"Mislite na osobu koja hoda po tankoj žici i, da ne bi pala, u rukama drži dugačak štap da zadrži ravnotežu? U međuvremenu, žica sa obe strane postaje sve tanja i tanja."
Ovako Nenad Rašić, ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, opisuje aktivnosti političara kosovskih Srba, koji, kako kaže, ne razmišljaju isto kao srpske ili kosovske vlasti.
Na Kosovu, najveća srpska stranka je Srpska lista, koju podržava zvanični Beograd. U poslednjih deset godina pobeđivala je i na lokalnim i na opštim izborima.
Rašić, iz Progresivno-demokratske stranke, imenovan je za ministra nakon što je njegov prethodnik sa Srpske liste podneo ostavku početkom novembra, protiveći se odluci Vlade Kosova za preregistruju automobila sa nelegalnim srpskim tablicama.
Naime, svi Srbi sa severa podneli su ostavke, a u ovoj odluci ih je podržala vlast u Srbiji.
U ovom trenutku, kako kaže, nalazi se između sukoba Beograda i Prištine.
"Ja, sve vreme, pokušavam da budem umeren političar, upravo zato što nam je potrebna, pre svega, saradnja i mogućnosti za suživot. Mi, kao lokalni Srbi, moramo biti pragmatični, umereni i potpuno posvećeni suživotu sa Albancima. Morate shvatiti koliko je to teško i složeno, jer šta god da kažete, neko će vas označiti kao 'neprikladnog', 'lošeg', 'izdajnikom'. Praktično, imamo situaciju da smo odbačeni sa jedne, a neprihvatljivi sa druge strane“, kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa.
Ne objašnjava zašto se na Kosovu oseća neprihvatljivo.
Po ulasku u kosovske institucije, uvredljive izjave dali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić na račun njega i njegove savetnice Rade Trajković, šefice Evropskog pokreta Srba sa Kosova.
On je, između ostalog, rekao da Rašić i Trajković "nemaju poverenje nikoga u Srbiji, ali imaju poverenje Albina Kurtija i zapadnih agencija".
Trajković su 15. decembra privele srpske vlasti na graničnom prelazu između Kosova i Srbije Merdare.
Ona je za Radio Slobodna Evropa rekla da je 24 sata držana ilegalno, bez vode i hrane, kao i bez neophodnih medicinskih lekova.
Ona to opisuje kao osvetu srpskih vlasti prema njoj, jer misli drugačije od vlasti u Srbiji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na dosadašnje interesovanje Radija Slobodna Evropa za ovaj slučaj.
Trajkovićeva kaže da je njeno političko delovanje za normalan suživot Srba i Albanaca na Kosovu često stavlja "između dve vatre", zbog verbalnih sukoba između Vlade Srbije i Vlade Kosova.
"I, onda, oni [beogradski zvaničnici] kažu 'gle, ovaj Srbin sada hoće da sarađuje sa njima [sa Vladom Kosova]... Kada se to desi, nekako, ne osećate svu podršku čak ni institucija u Prištini. Obično i ovo eksploatišu, u političke svrhe. Dakle, iskrena borba za suživot Srba i Albanaca kao da gubi na vrednosti u medijskom ratu između dve strane [Kosova i Srbije]“, kaže Trajković za Radio Slobodna Evropa.
Rašić i Trajković kažu da negativni i često preteći komentari na društvenim mrežama, koji se, prema njihovim rečima, prate svaki put kada beogradske vlasti govore protiv njih, kod njih stvaraju neku vrstu osećaja nesigurnosti.
Trajković kaže da neizvesnost postaje još veća kada se sagledaju „atentati koji su izvršeni poslednjih decenija” na političke protivnike režima u Srbiji, ali ne precizira više o njima.
Među kolektivnim ostavkama početkom novembra bile su i ostavke predsednika četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova: Severne Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani raspisala je izbore u ovim opštinama za 18. decembar, ali su oni, zbog pojačanih tenzija, odloženi za april 2023. godine.
Srpska lista je odbila da učestvuje na ovim izborima i tenzije su kulminirale podizanjem barikada na putevima na severu, koje nisu uklonjene skoro tri nedelje.
Lider Partija kosovskih Srba Aleksandar Jablanović krivi kosovske vlasti za odlaganje izbora, jer je, prema njegovim rečima, propuštena dobra prilika da se "oslobodi Srpske liste" kao "predstavnika politike Beograda" na Kosovu.
