Severnoatlantski pakt (NATO) saopštio je da nije dobio nikakav zvanični zahtjev sa Kosova za povećanje broja vojnika mirovnoj misiji KFOR, koju predvodi.
Zvaničnik NATO-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveo da KFOR trenutno ima neophodne kapacitete da obezbedi bezbednost i slobodno kretanje za sve građane, na osnovu svog mandata.
"KFOR ostaje u potpunosti sposoban da ispuni misiju u skladu sa mandatom određenim od Ujedinjenih nacija", rekao je zvaničnik NATO-a.
Ovakav stav usledio je nakon poziva kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija, koji je zatražio da NATO poveća broj mirovnih trupa na Kosovu, posle nedavnih tenzija sa Srbijom.
"Značajno povećanje broja NATO vojnika i vojne opreme u našoj zemlji poboljšalo bi bezbednost i mir na Kosovu i u celom regionu Zapadnog Balkana", rekao je Kurti za nemački list Die Welt 1. januara.
Upitan da li će NATO razmotriti eventualni zvanični zahtev Vlade Kosova za povećanje kapaciteta, zvaničnik NATO-a je rekao da je "svaka promena u prisustvu NATO-a zasnovana na određenim okolnostima i uslovima".
"Trupe KFOR-a pomno prate situaciju na terenu i potpuno su spremne da intervenišu ako su stabilnost, bezbednost i sloboda kretanja ugroženi", rekao je zvaničnik NATO za RSE.
U dodatnom osvrtu na Kurtijev poziv, još dodaje da je NATO već decenijama posvećen stabilnosti na Zapadnom Balkanu i da je misija KFOR-a, sa skoro 4.000 vojnika, "najopipljivija demonstracija ove posvećenosti".
Snage mirovne misije NATO-a na Kosovu, KFOR, raspoređene su na Kosovu nakon završetka rata 1999. godine sa ciljem garantovanja bezbednosti.
"Dodatno prisustvo NATO-a na Kosovu stoji iza mračnih planova Beograda i Moskve za Zapadni Balkan", saopšteno je iz Vlade Kosova za RSE.
Izvršna vlast je dodala da bi povećanje prisustva KFOR-a bila dobra prilika da se povećaju kapaciteti Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), kroz zajedničku obuku i vežbe.
Ekspert za oblast bezbednosti na Kosovu, ujedno i bivši poslanik Skupštine Kosova Nuredin Ibiši (Ibishi), rekao je da je Kurtijev zahtev zasnovan na ocenama bezbednosnih institucija.
On ocenjuje da je situacija u severnom delu Kosova, naseljenom većinom srpskim stanovništvom, i dalje napeta i da, prema njegovim rečima, postoje sumnje na infiltraciju opasnih pojedinaca i grupa, posebno onih povezanih sa Rusijom.
"Ruska obaveštajna služba, diplomatija, zatim i centri koji se nalaze svuda u Srbiji, u Nišu, ali i u Beogradu, koji su nazvani humanitarnim, ali imaju sasvim drugu svrhu, uključujući i destruktivne elemente u cilju stvaranja novih kriza koje bi skrenula pažnju sa rata u Ukrajini. Ovde postoji savez Srbije i Rusije", rekao je Ibiši.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželal Sveča (Xhelal Svecla) optužio je krajem decembra Rusiju da podstiče Srbiju da destabilizuje Kosovo. Ali ove optužbe je zvanični Kremlj odbacio.
U međuvremenu, Ibiši je dodao da bi svako povećanje kapaciteta KFOR-a bilo veća garancija za mir, ne samo na Kosovu, već i na celom Zapadnom Balkanu.
Za vreme kada su se barikade nalazile na severu Kosova, Srbija je podigla svoju vojsku u najviši stepen pripravnosti.
Jednom prilikom, Srbija je postrojila vojsku na graničnoj liniji sa Kosovom, što je zvanična Priština opisala kao "direktnu pretnju".
Međutim, KFOR je saopštio da Srbija ima pravo da vrši vojna kretanja na svojoj teritoriji, ali da mora da se udalji od teritorije Kosova najmanje kilometar i po.
Ovaj prekršaj, prema KFOR-u, nije počinila srpska vojska koja je bila pozicionirana u Raškoj, na jugozapadu Srbije.
"KFOR ostaje u potpunosti sposoban da ispuni misiju u skladu sa mandatom određenim od Ujedinjenih nacija", rekao je zvaničnik NATO-a.
Ovakav stav usledio je nakon poziva kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija, koji je zatražio da NATO poveća broj mirovnih trupa na Kosovu, posle nedavnih tenzija sa Srbijom.
