenta.
EU ima ambicioznu agendu u slučaju da se plan odobri.
Kako je više EU zvaničnika potvrdilo, planira se da se svaka tačka iz plana primeni u roku od nekoliko meseci.
Takođe će postojati mehanizam koji će pratiti sprovođenje i kojim će predsedavati EU.
Evropski zvaničnici su najavili da će ga objaviti ako strane potvrde da ga prihvataju.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je u decembru prošle godine objavila sadržaj plana, za koji razni diplomatski izvori tvrde da je najverodostojnija verzija koja je do tog trenutka objavljena u medijima.
Plan od deset tačaka predviđa jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritoritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola te otvaranje diplomatskih misija Srbije i Kosova u sedištima respektivnih vlada.
Ne spominje se u planu mogućnost članstva Kosova u Ujedinjenim Nacijma ali se eksplicitno kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, doduše ne sa tim nazivom se spominje u smislu "posebnog aranžama za srpsku zajednicu na Kosovu".
Takođe se predviđa formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu i pružanje snažnog nivoa zaštite srpskom verskom i kulturnom nasleđu i verskim objektima, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
Međutim, na svakom sastanku su strane dokazivale da imaju različita stajališta oko budućih odnosa.
Pored toga, protekla godina je bila u znaku tenzija koje su se odrazile na terenu, odnosno na severu Kosova, a kulminirale su kada su predstavnici Srpske zajednice napustili kosovske institucije, a na severu su postavljene barikade.
Jedan visoki evropski zvaničnik je podestio da su prošle godine nastale šest kriznih situacija na relaciji Priština-Beograd te da je "svaka od njih bila ozbiljnija od prethodne".
Kada su se sredinom avgusta prošle godine sastali premijer Kosova Albin Kurti i predsednik Srbije Aleksandra Vučić, za evropsku stranu je bilo već jasno da vizija dvojice lidera o normalizaciji nije kompatibilna. To je, kako kažu u Briselu, bio trenutak da je za EU bilo jasno da treba promeniti pristup.
Plan je potom stranama predat par nedelja kasnije kada je u izradi dokumenta uključena Nemačka i Francuska.
Sadržaj dokumenta se smatra "maksimalnim dostižnim u trenutnim političkim prilikama".
Planirano je da prvi susret bude sa prištinskom stranom, a potom i beogradskom.
Očekuje se da zajednički sastanak počne posle 17 sati. Očekuje se da sastanak traje do kasnih sati.
"Što duže traje sastanak, to su veće šanse da se uspešno završi", rekao je jedan neimonovani zvaničnik EU, upućen u proces.
Bio bi ovo drugi dogovor strana u dijalogu, nakon Briselskog sporazuma koji je postignut u aprilu 2013 godine.
Evropska strana je ohrabrena signalima koji su u protreklom period pristigli iz Prištine odnosno Beograda, stoga se veruje da će predsednik Srbije i premijer Kosova podržati plan.
Za EU, prihvatanje plana bi podrazumevalo da strane prihvataju formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, te da dokument kao takav predstavlja "de facto" priznanje kosovske nezavisnosti.
EU i Sjedinjene Američke Države (SAD) ohrabrile su lidere Kosova i Srbije da private ovaj plan.
Zajedničko pismo predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholtz) i premijerke Italije Đorđije Meloni (Giorgia Meloni) tokom vikenda je stiglo u Beograd i Prištinu.
Takođe je i specijalni savetnik u američkom Stejt Departmentu Derek Šole (Dereck Chollet) potvrdio da je obavio telefonske razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Albinom Kurtijem gde je izneo da SAD potpuno podržavaju predlog Evropske unije(EU) o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
EU plan je "uzmi ili ostavi" – pregovori 27. februara će se fokusirati na primenu
Evropski zvaničnici, uključeni u organizovanje susreta u ponedeljak su u više navrata potvrdili da tekst evropskog plana neće biti predmet rasprave.
Rasprava će, prema njima, biti fokusirana na takozvani aneks plana, koji predviđa konkretne vremenske okvire i način primene svih deset tačaka evropskog plana.
Jedan vioski zvaničnik EU je ocenio da je plan "uzmi ili ostavi" i neće se dozvoliti nijedna izmena teksta. Ono oko čega je EU fleksibilna, kaže se u Briselu, jesu modaliteti oko vremena i načina primene odredbi iz glavnog dokumenta.
EU ima ambicioznu agendu u slučaju da se plan odobri.
Kako je više EU zvaničnika potvrdilo, planira se da se svaka tačka iz plana primeni u roku od nekoliko meseci.
Takođe će postojati mehanizam koji će pratiti sprovođenje i kojim će predsedavati EU.
Šta predviđa evropski plan?
Takozvani francusko-nemački plan kojeg podržava i SAD za sada nije dostupan javnosti. Strane su ga dobile u jesen prošle godine.Evropski zvaničnici su najavili da će ga objaviti ako strane potvrde da ga prihvataju.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je u decembru prošle godine objavila sadržaj plana, za koji razni diplomatski izvori tvrde da je najverodostojnija verzija koja je do tog trenutka objavljena u medijima.
Plan od deset tačaka predviđa jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritoritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola te otvaranje diplomatskih misija Srbije i Kosova u sedištima respektivnih vlada.
Ne spominje se u planu mogućnost članstva Kosova u Ujedinjenim Nacijma ali se eksplicitno kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, doduše ne sa tim nazivom se spominje u smislu "posebnog aranžama za srpsku zajednicu na Kosovu".
Takođe se predviđa formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu i pružanje snažnog nivoa zaštite srpskom verskom i kulturnom nasleđu i verskim objektima, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
Zašto je EU "nametnula" plan?
Od početka dijaloga, 2011. godine, Evropska unija je imala ulogu takozvanog facilitatora, ili pomagača i uvek se tvrdilo da je na stranama da izađu sa konkretnim predlozimao normalizaciji.Međutim, na svakom sastanku su strane dokazivale da imaju različita stajališta oko budućih odnosa.
Pored toga, protekla godina je bila u znaku tenzija koje su se odrazile na terenu, odnosno na severu Kosova, a kulminirale su kada su predstavnici Srpske zajednice napustili kosovske institucije, a na severu su postavljene barikade.
Jedan visoki evropski zvaničnik je podestio da su prošle godine nastale šest kriznih situacija na relaciji Priština-Beograd te da je "svaka od njih bila ozbiljnija od prethodne".
Kada su se sredinom avgusta prošle godine sastali premijer Kosova Albin Kurti i predsednik Srbije Aleksandra Vučić, za evropsku stranu je bilo već jasno da vizija dvojice lidera o normalizaciji nije kompatibilna. To je, kako kažu u Briselu, bio trenutak da je za EU bilo jasno da treba promeniti pristup.
Plan je potom stranama predat par nedelja kasnije kada je u izradi dokumenta uključena Nemačka i Francuska.
Sadržaj dokumenta se smatra "maksimalnim dostižnim u trenutnim političkim prilikama".
Agenda susreta u ponedeljak
Visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) zajedno sa evropskim specijalnim predstavnikom za dijalog Miroslavom Lajčakom će počev od 15 sati obaviti odvojene susrete sa delegacijama.Planirano je da prvi susret bude sa prištinskom stranom, a potom i beogradskom.
Očekuje se da zajednički sastanak počne posle 17 sati. Očekuje se da sastanak traje do kasnih sati.
"Što duže traje sastanak, to su veće šanse da se uspešno završi", rekao je jedan neimonovani zvaničnik EU, upućen u proces.
