Predsjednica Kosova Vjosa Osmani sastaće se u ponedjeljak, 14. novembra, sa predstavnicima parlamentarnih političkih partija kako bi se odredio datum vanrednih izbora za gradonačelnike četiri opštine na sjeveru.
Opštine sa srpskom većinom na severu Kosova Severna Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, od 5. novembra su bez gradonačelnika, ali barem oni građani koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) pitao izgleda nisu raspoloženi da biraju nove.
Gradonačelnici srpske nacionalnosti, podneli su ostavke u znak protivljenja odluci Vlade Kosova da pokrene proces preregistracije automobila sa tablicama koje su za Kosovo nelegalne, a koje izdaje Srbija.
Takođe, uz podršku zvaničnog Beograda, većina Srba na severu se protivi oznakama RKS (Republika Kosovo) insistirajući na statusno neutralnim tablicama za Kosovo (KS).
Iz istog razloga, ostavke su podneli i drugi srpski zvaničnici na severu Kosova– od policije do pravosuđa – kao i deset poslanika Srpske liste u Skupštini Kosova na čelu sa ministrom za povratak i zajednice u Vladi Kosova Goranom Rakićem.
Zakon o lokalnim izborima na Kosovu navodi da "nakon raspuštanja Skupštine opštine, odnosno razrešenja predsednika Skupštine opštine, ako u roku od pet dana nije podneta žalba Ustavnom sudu, vanredne lokalne izbore raspisuje predsednik Kosova".
Prema Zakonu, izbori se raspisuju najkasnije deset dana nakon raspuštanja skupština opština, dok se moraju održati ne ranije od 30, a najkasnije 45 dana od raspuštanja.
Portparol Centralne izborne komisije (CIK) Valjmir Elezi kaže za Radio Slobodna Evropa da će CIK sačekati raspisivanje izbora, da bi potom započeli intenzivne pripreme.
"Kao i u svakom drugom izbornom procesu, CIK prvo odobrava operativni plan u kom su navedene sve aktivnosti koje se moraju sprovesti za organizaciju ovih izbora", kaže Elezi.
"Ja više uopšte na izbore ne izlazim posle ubistva Olivera Ivanovića [srpskog političara sa severa Kosova]. Izbori više nisu demokratski u smislu da čovek može da glasa za koga hoće, tako da iz tih razloga ja više ne izlazim", kaže on.
Ni Marko iz Severne Mitrovice ne bi učestvovao na izborima.
"Veoma mi je drago što su napustili [institucije], jer je, konačno, došlo vreme da se rade prave stvari i mislim da nije trebalo da budemo sve ovo vreme u njihovim [kosovskim] institucijama i da jačamo institucije 'nepriznate države'", kaže Marko.
Kosovo je nezavisna država od februara 2008. godine i priznato je od više od 100 zemalja sveta, uključujući SAD i većinu zemalja EU.
Midorag, takođe, kaže da ne bi izašao na izbore.
"Poenta izbora je da srpska zajednica izabere svoje predstavnike, ali u ovom trenutku, tako nešto nije moguće, tako da bi izbori bili farsa", kaže on.
"Shodno tome, tada su stvorene institucije koje nisu imale dovoljan građanski legitimitet", kaže Cakoli za RSE.
Srbi sa severa postali su deo institucija Kosova 2014. godine, nakon što su Kosovo i Srbija, u okviru dijaloga uz posredovanje Evropske unije, 2013. godine postigli prvi sporazum o normalizaciji odnosa.
Politički stručnjak Artan Muhadžiri, profesor sociologije na Univerzitetu u Prištini, kaže da izborni proces nije rešenje u trenutku kada Srbima nedostaje volja da učestvuju u institucijama Kosova.
"U ovako napetoj atmosferi i uz oštru reakciju Srba u tom delu... ceo proces bi se pretvorio u opasnu farsu i ne bi imao legitimitet", kaže Muhadžiri.
On dodaje da bi pre lokalnih izbora na severu bilo dobro da se postigne politički dogovor Beograda i Prištine, ali, prema njegovim rečima, trenutno nema naznaka da bi to moglo da se desi.
"Jedan od njih je bojkot, iako je to manje moguća alternativa. Oni [gradonačelnici] su, i ranije su podnosili ostavke i u [zakonskom] roku se ponovo kandidovali za gradonačelnike opština. Oni mogu ponovo da napuste te (vraćene) mandate i tako u nedogled", kaže Baraljiju.
Prema njegovim rečima, ukoliko se građani sa pravom glasa ne odazovu izbornom procesu, onda se ponavljaju zakonske procedure za lokalne izbore.
"Predsednik mora da ponovi proceduru i pokuša da sprovede izborni proces, što je preduslov za razvoj lokalne demokratije u tim opštinama", kaže Baraljiu.
U severnim opštinama sa srpskom većinom održani su vanredni izbori i 2019. Prethodne godine predsednici ovih opština podneli su ostavke, u znak nezadovoljstva odlukom tadašnje Vlade Kosova da uvede taksu od 100 odsto na proizvode koji se uvoze iz Srbije.
Na izborima u maju 2019. godine učešće građana bilo je iznad 42 odsto.
Gradonačelnici srpske nacionalnosti, podneli su ostavke u znak protivljenja odluci Vlade Kosova da pokrene proces preregistracije automobila sa tablicama koje su za Kosovo nelegalne, a koje izdaje Srbija.
