Kosovu se mora dozvoliti da krene dalje sa članstvom u Savjetu Evrope, izjavio je na sednici Parlamentarne skupštine tog međunarodnog tijela predstavnik Velike Britanije Džon Hauel (John Howell).
U debati održanoj na inicijativu Velike Britanije u sedištu Saveta Evrope u Strazburu u Francuskoj, Hauel je zatražio da se pitanje članstva Kosova odvoji od napretka u dijalogu Kosova sa Srbijom kojim posreduje Evropska unija (EU).
"Kosovo ne bi trebalo da bude talac u odnosu na napredak u dijalogu koji vodi EU. Treba da pokažemo da je Savet Evrope odvojen od Evropske unije i da ima sopstvene vrednosti i principe na osnovu kojih se donosi sud", rekao je Hauel u svom obraćanju.
Albanija, Severna Makedonija i Hrvatska podržale su na sednici članstvo Kosova u Savetu Evrope, dok je Srbija pozvala članice da odbije zahtev Kosova.
Kosovo je zahtev za članstvo predalo u maju 2022. godine.
Srbija se protivi članstvu Kosova u savetu Evrope i drugim međunarodnim institucijama i organizacijama i aktivno vodi kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
U tome za saveznika ima Rusiju, koja je zbog invazije na Ukrajinu u martu 2022. isključena iz Saveta Evrope.
Bez Rusije, dve trećine država članica te organizacije priznaje nezavisnost Kosova. Ako se uzme u obzir da se odluke donose većinom glasova država članica, realna je mogućnost pristupanja Kosova Savetu Evrope.
"Ukoliko je to slučaj, moramo toga biti svesni i moramo preduzeti konkretne korake", naveo je predstavnik Velike Britanije Džon Hauel.
Na "ruski faktor" ukazala je u svom obraćanju i predstavnica Kosova Saranda Bogujevci.
"Srbija nastavlja da koordiniše svoju spoljnu politiku sa Ruskom Federacijom dok je ona istovremeno naoružava", navela je Bogujevci.
Predstavnica Kosova Saranda Bogujevci je rekla da se Kosovo suočava sa ilegalnim aktivnostima kriminalnih struktura na severu, koje, kako je navela, "ohrabruje i diriguje" predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Izazivanje tenzija za koje optužuje Beograd, kako je rekla, služi kako bi se povukli iz političkog dijaloga sa Kosovom koji za cilj ima punu normalizaciju odnosa dve države kroz konačni i pravno obavezujući sporazum uz međusobno priznanje.
Dubravka Filipovski iz redova vladajuće koalicije u Srbiji optužila je Kosovo za tenzije. Ipak, kako je navela, Beograd "će nastaviti da se zalaže za očuvanje mira i stabilnosti u regionu".
Elvira Kovač, takođe predstavnica Srbije, iz redova Saveza vojvođanskih Mađara koji je u koaliciji sa aktuelnom vlašću navela je da su dijalog i kompromis jedino rešenje za prevazilaženje krize.
"Sporazum zahteva konstruktivan pristup i kompromis na obe strane", navela je Kovač.
On je izrazio uverenje da bi nemačko-francuski plan za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije mogao biti jedno od rešenja za postizanje kompromisa.
"Očigledno je da je jedino moguće rešenje kroz dijalog, međusobno poštovanje, i kompromis kao što su pokazale Grčka i Severna Makedonija u slučaju Prespanskog sporazuma", istakao je Katrugalos.
On je ukazao da i Evropa mora da preuzme svoj deo odgovornosti kako bi se smirile tenzije između dve strane.
Predstavnik Turske Ahmet Bujugumus (Buyukgumus) je pohvalio napore Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da pomognu u deeskalaciji tenzija Srbije i Kosova.
On je za izazivanje tenzija optužio Beograd, ali je naveo da su pregovori jedini način da se situacija razreši.
"Nadam se da će obe strane usvojiti konstruktivniji pristup u narednom periodu", naveo je Bujugumus.
Predlog EU, koji je u javnosti poznat i kao francusko-nemački plan, dostavljen je vlastima u Prištini i Beogradu krajem leta prošle godine.
Usledila je poseta evropsko-američkog tima diplomata Beogradu i Prištini 20. januara.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon tih razgovora izjavio da je Srbija spremna da prihvati koncept i da radi na implementaciji evropskog plana.
