Važnije od otpriznavanja afričkih i ostrvskih zemalja je da Kosovo prizna pet članica EU koje to još nisu učinile, kaže politički analitičar iz Prištine Shkelzen Maliqi.
Maliqi je za Kosovo onlajn rekao da nije upoznat sa informacijom o devet zemalja koje su povukle priznanje Kosova, a koju je saopštio sinoć predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je istakao da se obično radi o afričkim i ostrvskim državama, čije povlačenje priznanja je, kako dodaje, kupovano do sada.
"Takva otpriznavanja nisu ništa bitno. Kosovo ima podršku i sponzorisano je od velikih zapadnih sila. Okrenuto je potpuno prema zapadu. Na Zapadu Kosovo traži podršku, a u Africi i karipskom regionu, to jest ostrvskim državama, nikada nije imalo pristupa, a nemaju ga dovoljno ni Amerika, ni Zapad. To su dekolonizovane zemlje, neke od njih pod uticajem Rusije i koje nisu demokratske. Ta otpriznavanja posmatram u tom kontekstu“, podvukao je Maliqi.
Ocjenio je da ta otpriznavanja ne narušavaju odnos snaga.
Kaže da se radi na tome da preostalih pet članica EU prizna Kosovo.
"Od tih pet članica EU četiri su deo NATO i za Kosovo je važnije da pridobije te zemlje. Ima ih nekoliko koje su blizu da priznaju Kosovo, ali bi htele najpre postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Nakon toga bi Kosovo moglo postati pravi kandidat za članstvo u EU i da vodi sve ostale pregovore“, naglasio je Maliqi.
On je podsjetio da se EU još na Solunskom samitu obavezala da će ceo Zapadni Balkan postati dio Unije, kao i da sve zemlje regiona teže tom članstvu.
"Ovo što radi Srbija je suprotnost s tim. Ta otpriznavanja su više za unutrašnje potrebe“, smatra Maliqi.
Kazao je da njemačko-francuski prijedlog, koji je preuzela EU kao svoj, predstavlja okvirni sporazum, koji bi omogućio takav napredak.
On je ukazao da predviđa da se obe zemlje obavežu da neće jedna drugu blokirati i sputavati.
"Sada ni Amerika više ne traži uzajamno priznanje Kosova i Srbije, jer je možda u Vašingtonu shvaćeno da Beograd i Aleksandar Vučić ne žele da idu tako daleko, jer bi to destabilizovalo Srbiju. A, Amerika ne želi da se situacija do te mjere zaoštri, ali žele postizanje normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, kako bi se postavili čvršći okviri za put u EU“, objasnio je Maliqi.
On smatra da bi se na tom putu mogli iskoristiti postojeći mehanizmi kao što su Otvoreni Balkan, da se spoji sa Berlinskim procesom, i da se kroz poboljšanje privreda zemlje regiona pripreme za Uniju i bez formalnog priznanja.
"Potrebni su praktični koraci da se izbjegnu situacije sa blokadama i barikadama, kao i ratna retorika“, dodao je Maliqi.
Izvor: Kosovo Online
On je istakao da se obično radi o afričkim i ostrvskim državama, čije povlačenje priznanja je, kako dodaje, kupovano do sada.
"Takva otpriznavanja nisu ništa bitno. Kosovo ima podršku i sponzorisano je od velikih zapadnih sila. Okrenuto je potpuno prema zapadu. Na Zapadu Kosovo traži podršku, a u Africi i karipskom regionu, to jest ostrvskim državama, nikada nije imalo pristupa, a nemaju ga dovoljno ni Amerika, ni Zapad. To su dekolonizovane zemlje, neke od njih pod uticajem Rusije i koje nisu demokratske. Ta otpriznavanja posmatram u tom kontekstu“, podvukao je Maliqi.
Ocjenio je da ta otpriznavanja ne narušavaju odnos snaga.
Kaže da se radi na tome da preostalih pet članica EU prizna Kosovo.
"Od tih pet članica EU četiri su deo NATO i za Kosovo je važnije da pridobije te zemlje. Ima ih nekoliko koje su blizu da priznaju Kosovo, ali bi htele najpre postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Nakon toga bi Kosovo moglo postati pravi kandidat za članstvo u EU i da vodi sve ostale pregovore“, naglasio je Maliqi.
On je podsjetio da se EU još na Solunskom samitu obavezala da će ceo Zapadni Balkan postati dio Unije, kao i da sve zemlje regiona teže tom članstvu.
"Ovo što radi Srbija je suprotnost s tim. Ta otpriznavanja su više za unutrašnje potrebe“, smatra Maliqi.
Kazao je da njemačko-francuski prijedlog, koji je preuzela EU kao svoj, predstavlja okvirni sporazum, koji bi omogućio takav napredak.
On je ukazao da predviđa da se obe zemlje obavežu da neće jedna drugu blokirati i sputavati.
"Sada ni Amerika više ne traži uzajamno priznanje Kosova i Srbije, jer je možda u Vašingtonu shvaćeno da Beograd i Aleksandar Vučić ne žele da idu tako daleko, jer bi to destabilizovalo Srbiju. A, Amerika ne želi da se situacija do te mjere zaoštri, ali žele postizanje normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, kako bi se postavili čvršći okviri za put u EU“, objasnio je Maliqi.
On smatra da bi se na tom putu mogli iskoristiti postojeći mehanizmi kao što su Otvoreni Balkan, da se spoji sa Berlinskim procesom, i da se kroz poboljšanje privreda zemlje regiona pripreme za Uniju i bez formalnog priznanja.
"Potrebni su praktični koraci da se izbjegnu situacije sa blokadama i barikadama, kao i ratna retorika“, dodao je Maliqi.
Izvor: Kosovo Online
