Uslov premijera Kosova Albina Kurtija da Zajednica opština sa srpskom većinom ne bude jednonacionalna i da promeni naziv, kako bi se razmotrilo njeno eventualno formiranje, zapravo bi podrazumevala promenu Briselskog sporazuma.
U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) to navode politički analitičari Agon Maljići (Maliqi) i Miodrag Milićević.
Ovim sporazumom, koji su Kosovo i Srbija postigli 2013. godine u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa, bilo je predviđeno formiranje Zajednice, ali do realizacije nikada nije došlo.
Kosovo odbija njeno formiranje, pravdajući to stavom da je "monoetničko" suprotno kosovskom Ustavu i da bi moglo dovesti do podele zemlje.
Na insistiranje međunarodne zajednice, Kurti je početkom februara izneo šest uslova za formiranje Zajednice – između ostalih: da ne bude jednonacionalna, da promeni naziv i da nema izvršnu vlast.
Analitičari ne isključuju mogućnost da Kurtijev zahtev za promenu imena bude stavljen na pregovarački sto u Briselu 27. februara, za kada je zakazan njegov sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Kurti je, međutim, rekao da se očekuje da će se tog dana razgovarati o predlogu EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
RSE se obratio se Kancelariji premijera Kosova za dodatna pojašnjenja o zahtevu za promenu naziva, ali nije dobio odgovor.
Predstavnici opozicionih političkih partija, Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova, kažu da od Kurtija nisu dobili nikakvo pojašnjenje o ovoj ideji.
Međutim, kako kaže, ostaje da se vidi da li će Kurtijevi uslovi u razgovorima u Briselu biti pretočeni u konkretan dokument ili će ostati u formi "apstraktnih principa".
"Premijer Kurti je još na principijelnom nivou, dok (međunarodni) posrednici čekaju dokument koji je u formi statuta (za Zajednicu), gde bi uslovi koje je on izneo svakako mogli da budu uključeni. Jednostavno, traži se neka vrsta spremnosti Kosova, da se bar pokrene proces rasprave o statutu", reči su Malićija.
"Ne mislim da će rasprava biti dobrodošla samo na principijelnom nivou. Mislim da se očekuje konkretan dokument. U tom smislu, mislim da, možda, neće biti mnogo razumevanja za zahtev (Kurtija, za promenu imena), jer nije precizan i nije konkretan", dodaje on.
"Tako neto, zapravo na Kosovu nije moguće, zbog činjenice da su gotovo velika opština koje bi ubuduće trebale da čine Zajednicu opština sa srpskom većinom, ustvari su multietničke. Tu su, osim pitanja srpske zajednice, otvorena i pitanja funkcionisanja albanske zajednice unutar tih opština, odnosno funkcionisanja drugih manjinskih ili nevećinskih zajednica u tim opštinama", kaže Milićević.
"Nema potrebe da se igra rečima", kaže Vlora Čitaku (Qitaku), potpredsednica Demokratske partije Kosova.
"Zajednica i ovlašćenja Zajednice se ne definišu imenom koje nosi, več od moći koju će imati. Po ovom pitanju, PDK je dosledan. Zajednica bi trebala da se formira samo na osnovu odluke Ustavnog suda [Kosova]", kaže Čitaku.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da sporazum o principima Asocijacije, postignut te iste godine, nije u punoj saglasnosti sa Ustavom Kosova, ali je dodao da se 23 tačke koje su u suprotnosti sa duhom Ustava, mogu uskladiti.
Ljutfi (Lutfi) Haziri, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova, kaže da Kurti nije razjasnio svoju ideju za promenu imena Zajednice, ali dodaje da sama ideja podrazumeva ponovno otvaranje pregovora za sporazum koji je već postignut i ratifikovan u Skupštini Kosova.
Haziri navodi da Kurtova ideja dolazi nakon što je prihvatio predlog EU za normalizaciju odnosa sa Srbijom. Ovo, prema njegovim rečima, predstavlja zbrku koraka.
"Iskorak je napravljen kada je prihvatio osnovni dokument za eventualni sporazum sa Srbijom. A njegov stav da u konkretnom sporazumu treba postaviti šest uslova da bi se eventualno ponovo otvorili pregovori [za formiranje Asocijacije] je korak unazad, jer je uslovljavanje pregovora neprihvatljivo za međunarodnog posrednika", kaže Haziri.