Kabinet premijera Kosova Albina Kurtija saopštio je posle sastanka sa timom diplomata da se više od dva sata razgovaralo o evropskom predlogu, koji premijer Kurti vidi kao "dobru osnovu za dalju diskusiju kako bi se krenulo ka punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uz obostrano priznanje kao centralno pitanje".
Predlog EU, u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid, ima jednak pristup stranama, a predviđa poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
U dokumentu se eksplicitno ne pominje međusobno priznanje ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama – na čemu insistira Kosovo.
Međutim, u dokumentu se pominje podrška koju bi strane trebale da pruže jedna drugoj u procesu evropskih integracija. Takođe, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
"Čim pre ovu realnost prihvate svi, uključujući Srbiju, biće bolje, pre svega i najvažnije za građane Kosova, kako za kosovske Srbe, tako i za Albance", naveo je Baša.
To bi, kako je ocenio, imalo značaja za budućnost celog regiona.
On se založio za članstvo Kosova u Savetu Evrope.
Severna Makedonija je "izuzetno zabrinuta" zbog krize u odnosima Srbije i Kosova, navela je predstavnica te države u Savetu Evrope Arta Bilali (Bilalli) Zendeli.
Ona je navela da Severna Makedonija snažno podržava dijalog kojim posreduje EU, kao i da "status quo" ne sme ostati takav.
"Vlasti u Srbiji moraju se vratiti dijalogu sa ciljem normalizacije odnosa uz uzajamno priznanje", navela je ona.
Stav Albanije po pitanju prijema članstva Kosova u Savet Evrope deli i Severna Makedonija.
Predstavnik Hrvatske Domagoj Hajduković naveo je da bi eventualni oružani konflikt na prostoru Zapadnog Balkana imao efekta ne samo na Srbiju i Kosovo i region, već i na evropski kontinent u celini.
Odgovornost za eskalaciju Hajduković vidi u vlastima u Srbiji. Ipak, nada se da će obe strane preuzeti svoj deo odgovornosti.
"Nadam se da odgovornost neće biti prebacivane sa jedne strane na drugu, već da će obe strane prepoznati da je odgovornost za očuvanje mira na obema (stranama)", rekao je Hajduković.
Prema njegovim rečima, "jedini lek" su evropske integracije.
"Kosovo ne bi trebalo da bude talac u odnosu na napredak u dijalogu koji vodi EU. Treba da pokažemo da je Savet Evrope odvojen od Evropske unije i da ima sopstvene vrednosti i principe na osnovu kojih se donosi sud", rekao je Hauel u svom obraćanju.
Albanija, Severna Makedonija i Hrvatska podržale su na sednici članstvo Kosova u Savetu Evrope, dok je Srbija pozvala članice da odbije zahtev Kosova.
Kosovo je zahtev za članstvo predalo u maju 2022. godine.
Srbija se protivi članstvu Kosova u savetu Evrope i drugim međunarodnim institucijama i organizacijama i aktivno vodi kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
U tome za saveznika ima Rusiju, koja je zbog invazije na Ukrajinu u martu 2022. isključena iz Saveta Evrope.
Bez Rusije, dve trećine država članica te organizacije priznaje nezavisnost Kosova. Ako se uzme u obzir da se odluke donose većinom glasova država članica, realna je mogućnost pristupanja Kosova Savetu Evrope.
Zabrinost zbog uloge Rusije
Članovi skupštine Saveta Evrope tokom debate su izneli zabrinutost zbog tenzija u odnosima Srbije i Kosova i uloge Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina u tome."Ukoliko je to slučaj, moramo toga biti svesni i moramo preduzeti konkretne korake", naveo je predstavnik Velike Britanije Džon Hauel.
Na "ruski faktor" ukazala je u svom obraćanju i predstavnica Kosova Saranda Bogujevci.
"Srbija nastavlja da koordiniše svoju spoljnu politiku sa Ruskom Federacijom dok je ona istovremeno naoružava", navela je Bogujevci.
Međusobne optužbe predstavnika Srbije i Kosova
Predstavnici Srbije i Kosova su izneli međusobne optužbe zbog tenzija.Predstavnica Kosova Saranda Bogujevci je rekla da se Kosovo suočava sa ilegalnim aktivnostima kriminalnih struktura na severu, koje, kako je navela, "ohrabruje i diriguje" predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Izazivanje tenzija za koje optužuje Beograd, kako je rekla, služi kako bi se povukli iz političkog dijaloga sa Kosovom koji za cilj ima punu normalizaciju odnosa dve države kroz konačni i pravno obavezujući sporazum uz međusobno priznanje.
