Predsjednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca ukazao je da prijedlog Evropske unije za normalizaciju odnosa sa Srbijom ne obuhvata pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, odnosno da se to pitanje nalazi u jednoj rečenici, kojom se zahtjeva realizacija svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga.
Ovaj prijedlog, koji je u javnosti poznat kao francusko-njemački plan, Kosovo je javno prihvatilo 6. februara dok je Srbija ranije saopštila da je spremna da radi na njegovoj implementaciji.
Pitanje formiranja Zajednice je dogovoreno u okviru dijaloga 2013. godine a potom su i 2015. usaglašeni principi - pravni okvir, delovanje, organizaciona struktura i tako dalje.
Međutim, Ustavni sud Kosova je utvrdio da ti principi nisu u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova ali da mogu biti usaglašeni statutom ili podzakonskim aktom.
Kosovo odbija da realizuje taj sporazum, na čemu, pored Beograda, insistira i međunarodna zajednica.
Konjufca je novinarima rekao da je Kosovo predlog EU zapravo prihvatilo pre tri meseca a ne 6. februara, kada je premijer Kosova Aljbin Kurti po prvi put javno rekao da prihvata taj dokument i da ga smatra "dobrom osnovom za dalju diskusiju i solidnu platformu za napredak".
"Ne znam čemu tolika prašina kada je premijer pre tri meseca rekao da je taj plan prihvatljiv za Kosovo. Dakle, to je dobra osnova. U kom smislu? U smislu da se tu ne pominje Zajednica", rekao je Konjufca i obrazložio da se na Zajednicu u predlogu EU aludira kroz zahtev da se realizuju prethodno postignuti sporazumi.
Predlog EU, u koji je RSE ranije imao uvid, predviđa poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
Pored ostalog, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama ali se eksplicitno ne pominje međusobno priznanje ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier) je 7. februara pozdravio odluku Kosova da, u principu, prihvati predlog Evropske unije o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Ocenio je da će sporazum "doneti značajne koristi i Kosovu i Srbiji".
Međutim, presednik kosovskog parlamenta Konjufca kaže da evropski plan ima "dva rizika" po Kosovo a to je "kompromis".
"To je kompromis jer nema pravnog priznanja, ali je de fakto priznanje. Dakle, Srbija ne priznaje Kosovo direktno, već posredno", naveo je Konjufca i dodao da Srbija neće priznati Kosovo državnim aktom već putem sporazuma sa Evropskom unijom.
"Drugi rizik po Kosovo je da ne postoji forma konačnog sporazuma i to je veliki rizik", smatra on.
Napominje da bi u jednom trenutku od Kosova moglo da se zatraži još nešto za pravno priznanje od strane Srbije. Konjufca je naveo i da Kosovo mora da izbegne te rizike, koji mogu da naruše njegovu državnost.
SAD i EU su povećale diplomatske napore kako bi Kosovo i Srbija prihvatili predlog o normalizaciji odnosa. U okviru dijaloga koji se vodi u Briselu posredstvom EU od 2011. godine, postignuto je preko 30 pojedinačnih sporazuma, od kojih mnogi nisu realizovani na terenu.
Medjutim, Beograd uporno insistira na sporazumu o Zajednici.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je ranije rekao da pitanje Zajednice i pregovori o francusko-nemačkom predlogu "nisu u potpunosti povezani", te da je ona "postojeća obaveza koja mora da se implementira".
Takođe, američke diplomate su dale garancije da Zajednica opština sa srpskom većinom neće postati entitet poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.
Pitanje formiranja Zajednice je dogovoreno u okviru dijaloga 2013. godine a potom su i 2015. usaglašeni principi - pravni okvir, delovanje, organizaciona struktura i tako dalje.
Međutim, Ustavni sud Kosova je utvrdio da ti principi nisu u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova ali da mogu biti usaglašeni statutom ili podzakonskim aktom.
Kosovo odbija da realizuje taj sporazum, na čemu, pored Beograda, insistira i međunarodna zajednica.
Konjufca je novinarima rekao da je Kosovo predlog EU zapravo prihvatilo pre tri meseca a ne 6. februara, kada je premijer Kosova Aljbin Kurti po prvi put javno rekao da prihvata taj dokument i da ga smatra "dobrom osnovom za dalju diskusiju i solidnu platformu za napredak".
"Ne znam čemu tolika prašina kada je premijer pre tri meseca rekao da je taj plan prihvatljiv za Kosovo. Dakle, to je dobra osnova. U kom smislu? U smislu da se tu ne pominje Zajednica", rekao je Konjufca i obrazložio da se na Zajednicu u predlogu EU aludira kroz zahtev da se realizuju prethodno postignuti sporazumi.
Predlog EU, u koji je RSE ranije imao uvid, predviđa poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
Pored ostalog, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama ali se eksplicitno ne pominje međusobno priznanje ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier) je 7. februara pozdravio odluku Kosova da, u principu, prihvati predlog Evropske unije o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Ocenio je da će sporazum "doneti značajne koristi i Kosovu i Srbiji".
Međutim, presednik kosovskog parlamenta Konjufca kaže da evropski plan ima "dva rizika" po Kosovo a to je "kompromis".
"To je kompromis jer nema pravnog priznanja, ali je de fakto priznanje. Dakle, Srbija ne priznaje Kosovo direktno, već posredno", naveo je Konjufca i dodao da Srbija neće priznati Kosovo državnim aktom već putem sporazuma sa Evropskom unijom.
"Drugi rizik po Kosovo je da ne postoji forma konačnog sporazuma i to je veliki rizik", smatra on.
Napominje da bi u jednom trenutku od Kosova moglo da se zatraži još nešto za pravno priznanje od strane Srbije. Konjufca je naveo i da Kosovo mora da izbegne te rizike, koji mogu da naruše njegovu državnost.
SAD i EU su povećale diplomatske napore kako bi Kosovo i Srbija prihvatili predlog o normalizaciji odnosa. U okviru dijaloga koji se vodi u Briselu posredstvom EU od 2011. godine, postignuto je preko 30 pojedinačnih sporazuma, od kojih mnogi nisu realizovani na terenu.
Medjutim, Beograd uporno insistira na sporazumu o Zajednici.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je ranije rekao da pitanje Zajednice i pregovori o francusko-nemačkom predlogu "nisu u potpunosti povezani", te da je ona "postojeća obaveza koja mora da se implementira".
Takođe, američke diplomate su dale garancije da Zajednica opština sa srpskom većinom neće postati entitet poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.
