Na poziv njemačkog ambasadora u Prištini Jorn Rodea (Rohde) da doprinesu deeskalaciji situacije na severu Kosova, iz Srpske liste odgovorili su podrškom policajcima sa severa - koji odbijaju da sprovedu odluku kosovskih vlasti - te predlogom napuštanja svih kosovskih institucija.
Srpski policajci u opštinama na severu odbili su da uručuju opomene vlasnicima automobila sa KM (Kosovska Mitrovica) tablicama, što je prva faza plana kosovskih vlasti u postupku preregistracije vozila koje organi Srbije izdaju sa oznakama gradova na Kosovu.
U međuvremenu je 3. novembra zbog odbijanja da sprovede službenu odluku suspendovan direktor Regionalne direkcije policije za region Sever Nenad Đurić.
Vlada Kosova je 1. novembra započela sprovođenje plana o preregistraciji vozila sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaju organi Srbije. Radi se uglavnom o KM tablicama koje su za Kosovo nelegalne ali su se do sada tolerisale isključivo u opštinama na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu.
Aktuelni plan Vlade Kosova je da se proces preregistracije na RKS (Republika Kosovo) obavi u tri faze - u prvoj se vozači opominju, u drugoj mogu platiti kazne od 150 evra, dok će se u trećoj izdavati probne tablice. Plan je i da se od 21. aprila 2023. mogu koristiti isključivo RKS tablice.
"Počev od mene lično, pa i iz lokalnih samouprava, tužilaštva, suda, policije, i svih ostalih organa", naveo je Rakić i dodao da "svi ponosni Srbi koji ne pristaju da budu dekor Prištine potrebno je da u saradnji sa Srbijom jačaju i grade srpske institucije".
Samo dan ranije, 2. novembra, Igor Simić iz Srpske liste je izjavio kako pripadnici srpske zajednice ne žele da preregistruju vozila na RKS, te ponovio da će izricanje prvih novčanih kazni biti povod "za oštar odgovor i snažan otpor svim demokratskim sredstvima".
Simić je inače poslanik u Skupštini Kosova ispred Srpske liste.
"Šta će se iz toga izroditi, ne mogu da predvidim u ovom trenutku", rekao je on.
Srpska lista nije odgovorila na upite RSE da li će se odazvati pozivima da doprinesu deeskalaciji situacije.
Međutim, na Facebook nalogu oglasio se ministar Policije Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) uz napomenu da je odbijanje sprovođenja legitimne odluke institucija Republike Kosova, pre svega ozbiljno narušavanje bezbednosti i stabilnosti zemlje.
"Policija Kosova je jedna i svi njeni pripadnici moraju imati istu misiju: vladavinu prava i stvaranje bezbednog okruženja za sve građane bez razlike. Nećemo dozvoliti bilo kakvu akciju koja podriva ovu misiju i zajedno sa Kosovskom policijom nastavićemo njeno sprovođenje", naveo je Svečlja.
Prethodno je 1. novembra zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi (Bislimi) u intervjuu za RSE rekao da Srpska lista svojim izjavama pokazuje zašto je uopšte došlo do problema oko registarskih tablica.
"Saopštenja Srpske liste pokazuju da građani nisu u stanju da odlučuju, već neko drugi odlučuje umesto njih i tera ih da i dalje ostanu u nelegalnoj sferi. Činjenica da treba da bude takvih pretnji govori da su građani zainteresovani za integraciju, zainteresovani su da iskoriste poreske i carinske olakšice koje nudi Vlada Kosova, ali ih veća sila sabotira i ometa u tom pravcu", rekao je.
Srpska lista u Vladi Aljbina Kurtija ima jedno ministarsko mesto, kao i svih deset poslaničkih mesta u Skupštini Kosova rezervisanih za srpsku zajednicu. Takođe, ova partija vodi svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu.
"Ako preregistruju vozilo izgoriće im imovina, ako ne preregistruju iz Prištine će ih ocicati vatra. Građani će izgoreti na kraju krajeva. Građani sigurno više ne mogu da trpe ovolike pritiske i ne može se predvideti individualno reagovanje građana", kaže Arsenijević za RSE.