U ovom trenutku, on takođe opisuje političku akciju svoje stranke kao „hodanje između dve vatre“.
„Ne samo ja, već svaki čovek slobodne političke misli oseća da je između dve vatre. Znaš li zašto? Zato što se sve greške režima u Prištini i režima u Beogradu, na kraju krajeva, popravljaju na nekim tajnim sastancima, na nekim tajnim mestima, ali na štetu političke opozicije i na štetu građana. Dakle, uvek se nađete između dve vatre, jer na Kosovu je sve dozvoljeno, u slučaju da to pomaže da se održi vlast“, kaže Jablanović za Radio Slobodna Evropa.
Lider ovog političkog subjekta Aleksandar Arsenijević, lider građanske inicijative na Kosovu, Srpski opstanak, kaže da se aktuelna politika Beograda i Prištine vodi istim narativom, odnosno "ako niste sa nama, vi ste protiv nas“.
"Težina ovoga se prilično oseća, jer mi nemamo ruku pruženu ni sa jedne strane, već su te ruke podignute na vas – to izražavam metaforički. U svakom trenutku, te ruke mogu da te udare. Ali opet, mislim da se ti udari mogu izdržati, ako imate jaku volju i cilj. Želimo da zadržimo autentičnost i da budemo autentičan glas koji će govoriti o problemima, čemu doprinose obe strane", kaže Arsenijević za Radio Slobodna Evropa.
Kurti je već u predizbornoj kampanji 2019. najavio dijalog sa Srbima Kosova, ocenjujući da je takav dijalog važniji od onog koji Kosovo razvija sa Srbijom, u cilju normalizacije odnosa.
Vladini zvaničnici su krajem novembra za Radio Slobodna Evropa potvrdili da vode dijalog sa lokalnim Srbima, ali "daleko od očiju javnosti“.
Nisu izneli mnogo detalja o ovom procesu, navodeći da nameravaju da zaštite srpske predstavnike od "pritisaka i pretnji" "s njima povezanih nelegalnih struktura i grupa".
Inače, Kosovo i Srbija su u pregovorima za normalizaciju odnosa od 2011. godine.
Strane su postigle desetine sporazuma, ali je implementacija većine njih na terenu zastala.
Kosovo insistira na tome da se dijalog završi uzajamnim priznanjem; Srbija traži kompromisno rešenje, ali ne precizirajući mnogo šta to znači.
Na Kosovu, najveća srpska stranka je Srpska lista, koju podržava zvanični Beograd. U poslednjih deset godina pobeđivala je i na lokalnim i na opštim izborima.
Rašić, iz Progresivno-demokratske stranke, imenovan je za ministra nakon što je njegov prethodnik sa Srpske liste podneo ostavku početkom novembra, protiveći se odluci Vlade Kosova za preregistruju automobila sa nelegalnim srpskim tablicama.
Naime, svi Srbi sa severa podneli su ostavke, a u ovoj odluci ih je podržala vlast u Srbiji.
"Šta god kažete, nazvaće vas izdajnicima“
U ovom trenutku, kako kaže, nalazi se između sukoba Beograda i Prištine.
"Ja, sve vreme, pokušavam da budem umeren političar, upravo zato što nam je potrebna, pre svega, saradnja i mogućnosti za suživot. Mi, kao lokalni Srbi, moramo biti pragmatični, umereni i potpuno posvećeni suživotu sa Albancima. Morate shvatiti koliko je to teško i složeno, jer šta god da kažete, neko će vas označiti kao 'neprikladnog', 'lošeg', 'izdajnikom'. Praktično, imamo situaciju da smo odbačeni sa jedne, a neprihvatljivi sa druge strane“, kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa.
Ne objašnjava zašto se na Kosovu oseća neprihvatljivo.
Po ulasku u kosovske institucije, uvredljive izjave dali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić na račun njega i njegove savetnice Rade Trajković, šefice Evropskog pokreta Srba sa Kosova.
On je, između ostalog, rekao da Rašić i Trajković "nemaju poverenje nikoga u Srbiji, ali imaju poverenje Albina Kurtija i zapadnih agencija".
"Iskrena borba za suživot"
Trajković su 15. decembra privele srpske vlasti na graničnom prelazu između Kosova i Srbije Merdare.
Ona je za Radio Slobodna Evropa rekla da je 24 sata držana ilegalno, bez vode i hrane, kao i bez neophodnih medicinskih lekova.
