Sukob na sjeveru Kosova privukao je veću medijsku pažnju i u Njemačkoj. „Zveckanje oružjem na Kosovu sve glasnije“, čitamo tako u dnevnom listu iz Kelna, dok berlinske novine u naslovu tvrde da Vučić podgrijeva konflikt, prenosi Deutsche welle.
Komandant njemačkog kontigenta Kfora Eugen Frank izneo je za Velt izneo je svoje viđenje aktuelnog sukoba na sjeveru Kosova. On je novinaru njemačkog lista rekao da je zapadna vojna misija na Kosovu „nužna i neizostavna u obezbjeđivanju mira i stabilizaciji situacije“. Prema mišljenju tog njemačkog oficira, „postoji trajna opasnost od pogoršanja bezbjednosne situacije u najkraćem vremenu“.
Frank je izjavio, a Velt preneo, da na sjeveru Kosova vlada velika frustracija zbog ukupne situacije, a to je „stalna osnova za moguće eskalacije i potencijal za nasilje“. Nestabilna situacija, prema njemu, ima uzroke „u organizovanom kriminalu, srpskim paralelnim strukturama i u nepromjenjenom postojećem međuetničkom konfliktnom potencijalu“. U tekstu se navodi Frankov stav da ljude na sjeveru Kosova upotrebljavaju „kao instrument za srpski uticaj posredstvom različitih aktera“.
Novinar dnevnog lista Velt potvrđuje iskaz njemačkog oficira i svojim iskazom: „I zaista, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić podstiče nemire, time što traži slanje trupa na sjever Kosova“.
Dalje u tekstu navode se objašnjenja komandanta njemačkog kontigenta Kfora Franka: „Tek u ekstremnoj situaciji bi trupe misije Sjevernoatlanskog pakta Kfor mogle da budu upotrebljene, dakle kada zapreti eskalacija situacije. Prednost međunarodnih trupa je to što ih stanovništvo poštuje, dok je prije svega srpska manjina nepovjerljiva, pa dijelom i agresivna prema kosovskim policajcima. Pošto doživljavaju međunarodne trupe kao neutralne‚ Kfor je među stanovništvom priznat i poštovan“, rekao je Frank.
Lokalni dnevni list iz Kelna, Kölnische Rundschau, prenosi tekst Tomasa Rozera iz Beograda u kojem se između ostalog kaže: „Potpaljivanjem fitilja na kosovskom buretu, Vučić želi da skrene pažnju s pritiska Evropske unije na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, pretpostavljaju analitičari u Beogradu. Kurti glumi jakog čovjeka kako bi skrenuo pažnju s mizerne situacije u svojoj zemlji, kažu njegovi kritičari u Prištini“.
Süddeutsche Zeitung u tekstu Tobiasa Cika između ostalog navodi: „Vučić je za četvrtak najavio da će od NATO formalno zatražiti slanje hiljadu srpskih vojnika na sjever Kosova ’kako bi sačuvao mir’. On se pritom poziva na Rezoluciju 1244 Savjeta bezbjednosti iz juna 1999. koja je Srbiji principijelno priznala pravo da poslije kraja rata pošalje mali broj policajaca i vojnika na Kosovo, na primjer, za čuvanje pravoslavnih crkava. Ali, brojne države članice Ujedinjenih nacija smatraju da ta rezolucija poslije proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. nije više pravosnažna“.
U tekstu se navodi i stav njemačke šefice diplomatije Annalena Baerbock da je slanje srpskih vojnika „potpuno neprihvatljivo“.