U poslednja dva meseca su zabeležena četiri slučaja paljenja imovine osobama, koje su svoja vozila preregistrovali na RKS tablice.
On smatra i da je Srpska lista, ukoliko se ne slaže sa odlukma Vlade Kosova, trebala da izađe iz institucija "a ne da im pruža legitimitet".
Srpska lista je u nekoliko navrata najavljivala kako će napustiti kosovske institucije ali se to u praksi nikada nije dogodilo.
"U ovom slučaju kada pozivaju na barikade to može da bude dobra stvar jer kad god je Srpska lista nešto organizovala nije bilo većih incidenata, već je to bila dobro uigrana predstava. Ali građani ne žele da budu nemi posmatrači... Srpska lista u ovom slučaju ne brani interese građana, već brani svoje interese", naveo je on.
Srbi sa severa su u nekoliko navrata podizali barikade kako bi sprečili kosovske vlasti da na terenu sprovedu neku odluku. Predstavnici Srpske liste su te barikade javno podržavali a visoki funkcioneri su i fizički bili prisutni na tim mestima uz obrazloženje da žele da pruže podršku narodu.
Poslednji put se tako nešto desilo 31. jula, uoči sprovođenja dve odluke koje je donela Vlada Kosova – uvođenje recipročnih mera Srbiji oko ličnih dokumenata i preregistraciji vozila. Tada je na zahtev međunarodne zajednice u cilju deeskalacije odluka o preregistraciji odložena na mesec dana, dok je oko ličnih dokumenata u međuvremenu postignut dogovor.
"Srpska lista nema nikakvu ulogu, ti ljudi su tu da bi ponavljali neke stavove koje dobiju kao instrukciju. Njihova uloga danas za mene je potpuno irelevantna. Na žalost, Srpska lista je pasivna što se tiče svih problema. Nekim aktivnijim pristupom, razgovorom, pre nego što do ovih problema dođe, možda bi neke stvari mogle da se ne radikalizuju", ocenjuje Stojanović.
Srpska lista, od kako je formirana 2013. godine, na svim lokalnim ili parlamentarnim izborima ima ubedljivu pobedu, sa oko 90 odsto glasova. Zbog toga, funkcioneri Srpske liste često ponavljaju kako su oni jedini legalni i legitimni predstavnici Srba ali se njihov glas u Skupštini ili Vladi Kosova gotovo nikada ne čuje.
Branimir Stojanović ipak ukazuje da je za dijalog među političkim predstavnicma Srba i Albanaca potrebna i dobra volja "druge strane".
"Svi ovi problemi možda ne bi došli na dnevni red kada bi se rešavali, kada bi bilo više dobre volje u Prištini", smatra Stojanović.
Ocenjuje da kosovskim vlastima nije iskreno stalo do interesa srpske zajednice, već da raznim odlukama nastoje da sakupe političke poene.
S druge strane, kosovske vlasti su u nekoliko navrata tvrdile kako ne prave nikakvu razliku među etničkim zajednicama koje žive na Kosovu, već da isključivo poštuju vladavinu prava i zakona.
Igor Marković iz NVO Aktiv je rekao da predstavnici Srpske liste ni na koji način ne obaveštavaju lokalno stanovništvo o odlukama Vlade Kosova, niti im objašnjavaju šta one znače.
Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode je 1. novembra poručio kako bi voleo da politički predstavnici Srba na Kosovu "konstruktivno doprinosu deeskalaciji".
"Na primer, objašnjavanje realnosti građanima, kosovskim Srbima - da na Kosovu moraju da se koriste kosovske registarske tablice" – napisao je on na svom Twitter nalogu.
U međuvremenu je 3. novembra zbog odbijanja da sprovede službenu odluku suspendovan direktor Regionalne direkcije policije za region Sever Nenad Đurić.
Vlada Kosova je 1. novembra započela sprovođenje plana o preregistraciji vozila sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaju organi Srbije. Radi se uglavnom o KM tablicama koje su za Kosovo nelegalne ali su se do sada tolerisale isključivo u opštinama na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu.