Ona to opisuje kao osvetu srpskih vlasti prema njoj, jer misli drugačije od vlasti u Srbiji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na dosadašnje interesovanje Radija Slobodna Evropa za ovaj slučaj.
Trajkovićeva kaže da je njeno političko delovanje za normalan suživot Srba i Albanaca na Kosovu često stavlja "između dve vatre", zbog verbalnih sukoba između Vlade Srbije i Vlade Kosova.
"I, onda, oni [beogradski zvaničnici] kažu 'gle, ovaj Srbin sada hoće da sarađuje sa njima [sa Vladom Kosova]... Kada se to desi, nekako, ne osećate svu podršku čak ni institucija u Prištini. Obično i ovo eksploatišu, u političke svrhe. Dakle, iskrena borba za suživot Srba i Albanaca kao da gubi na vrednosti u medijskom ratu između dve strane [Kosova i Srbije]“, kaže Trajković za Radio Slobodna Evropa.
Rašić i Trajković kažu da negativni i često preteći komentari na društvenim mrežama, koji se, prema njihovim rečima, prate svaki put kada beogradske vlasti govore protiv njih, kod njih stvaraju neku vrstu osećaja nesigurnosti.
Trajković kaže da neizvesnost postaje još veća kada se sagledaju „atentati koji su izvršeni poslednjih decenija” na političke protivnike režima u Srbiji, ali ne precizira više o njima.
Delovati "između dve vatre"
Među kolektivnim ostavkama početkom novembra bile su i ostavke predsednika četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova: Severne Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani raspisala je izbore u ovim opštinama za 18. decembar, ali su oni, zbog pojačanih tenzija, odloženi za april 2023. godine.
Srpska lista je odbila da učestvuje na ovim izborima i tenzije su kulminirale podizanjem barikada na putevima na severu, koje nisu uklonjene skoro tri nedelje.
Lider Partija kosovskih Srba Aleksandar Jablanović krivi kosovske vlasti za odlaganje izbora, jer je, prema njegovim rečima, propuštena dobra prilika da se "oslobodi Srpske liste" kao "predstavnika politike Beograda" na Kosovu.
U ovom trenutku, on takođe opisuje političku akciju svoje stranke kao „hodanje između dve vatre“.
„Ne samo ja, već svaki čovek slobodne političke misli oseća da je između dve vatre. Znaš li zašto? Zato što se sve greške režima u Prištini i režima u Beogradu, na kraju krajeva, popravljaju na nekim tajnim sastancima, na nekim tajnim mestima, ali na štetu političke opozicije i na štetu građana. Dakle, uvek se nađete između dve vatre, jer na Kosovu je sve dozvoljeno, u slučaju da to pomaže da se održi vlast“, kaže Jablanović za Radio Slobodna Evropa.
"Nijedna strana nije došla do nas"
Lider ovog političkog subjekta Aleksandar Arsenijević, lider građanske inicijative na Kosovu, Srpski opstanak, kaže da se aktuelna politika Beograda i Prištine vodi istim narativom, odnosno "ako niste sa nama, vi ste protiv nas“.
"Težina ovoga se prilično oseća, jer mi nemamo ruku pruženu ni sa jedne strane, već su te ruke podignute na vas – to izražavam metaforički. U svakom trenutku, te ruke mogu da te udare. Ali opet, mislim da se ti udari mogu izdržati, ako imate jaku volju i cilj. Želimo da zadržimo autentičnost i da budemo autentičan glas koji će govoriti o problemima, čemu doprinose obe strane", kaže Arsenijević za Radio Slobodna Evropa.
Kurti je već u predizbornoj kampanji 2019. najavio dijalog sa Srbima Kosova, ocenjujući da je takav dijalog važniji od onog koji Kosovo razvija sa Srbijom, u cilju normalizacije odnosa.
Vladini zvaničnici su krajem novembra za Radio Slobodna Evropa potvrdili da vode dijalog sa lokalnim Srbima, ali "daleko od očiju javnosti“.
Nisu izneli mnogo detalja o ovom procesu, navodeći da nameravaju da zaštite srpske predstavnike od "pritisaka i pretnji" "s njima povezanih nelegalnih struktura i grupa".
Inače, Kosovo i Srbija su u pregovorima za normalizaciju odnosa od 2011. godine.
Strane su postigle desetine sporazuma, ali je implementacija većine njih na terenu zastala.
Kosovo insistira na tome da se dijalog završi uzajamnim priznanjem; Srbija traži kompromisno rešenje, ali ne precizirajući mnogo šta to znači.