Za Tageszeitung iz Beograda piše Andrej Ivanji: „To je trajni konflikt u Evropi, čije rješenje nije na vidiku. Glavna tačka sporenja: Kosovo želi da zaokruži svoju nezavisnost, a Srbija ni u kom slučaju ne želi da prizna samostalnost svoje ’južne pokrajine’. Beograd se poziva na međunarodno pravo i Rezoluciju Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija 1244, koja Kosovo definiše kao sastavni dio Srbije pod međunarodnim protektoratom. Pet zemalja članica EU takođe to vide tako. Srbija insistira na osnivanju zajednice opština u kojima su na sjeveru Kosova Srbi u većini, što premijer Kosova Albin Kurti odbija kao ’instrument destabilizacije’. Međutim, to je njegov prethodnik u okviru ’Briselskog sporazuma’ prije nekoliko godina potpisao. Neuspjeh sprovođenja pokazuje nemoć EU, što opet izaziva antievropsko raspoloženje u Srbiji. Čitanje srpskih novina budi utisak da upravo predstoji izbijanje rata na Kosovu.“
Isti dnevni list, Tageszeitung, donosi i intervju sa Ulfom Brunbauerom, profesorom istorije jugoistočne i istočne Evrope na Univerzitetu Regenzburg. On je izjavio: „Stepen naoružanosti tamo je visok, korupcija veoma raširena. Što se tiče vladavine prava, imamo posla sa crnom rupom. Koje uzroke ima konflikt? Srbi odbijaju da priznaju nezavisnost i time faktičku suverenost Kosova.“
Nešto dalje profesor odgovara na pitanje zašto je konflikt eskalirao upravo sada: „To se dešava u redovnim razmacima. Prije svega radikalni Srbi vide vladu Albina Kurtija kao veoma patriotsku, ali ona je pritom veoma pragmatična. To je tipična pogrešna percepcija Srba koji sebe vide kao žrtve. Ali nema naznaka sistematske diskriminacije. Vučić produžava taj sukob. On nije zainteresovan za normalizaciju bilateralnih odnosa.“
Na pitanje šta je krenulo po zlu, pošto EU deset godina vodi sa Srbijom pristupne pregovore, njemački profesor je odgovorio: „Brisel se pouzdavao u Vučića dajući time prednost navodnoj stabilnosti. S tim je bila povezana nada da će mogućnost pristupanja EU podstaći dobru vladavinu, a Vučić bi mogao kod još većih nacionalista nametnuti kompromise u pogledu Kosova. To je bila zabluda. Kako da EU koriguje tu zabludu? Ona mora Srbiji jasno staviti do znanja da je pristupanje Evropskoj uniji moguće samo na osnovu faktičkog priznavanja postojanja Kosova.“
Frank je izjavio, a Velt preneo, da na sjeveru Kosova vlada velika frustracija zbog ukupne situacije, a to je „stalna osnova za moguće eskalacije i potencijal za nasilje“. Nestabilna situacija, prema njemu, ima uzroke „u organizovanom kriminalu, srpskim paralelnim strukturama i u nepromjenjenom postojećem međuetničkom konfliktnom potencijalu“. U tekstu se navodi Frankov stav da ljude na sjeveru Kosova upotrebljavaju „kao instrument za srpski uticaj posredstvom različitih aktera“.
Novinar dnevnog lista Velt potvrđuje iskaz njemačkog oficira i svojim iskazom: „I zaista, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić podstiče nemire, time što traži slanje trupa na sjever Kosova“.
Dalje u tekstu navode se objašnjenja komandanta njemačkog kontigenta Kfora Franka: „Tek u ekstremnoj situaciji bi trupe misije Sjevernoatlanskog pakta Kfor mogle da budu upotrebljene, dakle kada zapreti eskalacija situacije. Prednost međunarodnih trupa je to što ih stanovništvo poštuje, dok je prije svega srpska manjina nepovjerljiva, pa dijelom i agresivna prema kosovskim policajcima. Pošto doživljavaju međunarodne trupe kao neutralne‚ Kfor je među stanovništvom priznat i poštovan“, rekao je Frank.
Skretanje pažnje
Lokalni dnevni list iz Kelna, Kölnische Rundschau, prenosi tekst Tomasa Rozera iz Beograda u kojem se između ostalog kaže: „Potpaljivanjem fitilja na kosovskom buretu, Vučić želi da skrene pažnju s pritiska Evropske unije na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, pretpostavljaju analitičari u Beogradu. Kurti glumi jakog čovjeka kako bi skrenuo pažnju s mizerne situacije u svojoj zemlji, kažu njegovi kritičari u Prištini“.