Aktuelni plan Vlade Kosova je da se proces preregistracije na RKS (Republika Kosovo) obavi u tri faze - u prvoj se vozači opominju, u drugoj mogu platiti kazne od 150 evra, dok će se u trećoj izdavati probne tablice. Plan je i da se od 21. aprila 2023. mogu koristiti isključivo RKS tablice.
'Otpor' Srpske liste
Nakon suspenzije Đurića, predsednik Srpske liste Goran Rakić sazvao je za 13. novembar sastanak predstavnika kosovskih institucija na severu Kosova na kome će im predložiti da svi Srbi napuste kosovske institucije na severu."Počev od mene lično, pa i iz lokalnih samouprava, tužilaštva, suda, policije, i svih ostalih organa", naveo je Rakić i dodao da "svi ponosni Srbi koji ne pristaju da budu dekor Prištine potrebno je da u saradnji sa Srbijom jačaju i grade srpske institucije".
Samo dan ranije, 2. novembra, Igor Simić iz Srpske liste je izjavio kako pripadnici srpske zajednice ne žele da preregistruju vozila na RKS, te ponovio da će izricanje prvih novčanih kazni biti povod "za oštar odgovor i snažan otpor svim demokratskim sredstvima".
Simić je inače poslanik u Skupštini Kosova ispred Srpske liste.
"Šta će se iz toga izroditi, ne mogu da predvidim u ovom trenutku", rekao je on.
Srpska lista nije odgovorila na upite RSE da li će se odazvati pozivima da doprinesu deeskalaciji situacije.
Stav Vlade Kosova
Iz Vlade Kosova niko nije odgovorio na upite RSE da prokomentarišu pozive Srpske liste na otpor, te podršku policajcima da ne učestvuju u realizaciji plana o preregistraciji.Međutim, na Facebook nalogu oglasio se ministar Policije Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) uz napomenu da je odbijanje sprovođenja legitimne odluke institucija Republike Kosova, pre svega ozbiljno narušavanje bezbednosti i stabilnosti zemlje.
"Policija Kosova je jedna i svi njeni pripadnici moraju imati istu misiju: vladavinu prava i stvaranje bezbednog okruženja za sve građane bez razlike. Nećemo dozvoliti bilo kakvu akciju koja podriva ovu misiju i zajedno sa Kosovskom policijom nastavićemo njeno sprovođenje", naveo je Svečlja.
Prethodno je 1. novembra zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi (Bislimi) u intervjuu za RSE rekao da Srpska lista svojim izjavama pokazuje zašto je uopšte došlo do problema oko registarskih tablica.
"Saopštenja Srpske liste pokazuju da građani nisu u stanju da odlučuju, već neko drugi odlučuje umesto njih i tera ih da i dalje ostanu u nelegalnoj sferi. Činjenica da treba da bude takvih pretnji govori da su građani zainteresovani za integraciju, zainteresovani su da iskoriste poreske i carinske olakšice koje nudi Vlada Kosova, ali ih veća sila sabotira i ometa u tom pravcu", rekao je.
Arsenijević: Građani između dve vatre
Aleksandar Arsenijević iz opozicionog "Srpskog opstanka" smatra da se građani iz severnih opština nalaze "između dve vatre" jer ih Srpska lista poziva na neposlušnost, a s druge strane učestvuje u radu kosovskih institucija.Srpska lista u Vladi Aljbina Kurtija ima jedno ministarsko mesto, kao i svih deset poslaničkih mesta u Skupštini Kosova rezervisanih za srpsku zajednicu. Takođe, ova partija vodi svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu.
"Ako preregistruju vozilo izgoriće im imovina, ako ne preregistruju iz Prištine će ih ocicati vatra. Građani će izgoreti na kraju krajeva. Građani sigurno više ne mogu da trpe ovolike pritiske i ne može se predvideti individualno reagovanje građana", kaže Arsenijević za RSE.
U poslednja dva meseca su zabeležena četiri slučaja paljenja imovine osobama, koje su svoja vozila preregistrovali na RKS tablice.
On smatra i da je Srpska lista, ukoliko se ne slaže sa odlukma Vlade Kosova, trebala da izađe iz institucija "a ne da im pruža legitimitet".