Takođe, uz podršku zvaničnog Beograda, većina Srba na severu se protivi oznakama RKS (Republika Kosovo) insistirajući na statusno neutralnim tablicama za Kosovo (KS).
Iz istog razloga, ostavke su podneli i drugi srpski zvaničnici na severu Kosova– od policije do pravosuđa – kao i deset poslanika Srpske liste u Skupštini Kosova na čelu sa ministrom za povratak i zajednice u Vladi Kosova Goranom Rakićem.
Šta bi trebalo uraditi sa opštinama?
Nakon ostavke gradonačelnika, prema Zakonu, opštine moraju ići na prevremene izbore.Zakon o lokalnim izborima na Kosovu navodi da "nakon raspuštanja Skupštine opštine, odnosno razrešenja predsednika Skupštine opštine, ako u roku od pet dana nije podneta žalba Ustavnom sudu, vanredne lokalne izbore raspisuje predsednik Kosova".
Prema Zakonu, izbori se raspisuju najkasnije deset dana nakon raspuštanja skupština opština, dok se moraju održati ne ranije od 30, a najkasnije 45 dana od raspuštanja.
Portparol Centralne izborne komisije (CIK) Valjmir Elezi kaže za Radio Slobodna Evropa da će CIK sačekati raspisivanje izbora, da bi potom započeli intenzivne pripreme.
"Kao i u svakom drugom izbornom procesu, CIK prvo odobrava operativni plan u kom su navedene sve aktivnosti koje se moraju sprovesti za organizaciju ovih izbora", kaže Elezi.
Šta kažu Srbi na severu?
Branimir, građanin Severne Mitrovice, kaže za RSE da na izbore "ne bi izašao uopšte"."Ja više uopšte na izbore ne izlazim posle ubistva Olivera Ivanovića [srpskog političara sa severa Kosova]. Izbori više nisu demokratski u smislu da čovek može da glasa za koga hoće, tako da iz tih razloga ja više ne izlazim", kaže on.
Ni Marko iz Severne Mitrovice ne bi učestvovao na izborima.
"Veoma mi je drago što su napustili [institucije], jer je, konačno, došlo vreme da se rade prave stvari i mislim da nije trebalo da budemo sve ovo vreme u njihovim [kosovskim] institucijama i da jačamo institucije 'nepriznate države'", kaže Marko.
Kosovo je nezavisna država od februara 2008. godine i priznato je od više od 100 zemalja sveta, uključujući SAD i većinu zemalja EU.
Midorag, takođe, kaže da ne bi izašao na izbore.
"Poenta izbora je da srpska zajednica izabere svoje predstavnike, ali u ovom trenutku, tako nešto nije moguće, tako da bi izbori bili farsa", kaže on.
Rizik od povratka u 2013. godinu
Eugen Cakoli, iz Demokratskog instituta Kosova, kaže da je raspisivanje izbora u četiri severne opštine neizbežno, ali da su učešće birača i način na koji će se proces odvijati i dalje, prema njegovim rečima, upitni. Cakoli kaže da bi, u slučaju da se Srbi u ovim opštinama ne odazovu na izbore, Kosovo rizikovalo da se vrati u period pre 2013. godine, kada je izlaznost na lokalnim izborima u ovim opštinama bila mala."Shodno tome, tada su stvorene institucije koje nisu imale dovoljan građanski legitimitet", kaže Cakoli za RSE.
Srbi sa severa postali su deo institucija Kosova 2014. godine, nakon što su Kosovo i Srbija, u okviru dijaloga uz posredovanje Evropske unije, 2013. godine postigli prvi sporazum o normalizaciji odnosa.
Politički stručnjak Artan Muhadžiri, profesor sociologije na Univerzitetu u Prištini, kaže da izborni proces nije rešenje u trenutku kada Srbima nedostaje volja da učestvuju u institucijama Kosova.
"U ovako napetoj atmosferi i uz oštru reakciju Srba u tom delu... ceo proces bi se pretvorio u opasnu farsu i ne bi imao legitimitet", kaže Muhadžiri.
On dodaje da bi pre lokalnih izbora na severu bilo dobro da se postigne politički dogovor Beograda i Prištine, ali, prema njegovim rečima, trenutno nema naznaka da bi to moglo da se desi.
Mogući scenariji za opštinske izbore na severu
Bivši predsednik Centralne izborne komisije na Kosovu Mazlum Baraljiju kaže za RSE da postoji nekoliko scenarija koji bi se mogli desiti na vanrednim lokalnim izborima na severu."Jedan od njih je bojkot, iako je to manje moguća alternativa. Oni [gradonačelnici] su, i ranije su podnosili ostavke i u [zakonskom] roku se ponovo kandidovali za gradonačelnike opština. Oni mogu ponovo da napuste te (vraćene) mandate i tako u nedogled", kaže Baraljiju.
Prema njegovim rečima, ukoliko se građani sa pravom glasa ne odazovu izbornom procesu, onda se ponavljaju zakonske procedure za lokalne izbore.
"Predsednik mora da ponovi proceduru i pokuša da sprovede izborni proces, što je preduslov za razvoj lokalne demokratije u tim opštinama", kaže Baraljiu.
U severnim opštinama sa srpskom većinom održani su vanredni izbori i 2019. Prethodne godine predsednici ovih opština podneli su ostavke, u znak nezadovoljstva odlukom tadašnje Vlade Kosova da uvede taksu od 100 odsto na proizvode koji se uvoze iz Srbije.
Na izborima u maju 2019. godine učešće građana bilo je iznad 42 odsto.