"Značajno povećanje broja NATO vojnika i vojne opreme u našoj zemlji poboljšalo bi bezbednost i mir na Kosovu i u celom regionu Zapadnog Balkana", rekao je Kurti za nemački list Die Welt 1. januara.
Upitan da li će NATO razmotriti eventualni zvanični zahtev Vlade Kosova za povećanje kapaciteta, zvaničnik NATO-a je rekao da je "svaka promena u prisustvu NATO-a zasnovana na određenim okolnostima i uslovima".
"Trupe KFOR-a pomno prate situaciju na terenu i potpuno su spremne da intervenišu ako su stabilnost, bezbednost i sloboda kretanja ugroženi", rekao je zvaničnik NATO za RSE.
U dodatnom osvrtu na Kurtijev poziv, još dodaje da je NATO već decenijama posvećen stabilnosti na Zapadnom Balkanu i da je misija KFOR-a, sa skoro 4.000 vojnika, "najopipljivija demonstracija ove posvećenosti".
Snage mirovne misije NATO-a na Kosovu, KFOR, raspoređene su na Kosovu nakon završetka rata 1999. godine sa ciljem garantovanja bezbednosti.
Vlada Kosova o 'pretnjama' iz Rusije i Srbije
Vlada Kosova je u odgovoru RSE saopštila da se zahtev premijera odnosi na "situaciju koja je nastala nakon podizanja 16 barikada u četiri opštine na severu zemlje od strane tamošnjih kriminalnih grupa, umešanosti lica sa direktnim ili indirektnim vezama sa 'Vagnerom' (ruska paravojna organizacija) i 'Noćnim vukovima' (organizacija bliska Vladimiru Putinu) i 'pretećim izjavama Srbije'"."Dodatno prisustvo NATO-a na Kosovu stoji iza mračnih planova Beograda i Moskve za Zapadni Balkan", saopšteno je iz Vlade Kosova za RSE.
Izvršna vlast je dodala da bi povećanje prisustva KFOR-a bila dobra prilika da se povećaju kapaciteti Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), kroz zajedničku obuku i vežbe.
Ekspert za oblast bezbednosti na Kosovu, ujedno i bivši poslanik Skupštine Kosova Nuredin Ibiši (Ibishi), rekao je da je Kurtijev zahtev zasnovan na ocenama bezbednosnih institucija.
On ocenjuje da je situacija u severnom delu Kosova, naseljenom većinom srpskim stanovništvom, i dalje napeta i da, prema njegovim rečima, postoje sumnje na infiltraciju opasnih pojedinaca i grupa, posebno onih povezanih sa Rusijom.
"Ruska obaveštajna služba, diplomatija, zatim i centri koji se nalaze svuda u Srbiji, u Nišu, ali i u Beogradu, koji su nazvani humanitarnim, ali imaju sasvim drugu svrhu, uključujući i destruktivne elemente u cilju stvaranja novih kriza koje bi skrenula pažnju sa rata u Ukrajini. Ovde postoji savez Srbije i Rusije", rekao je Ibiši.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželal Sveča (Xhelal Svecla) optužio je krajem decembra Rusiju da podstiče Srbiju da destabilizuje Kosovo. Ali ove optužbe je zvanični Kremlj odbacio.
U međuvremenu, Ibiši je dodao da bi svako povećanje kapaciteta KFOR-a bilo veća garancija za mir, ne samo na Kosovu, već i na celom Zapadnom Balkanu.
Šta je prethodilo?
Od 10. do 29. decembra, grupe lokalnih Srba podigli su barikade na severu Kosova, protestujući zbog hapšenja bivšeg policajca kosovskog Srbina Dejana Pantća. Ali puštanje Pantća iz pritvora u kućni pritvor otvorilo je put za uklonjanje barikada, uz obrazloženje da su zahtevi ispunjeni.Za vreme kada su se barikade nalazile na severu Kosova, Srbija je podigla svoju vojsku u najviši stepen pripravnosti.
Jednom prilikom, Srbija je postrojila vojsku na graničnoj liniji sa Kosovom, što je zvanična Priština opisala kao "direktnu pretnju".
Međutim, KFOR je saopštio da Srbija ima pravo da vrši vojna kretanja na svojoj teritoriji, ali da mora da se udalji od teritorije Kosova najmanje kilometar i po.
Ovaj prekršaj, prema KFOR-u, nije počinila srpska vojska koja je bila pozicionirana u Raškoj, na jugozapadu Srbije.