Srpska lista je u nekoliko navrata najavljivala kako će napustiti kosovske institucije ali se to u praksi nikada nije dogodilo.
'Barikade – dobro uigrana predstava'
Arsenijević ocenjuje i da građani sa severa više ne žele da budu "živi štit Srpskoj listi"."U ovom slučaju kada pozivaju na barikade to može da bude dobra stvar jer kad god je Srpska lista nešto organizovala nije bilo većih incidenata, već je to bila dobro uigrana predstava. Ali građani ne žele da budu nemi posmatrači... Srpska lista u ovom slučaju ne brani interese građana, već brani svoje interese", naveo je on.
Srbi sa severa su u nekoliko navrata podizali barikade kako bi sprečili kosovske vlasti da na terenu sprovedu neku odluku. Predstavnici Srpske liste su te barikade javno podržavali a visoki funkcioneri su i fizički bili prisutni na tim mestima uz obrazloženje da žele da pruže podršku narodu.
Poslednji put se tako nešto desilo 31. jula, uoči sprovođenja dve odluke koje je donela Vlada Kosova – uvođenje recipročnih mera Srbiji oko ličnih dokumenata i preregistraciji vozila. Tada je na zahtev međunarodne zajednice u cilju deeskalacije odluka o preregistraciji odložena na mesec dana, dok je oko ličnih dokumenata u međuvremenu postignut dogovor.
Kakva je uloga Srpske liste u kosovskim institucijama?
Branimir Stojanović, bivši zamenik premijera Kosova, smatra da se Srpska lista zapravo ništa ne pita i da problem oko tablica može da se reši samo na relaciji Priština-Beograd."Srpska lista nema nikakvu ulogu, ti ljudi su tu da bi ponavljali neke stavove koje dobiju kao instrukciju. Njihova uloga danas za mene je potpuno irelevantna. Na žalost, Srpska lista je pasivna što se tiče svih problema. Nekim aktivnijim pristupom, razgovorom, pre nego što do ovih problema dođe, možda bi neke stvari mogle da se ne radikalizuju", ocenjuje Stojanović.
Srpska lista, od kako je formirana 2013. godine, na svim lokalnim ili parlamentarnim izborima ima ubedljivu pobedu, sa oko 90 odsto glasova. Zbog toga, funkcioneri Srpske liste često ponavljaju kako su oni jedini legalni i legitimni predstavnici Srba ali se njihov glas u Skupštini ili Vladi Kosova gotovo nikada ne čuje.
Branimir Stojanović ipak ukazuje da je za dijalog među političkim predstavnicma Srba i Albanaca potrebna i dobra volja "druge strane".
"Svi ovi problemi možda ne bi došli na dnevni red kada bi se rešavali, kada bi bilo više dobre volje u Prištini", smatra Stojanović.
Ocenjuje da kosovskim vlastima nije iskreno stalo do interesa srpske zajednice, već da raznim odlukama nastoje da sakupe političke poene.
S druge strane, kosovske vlasti su u nekoliko navrata tvrdile kako ne prave nikakvu razliku među etničkim zajednicama koje žive na Kosovu, već da isključivo poštuju vladavinu prava i zakona.
Apeli civilnog sektora i međunarodne zajednice
Civilno društvo iz redova srpske zajednice je početkom avgusta, kada je došlo do podizanja tenzija, pozvalo Srpsku listu da preuzme odgovornost i uzme aktivno učešće u radu, te da kroz institucionalne kanale okončaju nestabilnost i doprinesu miru.Igor Marković iz NVO Aktiv je rekao da predstavnici Srpske liste ni na koji način ne obaveštavaju lokalno stanovništvo o odlukama Vlade Kosova, niti im objašnjavaju šta one znače.
Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode je 1. novembra poručio kako bi voleo da politički predstavnici Srba na Kosovu "konstruktivno doprinosu deeskalaciji".
"Na primer, objašnjavanje realnosti građanima, kosovskim Srbima - da na Kosovu moraju da se koriste kosovske registarske tablice" – napisao je on na svom Twitter nalogu.
