Ekonomski stručnjak Safet Gërxhalliu izjavio je da je stopa inflacije na Kosovu, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, dostigla 20 odsto, dok je, kako je rekao, krizom najteže pogođen privatni sektor, prenosi Koha.
Gërxhalliu je na KTV rekao da je ekonomska kriza na Kosovu postala više od društvene brige, dodajući da Vlada ne čini dovoljno da upravlja situacijom.
"Pošto imamo inflaciju koja je prema Međunarodnom monetarnom fondu skoro 20 odsto, mi smo društvo koje će ove godine dostići rekord uvoza, pet milijardi eura. Zabrinjava i pored uvoza mi uvozimo inflaciju i to je na udaru niže klase. Vlada mora da pronađe mehanizme za upravljanje efektima inflacije. S tim u vezi, najveća greška je što kriza u krizi nije prihvaćena, dok je svet upozoravao na krize“, naveo je Gërxhalliu.
Gërxhalliu je rekao da je glavna briga činjenica da Kosovo nema rezerve, dok je u vezi sa Zakonom o utvrđivanju gornje cijene osnovnih proizvoda naveo da on šteti preduzećima, kao i da je prije usvajanja tog zakona trebalo da bude proglašeno vanredno stanje.
"Smatram da je potreban pravi dijalog. Na ovaj način se nanosi šteta privatnom sektoru. Tišina ovog sektora je uznemirujuća. Ako budemo imali smanjenje prihoda, imaćemo pad cirkulacije novca, imaćemo gašenja i otpuštanja. Ovakvim pristupom i ovakvim odlukama bojim se da Kosovo klizi ka socijalnoj, a ne razvojnoj državi. Ako se privatni sektor ne podrži na ovaj način, ako se gleda samo da se kazni, to je rizik koji će koštati Kosovo", kaže Gërxhalliu.
Kako je naveo, privatni sektor ne zaslužuje takav pristup. Zakonom, koji je usvojen u utorak, Gërxhalliu je rekao da će pomoći velikim preduzećima više nego malim.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
"Pošto imamo inflaciju koja je prema Međunarodnom monetarnom fondu skoro 20 odsto, mi smo društvo koje će ove godine dostići rekord uvoza, pet milijardi eura. Zabrinjava i pored uvoza mi uvozimo inflaciju i to je na udaru niže klase. Vlada mora da pronađe mehanizme za upravljanje efektima inflacije. S tim u vezi, najveća greška je što kriza u krizi nije prihvaćena, dok je svet upozoravao na krize“, naveo je Gërxhalliu.
Gërxhalliu je rekao da je glavna briga činjenica da Kosovo nema rezerve, dok je u vezi sa Zakonom o utvrđivanju gornje cijene osnovnih proizvoda naveo da on šteti preduzećima, kao i da je prije usvajanja tog zakona trebalo da bude proglašeno vanredno stanje.
"Smatram da je potreban pravi dijalog. Na ovaj način se nanosi šteta privatnom sektoru. Tišina ovog sektora je uznemirujuća. Ako budemo imali smanjenje prihoda, imaćemo pad cirkulacije novca, imaćemo gašenja i otpuštanja. Ovakvim pristupom i ovakvim odlukama bojim se da Kosovo klizi ka socijalnoj, a ne razvojnoj državi. Ako se privatni sektor ne podrži na ovaj način, ako se gleda samo da se kazni, to je rizik koji će koštati Kosovo", kaže Gërxhalliu.
Kako je naveo, privatni sektor ne zaslužuje takav pristup. Zakonom, koji je usvojen u utorak, Gërxhalliu je rekao da će pomoći velikim preduzećima više nego malim.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