U tekstu krajem januara, koji su preneli pojedini mediji na Kosovu, oni su rekli da Zajednica opština sa srpskom većinom neće biti jednonacionalna.
"To bi bile opštine sa srpskom većinom u kojima žive ne samo etnički Srbi, već i druge grupe - Albanci, Bošnjaci i drugi - čija prava takođe moraju biti obezbeđena i zaštićena", navela su dvojica diplomata u zajedničkom obraćanju.
Malići ocenjuje da su, na osnovu ovog pisma, premijeru Kurtiju otvorena vrata i mogućnost formiranja jedne Zajednice a koja bi bila prihvatljiva za Kosovo.
"Premijer [Kurti] je ovo pitanje više pretvorio u semantičku debatu o imenu i upotrebi reči 'Srbin'. Ne znam kako će se ovaj deo rešiti. Ali da su otvorena mala vrata , mislim da je to vrlo tačno i da je to je vrlo jasno postavljeno u objavljenom pismu (Šolea i Eskobara), gde se, u stvari, od Kosova traži da stvori nešto što je potpuno u skladu sa Ustavom", kaže Maljići.
Milićević se slaže da su Kurtijevi uslovi za Zajednicu možda bili inspirisani pismom Šolea i Ekobara i dodaje da on to već koristi kao prostor za manevrisanje, da bi se opravdao pred domaćom javnošću.
"Takođe je i činjenica da će on pokušati biranim rečima, naprosto da saopšti kosovskoj javnosti da je ovakav princip prihvatljiv i prihvaćen te da će on biti u celosti usklađen sa važećim zakonima, zakonskim propisima i sa Ustavom Kosova. To je otprilike ono što očekujem da će se desiti u Briselu", kaže Milićević.
Koliko je poznato iz predloga za rešavanje budućih odnosa Srbije i Kosova, o kojem će u Briselu razgovarati Kurti i Vučić, a u koji je RSE imao uvid, predviđa se ispunjavanje svih do sada postignutih sporazuma u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU.
Ovim sporazumom, koji su Kosovo i Srbija postigli 2013. godine u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa, bilo je predviđeno formiranje Zajednice, ali do realizacije nikada nije došlo.
Kosovo odbija njeno formiranje, pravdajući to stavom da je "monoetničko" suprotno kosovskom Ustavu i da bi moglo dovesti do podele zemlje.
Na insistiranje međunarodne zajednice, Kurti je početkom februara izneo šest uslova za formiranje Zajednice – između ostalih: da ne bude jednonacionalna, da promeni naziv i da nema izvršnu vlast.
Analitičari ne isključuju mogućnost da Kurtijev zahtev za promenu imena bude stavljen na pregovarački sto u Briselu 27. februara, za kada je zakazan njegov sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Kurti je, međutim, rekao da se očekuje da će se tog dana razgovarati o predlogu EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
RSE se obratio se Kancelariji premijera Kosova za dodatna pojašnjenja o zahtevu za promenu naziva, ali nije dobio odgovor.
Predstavnici opozicionih političkih partija, Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova, kažu da od Kurtija nisu dobili nikakvo pojašnjenje o ovoj ideji.
Kakve su šanse za Kurtijev predlog?
Stručnjak za političke procese na Kosovu Agon Maljići kaže da su međunarodni partneri, posebno Sjedinjene Američke Države, ponudili Kosovu priliku da oblikuje Asocijaciju kako želi, u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.Međutim, kako kaže, ostaje da se vidi da li će Kurtijevi uslovi u razgovorima u Briselu biti pretočeni u konkretan dokument ili će ostati u formi "apstraktnih principa".
"Premijer Kurti je još na principijelnom nivou, dok (međunarodni) posrednici čekaju dokument koji je u formi statuta (za Zajednicu), gde bi uslovi koje je on izneo svakako mogli da budu uključeni. Jednostavno, traži se neka vrsta spremnosti Kosova, da se bar pokrene proces rasprave o statutu", reči su Malićija.
"Ne mislim da će rasprava biti dobrodošla samo na principijelnom nivou. Mislim da se očekuje konkretan dokument. U tom smislu, mislim da, možda, neće biti mnogo razumevanja za zahtev (Kurtija, za promenu imena), jer nije precizan i nije konkretan", dodaje on.
Da li je moguća monoetnička Zajednica?
Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice, kaže da Kurti svojom idejom o imenu pokušava da ubedi javnost da neće dozvoliti jednonacionalnu Zajednicu."Tako neto, zapravo na Kosovu nije moguće, zbog činjenice da su gotovo velika opština koje bi ubuduće trebale da čine Zajednicu opština sa srpskom većinom, ustvari su multietničke. Tu su, osim pitanja srpske zajednice, otvorena i pitanja funkcionisanja albanske zajednice unutar tih opština, odnosno funkcionisanja drugih manjinskih ili nevećinskih zajednica u tim opštinama", kaže Milićević.
Koja pitanja postavlja opozicija?
Predstavnici opozicionih partija na Kosovu kažu da nisu dobili nikakvo pojašnjenje u vezi sa idejom premijera Kurtija da promeni ime Zajednice."Nema potrebe da se igra rečima", kaže Vlora Čitaku (Qitaku), potpredsednica Demokratske partije Kosova.
"Zajednica i ovlašćenja Zajednice se ne definišu imenom koje nosi, več od moći koju će imati. Po ovom pitanju, PDK je dosledan. Zajednica bi trebala da se formira samo na osnovu odluke Ustavnog suda [Kosova]", kaže Čitaku.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da sporazum o principima Asocijacije, postignut te iste godine, nije u punoj saglasnosti sa Ustavom Kosova, ali je dodao da se 23 tačke koje su u suprotnosti sa duhom Ustava, mogu uskladiti.
Ljutfi (Lutfi) Haziri, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova, kaže da Kurti nije razjasnio svoju ideju za promenu imena Zajednice, ali dodaje da sama ideja podrazumeva ponovno otvaranje pregovora za sporazum koji je već postignut i ratifikovan u Skupštini Kosova.
Haziri navodi da Kurtova ideja dolazi nakon što je prihvatio predlog EU za normalizaciju odnosa sa Srbijom. Ovo, prema njegovim rečima, predstavlja zbrku koraka.
"Iskorak je napravljen kada je prihvatio osnovni dokument za eventualni sporazum sa Srbijom. A njegov stav da u konkretnom sporazumu treba postaviti šest uslova da bi se eventualno ponovo otvorili pregovori [za formiranje Asocijacije] je korak unazad, jer je uslovljavanje pregovora neprihvatljivo za međunarodnog posrednika", kaže Haziri.
Šta stoji u pismu dvojice predstavnika SAD?
Savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole (Chollet) i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) više puta su tražili od Kosova da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom.U tekstu krajem januara, koji su preneli pojedini mediji na Kosovu, oni su rekli da Zajednica opština sa srpskom većinom neće biti jednonacionalna.
"To bi bile opštine sa srpskom većinom u kojima žive ne samo etnički Srbi, već i druge grupe - Albanci, Bošnjaci i drugi - čija prava takođe moraju biti obezbeđena i zaštićena", navela su dvojica diplomata u zajedničkom obraćanju.
Malići ocenjuje da su, na osnovu ovog pisma, premijeru Kurtiju otvorena vrata i mogućnost formiranja jedne Zajednice a koja bi bila prihvatljiva za Kosovo.
"Premijer [Kurti] je ovo pitanje više pretvorio u semantičku debatu o imenu i upotrebi reči 'Srbin'. Ne znam kako će se ovaj deo rešiti. Ali da su otvorena mala vrata , mislim da je to vrlo tačno i da je to je vrlo jasno postavljeno u objavljenom pismu (Šolea i Eskobara), gde se, u stvari, od Kosova traži da stvori nešto što je potpuno u skladu sa Ustavom", kaže Maljići.
Milićević se slaže da su Kurtijevi uslovi za Zajednicu možda bili inspirisani pismom Šolea i Ekobara i dodaje da on to već koristi kao prostor za manevrisanje, da bi se opravdao pred domaćom javnošću.
"Takođe je i činjenica da će on pokušati biranim rečima, naprosto da saopšti kosovskoj javnosti da je ovakav princip prihvatljiv i prihvaćen te da će on biti u celosti usklađen sa važećim zakonima, zakonskim propisima i sa Ustavom Kosova. To je otprilike ono što očekujem da će se desiti u Briselu", kaže Milićević.
Koliko je poznato iz predloga za rešavanje budućih odnosa Srbije i Kosova, o kojem će u Briselu razgovarati Kurti i Vučić, a u koji je RSE imao uvid, predviđa se ispunjavanje svih do sada postignutih sporazuma u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU.