Süddeutsche Zeitung u tekstu Tobiasa Cika između ostalog navodi: „Vučić je za četvrtak najavio da će od NATO formalno zatražiti slanje hiljadu srpskih vojnika na sjever Kosova ’kako bi sačuvao mir’. On se pritom poziva na Rezoluciju 1244 Savjeta bezbjednosti iz juna 1999. koja je Srbiji principijelno priznala pravo da poslije kraja rata pošalje mali broj policajaca i vojnika na Kosovo, na primjer, za čuvanje pravoslavnih crkava. Ali, brojne države članice Ujedinjenih nacija smatraju da ta rezolucija poslije proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. nije više pravosnažna“.
U tekstu se navodi i stav njemačke šefice diplomatije Annalena Baerbock da je slanje srpskih vojnika „potpuno neprihvatljivo“.
Kosovo reduced tensions by postponing local elections. Recent rhetoric from Serbia did the opposite. Suggesting sending Serbian forces to Kosovo is completely unacceptable. So are the latest attacks on @EULEXKosovo. All my support goes to the EU-led dialogue @MiroslavLajcak.
— Außenministerin Annalena Baerbock (@ABaerbock) December 11, 2022
„Što se tiče vladavine prava, imamo posla sa crnom rupom“
Za Tageszeitung iz Beograda piše Andrej Ivanji: „To je trajni konflikt u Evropi, čije rješenje nije na vidiku. Glavna tačka sporenja: Kosovo želi da zaokruži svoju nezavisnost, a Srbija ni u kom slučaju ne želi da prizna samostalnost svoje ’južne pokrajine’. Beograd se poziva na međunarodno pravo i Rezoluciju Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija 1244, koja Kosovo definiše kao sastavni dio Srbije pod međunarodnim protektoratom. Pet zemalja članica EU takođe to vide tako. Srbija insistira na osnivanju zajednice opština u kojima su na sjeveru Kosova Srbi u većini, što premijer Kosova Albin Kurti odbija kao ’instrument destabilizacije’. Međutim, to je njegov prethodnik u okviru ’Briselskog sporazuma’ prije nekoliko godina potpisao. Neuspjeh sprovođenja pokazuje nemoć EU, što opet izaziva antievropsko raspoloženje u Srbiji. Čitanje srpskih novina budi utisak da upravo predstoji izbijanje rata na Kosovu.“
Isti dnevni list, Tageszeitung, donosi i intervju sa Ulfom Brunbauerom, profesorom istorije jugoistočne i istočne Evrope na Univerzitetu Regenzburg. On je izjavio: „Stepen naoružanosti tamo je visok, korupcija veoma raširena. Što se tiče vladavine prava, imamo posla sa crnom rupom. Koje uzroke ima konflikt? Srbi odbijaju da priznaju nezavisnost i time faktičku suverenost Kosova.“
Nešto dalje profesor odgovara na pitanje zašto je konflikt eskalirao upravo sada: „To se dešava u redovnim razmacima. Prije svega radikalni Srbi vide vladu Albina Kurtija kao veoma patriotsku, ali ona je pritom veoma pragmatična. To je tipična pogrešna percepcija Srba koji sebe vide kao žrtve. Ali nema naznaka sistematske diskriminacije. Vučić produžava taj sukob. On nije zainteresovan za normalizaciju bilateralnih odnosa.“
Na pitanje šta je krenulo po zlu, pošto EU deset godina vodi sa Srbijom pristupne pregovore, njemački profesor je odgovorio: „Brisel se pouzdavao u Vučića dajući time prednost navodnoj stabilnosti. S tim je bila povezana nada da će mogućnost pristupanja EU podstaći dobru vladavinu, a Vučić bi mogao kod još većih nacionalista nametnuti kompromise u pogledu Kosova. To je bila zabluda. Kako da EU koriguje tu zabludu? Ona mora Srbiji jasno staviti do znanja da je pristupanje Evropskoj uniji moguće samo na osnovu faktičkog priznavanja postojanja Kosova.“
