Postizanje sporazuma Kosova i Srbije zavisi od pritiska Zapada na Beograd i planova zapadnih zemalja za Balkan, ocjenio je kosovski premijer Albin Kurti, dodajući da sporazuma nema, jer nema ni dijaloga, što je odgovornost Evropske unije.
U intervjuu bečkom dnevniku "Presse", na konstataciju da su tenzije između Srbije i Kosova "opasno porasle", i to drugi put za samo par mjeseci, te pitanje kada bi moglo da dođe do nove eskalacije, Kurti je rekao da je to teško predvideti, jer zavisi od Srbije.
"Ekstremisti koje podržava Beograd su postavili 16 barikada na sjeveru zemlje. Nadam se da se to neće ponovo desiti", rekao je Kurti.
Dodao je da Beograd ne prihvata da je Kosovo nezavisna zemlja i pokušava da je minira, kao i da aplikacije Prištine za članstvo u Savjetu Evrope i EU, ali i ekonomski napredak, stvaraju "nervozu u Beogradu".
Na pitanje da li bi moglo ponovo doći do vojnih sukoba, Kurti je izrazio nadu da do toga neće doći, ali i naveo da Srbija oko Kosova ima 48 vojnih i policijskih baza.
"Na našoj granici i na sjeveru zemlje vidjeli smo ljude sa oznakama nacionalističkih ruskih bajkera 'Noćni vukovi' i ruske plaćeničke grupe 'Wagner'", tvrdi Kurti.
Kaže i da je zabrinut, ne samo zbog Srbije, već zbog veze Srbije sa Rusijom, a na konstataciju da je Beograd uvijek imao dobre odnose sa Moskvom, rekao da to jeste tačno, ali da se Srbija, u poslejdnje vreme, "masivno okrenula" ka Kremlju.
"Beograd ne učestvuje u sankcijama protiv Rusije, sklopio je mnoge sporazume sa Moskvom, a i Aleksandar Vulin, najproruskiji srpski političar je postavljen za šefa srpske obavještajne službe“, dodao je on.
Prema njegovim riječima, EU bi mogla i morala više da djeluje protiv uticaja Rusije, i to ne samo sa fokusom na rusku agresiju u Ukrajini, već i na štetni uticaj Moskve na cijelom kontinentu, a prije svega na Balkanu, koji još uvijek nije potpuno integrisan u EU.
"U Srbiji, Kremlj ima režim koji želi da bude hegemon regiona“, tvrdi Kurti,
Naveo je i da je zbog tesnih veza Beograda i Moskve, situacija takva da, kako kaže, nezavisnost Kosova sada ne mora da se brani samo od Srbije, već sve više i od Rusije.
"Granica Kosova i Srbije je postala granica između NATO i Rusije", smatra Kurti.
U tom smislu, dodao je da Kosovo sada uspostavlja svoju vojsku i želi da pristupi NATO.
Na pitanje u vezi sa zahtjevom Srbije da uputi svoje bezbjednosne snage na Kosovo, Kurti je kazao da je komandant Kfora to naravno odbio, a i niko nije, dodaje, očekivao drugačiju odluku.
"Srpske trupe su 1999. pod Slobodanom Miloševićem sprovele genocid na Kosovu. To pokazuje da se Vučićev karakter ne razlikuje mnogo od njegovog prethodnika“, kazze Kurti.
Upitan da li je bilo pritiska EU i SAD na Kosovo u vezi okončanja poslćednjih kriza, on je rekao da je učestvovao sa Beogradom u razgovorima pod posredovanjem EU, i da je Kosovo učinilo ustupke – odložilo je izbore na april, kao i odluku o kažnjavaju ljudi sa srpskim registarskim tablicama.
Kaže da 90 odsto Srba ima kosovske registracije i da velikom broju to nije problem, ali i da unutar srpske manjine postoji radikalna grupa koju finansira Beograd.
"Ekstremisti koje podržava Beograd su postavili 16 barikada na sjeveru zemlje. Nadam se da se to neće ponovo desiti", rekao je Kurti.
Dodao je da Beograd ne prihvata da je Kosovo nezavisna zemlja i pokušava da je minira, kao i da aplikacije Prištine za članstvo u Savjetu Evrope i EU, ali i ekonomski napredak, stvaraju "nervozu u Beogradu".
Na pitanje da li bi moglo ponovo doći do vojnih sukoba, Kurti je izrazio nadu da do toga neće doći, ali i naveo da Srbija oko Kosova ima 48 vojnih i policijskih baza.
"Na našoj granici i na sjeveru zemlje vidjeli smo ljude sa oznakama nacionalističkih ruskih bajkera 'Noćni vukovi' i ruske plaćeničke grupe 'Wagner'", tvrdi Kurti.
Kaže i da je zabrinut, ne samo zbog Srbije, već zbog veze Srbije sa Rusijom, a na konstataciju da je Beograd uvijek imao dobre odnose sa Moskvom, rekao da to jeste tačno, ali da se Srbija, u poslejdnje vreme, "masivno okrenula" ka Kremlju.
"Beograd ne učestvuje u sankcijama protiv Rusije, sklopio je mnoge sporazume sa Moskvom, a i Aleksandar Vulin, najproruskiji srpski političar je postavljen za šefa srpske obavještajne službe“, dodao je on.
Prema njegovim riječima, EU bi mogla i morala više da djeluje protiv uticaja Rusije, i to ne samo sa fokusom na rusku agresiju u Ukrajini, već i na štetni uticaj Moskve na cijelom kontinentu, a prije svega na Balkanu, koji još uvijek nije potpuno integrisan u EU.
"U Srbiji, Kremlj ima režim koji želi da bude hegemon regiona“, tvrdi Kurti,
Naveo je i da je zbog tesnih veza Beograda i Moskve, situacija takva da, kako kaže, nezavisnost Kosova sada ne mora da se brani samo od Srbije, već sve više i od Rusije.
"Granica Kosova i Srbije je postala granica između NATO i Rusije", smatra Kurti.
U tom smislu, dodao je da Kosovo sada uspostavlja svoju vojsku i želi da pristupi NATO.
Na pitanje u vezi sa zahtjevom Srbije da uputi svoje bezbjednosne snage na Kosovo, Kurti je kazao da je komandant Kfora to naravno odbio, a i niko nije, dodaje, očekivao drugačiju odluku.
"Srpske trupe su 1999. pod Slobodanom Miloševićem sprovele genocid na Kosovu. To pokazuje da se Vučićev karakter ne razlikuje mnogo od njegovog prethodnika“, kazze Kurti.
Upitan da li je bilo pritiska EU i SAD na Kosovo u vezi okončanja poslćednjih kriza, on je rekao da je učestvovao sa Beogradom u razgovorima pod posredovanjem EU, i da je Kosovo učinilo ustupke – odložilo je izbore na april, kao i odluku o kažnjavaju ljudi sa srpskim registarskim tablicama.
Kaže da 90 odsto Srba ima kosovske registracije i da velikom broju to nije problem, ali i da unutar srpske manjine postoji radikalna grupa koju finansira Beograd.