Dubravka Filipovski iz redova vladajuće koalicije u Srbiji optužila je Kosovo za tenzije. Ipak, kako je navela, Beograd "će nastaviti da se zalaže za očuvanje mira i stabilnosti u regionu".
Elvira Kovač, takođe predstavnica Srbije, iz redova Saveza vojvođanskih Mađara koji je u koaliciji sa aktuelnom vlašću navela je da su dijalog i kompromis jedino rešenje za prevazilaženje krize.
"Sporazum zahteva konstruktivan pristup i kompromis na obe strane", navela je Kovač.
Podrška evropskom planu za Kosovo
Zapadni Balkan i dalje ima potencijala "da bukne", ukazao je predstavnik Grčke Jorgos Katrugalos (Georgios Katrougalos).On je izrazio uverenje da bi nemačko-francuski plan za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije mogao biti jedno od rešenja za postizanje kompromisa.
"Očigledno je da je jedino moguće rešenje kroz dijalog, međusobno poštovanje, i kompromis kao što su pokazale Grčka i Severna Makedonija u slučaju Prespanskog sporazuma", istakao je Katrugalos.
On je ukazao da i Evropa mora da preuzme svoj deo odgovornosti kako bi se smirile tenzije između dve strane.
Predstavnik Turske Ahmet Bujugumus (Buyukgumus) je pohvalio napore Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da pomognu u deeskalaciji tenzija Srbije i Kosova.
On je za izazivanje tenzija optužio Beograd, ali je naveo da su pregovori jedini način da se situacija razreši.
"Nadam se da će obe strane usvojiti konstruktivniji pristup u narednom periodu", naveo je Bujugumus.
Predlog EU, koji je u javnosti poznat i kao francusko-nemački plan, dostavljen je vlastima u Prištini i Beogradu krajem leta prošle godine.
Usledila je poseta evropsko-američkog tima diplomata Beogradu i Prištini 20. januara.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon tih razgovora izjavio da je Srbija spremna da prihvati koncept i da radi na implementaciji evropskog plana.
Kabinet premijera Kosova Albina Kurtija saopštio je posle sastanka sa timom diplomata da se više od dva sata razgovaralo o evropskom predlogu, koji premijer Kurti vidi kao "dobru osnovu za dalju diskusiju kako bi se krenulo ka punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uz obostrano priznanje kao centralno pitanje".
Predlog EU, u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid, ima jednak pristup stranama, a predviđa poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
U dokumentu se eksplicitno ne pominje međusobno priznanje ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama – na čemu insistira Kosovo.
Međutim, u dokumentu se pominje podrška koju bi strane trebale da pruže jedna drugoj u procesu evropskih integracija. Takođe, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Kako rešenje vide susedi Srbije i Kosova?
Luljzim Baša (Lulzim Basha) predstavnik Albanije je u svom obraćanju rekao da je nezavisnost Kosova "nepovratan proces"."Čim pre ovu realnost prihvate svi, uključujući Srbiju, biće bolje, pre svega i najvažnije za građane Kosova, kako za kosovske Srbe, tako i za Albance", naveo je Baša.
To bi, kako je ocenio, imalo značaja za budućnost celog regiona.
On se založio za članstvo Kosova u Savetu Evrope.
Severna Makedonija je "izuzetno zabrinuta" zbog krize u odnosima Srbije i Kosova, navela je predstavnica te države u Savetu Evrope Arta Bilali (Bilalli) Zendeli.
Ona je navela da Severna Makedonija snažno podržava dijalog kojim posreduje EU, kao i da "status quo" ne sme ostati takav.
"Vlasti u Srbiji moraju se vratiti dijalogu sa ciljem normalizacije odnosa uz uzajamno priznanje", navela je ona.
Stav Albanije po pitanju prijema članstva Kosova u Savet Evrope deli i Severna Makedonija.
Predstavnik Hrvatske Domagoj Hajduković naveo je da bi eventualni oružani konflikt na prostoru Zapadnog Balkana imao efekta ne samo na Srbiju i Kosovo i region, već i na evropski kontinent u celini.
Odgovornost za eskalaciju Hajduković vidi u vlastima u Srbiji. Ipak, nada se da će obe strane preuzeti svoj deo odgovornosti.
"Nadam se da odgovornost neće biti prebacivane sa jedne strane na drugu, već da će obe strane prepoznati da je odgovornost za očuvanje mira na obema (stranama)", rekao je Hajduković.
Prema njegovim rečima, "jedini lek" su evropske integracije.
